arhiva vesti
KURŠUMLIJA - Na gomili peska koju su šumari dovezli ispred Djavolje varoši kako bi betonirali deo gde prodavci prodaju suvenire, posle obilnih kiša, pojavile su se - male kule. Figure su, verovali ili ne, iste kao one koje su vekovima nastajale u Djavoljoj varoši, samo mnogo manjih dimenzija. Ono što je cudno jeste to da je pesak iz Juzne Morave, dakle nije sa ovog podrucja, i da se, tvrde upuceni, nikad nigde nije desilo ništa slicno, iako se ovaj pesak u citavom kuršumlijskom kraju koristi za gradjevinske radove.
Figurice visine od dva do desetak centimetara prvi put su uocene baš na dan kada je organizator izbora za sedam svetskih cuda prirode proglasio finaliste, medju kojima nije bilo Djavolje varoši, iako je imala najviše glasova od svih evropskih kandidata, a u svojoj grupi je bila na prvom mestu u svetu.
Prema recima jednog od prodavaca suvenira, pre desetak dana bilo je oko sto malih kula, a sada ih je manje, jer nisu zašticene i preko njih prolaze divlje zivotinje, koje ih ruše.
Clan Komiteta za podršku Djavoljoj varoši i direktor Prolom banje Zlatko Veljovic takodje tvrdi da su kule po spoljašnjem izgledu identicne onima u Djavoljoj varoši, samo mnogo manjih dimenzija.
- Ovo je postala nova atrakcija i svi turisti obilaze ove male kule i slikaju ih. Ono što je interesantno jeste da figure koje imaju kamenu kapu još uvek opstaju, a one bez kape se ruše. Ne zelim da komentarišem kako su one nastale, jer je to posao za nauku, ali je cinjenica da ih više nigde na ovom podrucju i okolini nema, iako se u ovaj kraj iz Morave dovlaci mnogo peska za gradjevinske radove - kaze Veljovic.
Šef Šumske uprave u Kuršumliji Branislav Prolovic, koji je organizovao dovozenje peska, kaze da su ove figurice nastale spiranjem peska posle obilnih kiša, ali nema objašnjenje zašto ih nema na drugim mestima.
- Kule su nastale posle obilnih kiša i spiranja peska. Ali, ne mogu da objasnim kako one nikad ranije nisu formirane na nekom drugom mestu, iako je u pitanju isti pesak. Samo tri kilometra od Djavolje varoši, u selu Zebice, stoji isti pesak i slicna kolicina, ali figura nema - istice Prolovic i dodaje da u Djavoljoj varoši verovatno postoji „nešto“ cega na drugim mestima nema.
KURŠUMLIJA - Djavolja varoš koja nije ušla u finale izbora za sedam novih svetskih cuda prirode, ponovo ima šansu da se nadje na listi 28 finalista, saopštilo je danas turisticko preduzece Planinka iz Kuršumlije.
Clan Komiteta za podršku Djavolje varoši Zlatko Veljovic rekao je agenciji Beta da je posle izbora 28 finalista sa liste od 77 kandidata, koji je obavljen 21. jula, formirana i rezervna lista na kojoj se medju kandidatima nalazi i Djavolja varoš.
Prema pravilima agencije koja organizuje izbor, sedam kandidata sa rezervne liste sa najvecim brojem glasova imace šansu da zameni kandidate na finalnoj listi, ukoliko oni budu eliminisati zbog nepoštovanja pravila.
Glasanje za finaliste obavlja se putem interneta, dok se za rezervnu listu kandidata glasa telefonom, pozivom na broj 0041-77-312-4041. Da bi se glasalo za Djavolju varoš, nakon zvucnog signala treba ukucati broj 9915.
Cena jednog poziva iz Srbije, sa mobilnog telefona košta 53 dinara, a sa fiksnog 30 dinara.
Turisticko preduzece Planinka iz Kuršumlije najavilo je da ce ponovo intenzivirati kampanju glasanja da se prirodni fenomen Djavolja varoš proglasi za jedno od svetskih cuda.
Kuršumlija - Srpska porodica Simic iz Kuršumlije i albanska porodica Uka iz sela kod Podujeva okumice se u avgustu u šumi, na samoj administrativnoj liniji. Povod je srecan kraj price o 10-godišnjoj devojcici izgubljenoj u mracnoj šumi i lovcu koji ju je spasao.
Šumar preduzeca Srbijašume iz Kuršumlije Dragoljub Simic prošle sedmice pronašao je u ataru sela Trmka devojcicu, koja se izgubila u šumi. Devojcica je ujutro sama otišla iz podujevskog sela Slatina u šumu da bere pecurke. Išla je prema administrativnoj liniji, koju je prešla i ušla na teritoriju kuršumlijske opštine. Devojcica se tom prilikom izgubila a onda je lutajuci ušla više od pet kilometara unutar kuršumlijskih šuma. Pošto je Simic u selu Trmka obilazio majku, oko 10 uvece je krenuo prema Kuršumliji kada je pored zegrovacke reke spazio devojcicu koja je u rukama drzala kesu sa pecurkama.
- Osim što je bio mrak, bila je i velika magla te se jedva na svetlu farova nazirala devojcica koja je drhtala od straha i hladnoce. Zaustavio sam dzip i izašao. Pre nego što sam joj prišao, devojcica me je na albanskom jeziku upitala gde je selo Slatina - kaze šumar. Kada joj je kazao da se nalazi u Srbiji, devojcica se rasplakala i bacila kesu s pecurkama. - Iako znam albanski, jedva sam ubedio preplašenu devojcicu da ce sve biti u redu i da cu je vratiti kuci - kazao je Simic. On je, kako je rekao, nakon toga pozvao njene roditelje telefonom. Tek negde iza ponoci, na administrativnoj granici Srbije i Kosova, usred šume, gde nema prilaza ni puteva, devojcicu i Simica su sacekali njeni roditelji i brojna rodbina iz podujevskog sela.
Inace, roditelji izgubljene devojcice vec su bili oglasili njen nestanak preko kosovskih medija a potraga za njom, sa druge strane administrativne granice, trajala je ceo dan. Albanska porodica Uka iz Slatine je Simica pozvala da im kumuje. Kako je kazao Simic, on je prihvatio kumstvo a svecano okumljivanje albanske i srpske porodice obavice se sredinom avgusta na administrativnoj granici Srbije i Kosova, izmedju Kuršumlije i Podujeva, u šumi, na mestu gde je Simic predao devojcicu njenim roditeljima.
Bilo je kao na filmu
- Kao na filmu, svi su plakali a mene je dirnula scena kada su je u zagrljaj docekali roditelji. Da nisam uspeo da dozovem njene roditelje, u tom trenutku sam bio spreman da predjem administrativnu granicu i odvedem devojcicu do njene kuce. Mozda sam spasao zivot nesrecne devojcice i veoma sam ponosan na ovaj gest - kaze Simic.
Iz godine u godinu sve gore... Sve manje para u Kuršumliji
U kuršumlijskoj opštini, koja je po poslednjem popisu imala 13.400 stanovnika, cak 80 odsto stanovništva nema nikakvih primanja. Rade samo oni koji su na drzavnim jaslama, ili u AD „Planinka" iz Kuršumlije. Procenjuje se da u opštini ima najviše 1.000 zaposlenih, sa platom ispod republickog proseka.
Zadrzati opštinske prihode
Novinar Miloš Ivanovic iz Kuršumlije smatra da bi boljitak mogao da se ostvari kada bi drzava kompletne opštinske prihode ostavljala i nekim programom pomogla razvoj.
- Samo od PDV-a „Planinke" ostvari se godišnji prihod od 200 miliona dinara. To je skoro ceo opštinski budet koji iznosi 300 miliona dinara. Taj novac umesto da se daje dravi, koja kasnije vraca jedan deo opštini, bolje da ostane ovde i nešto se uradi sa njim. Barem bi mogli da se srede katastrofalni putevi ka selima, što bi podstaklo bar deo stanovništva da predje u selo i bavi se poljoprivredom - kaze Ivanovic.
Poslednjih godina sve je gore, bez privrede i razvijene poljoprivrede. Mnogi se pitaju kako Kuršumlicani uspevaju da prezive. Koliko je siromaštvo u pitanju ilustruje i to što su se donedavno cigarete prodavale na komad u jednoj trafici u centru Kuršumlije, ali je inspekcija to zabranila. Na pijaci se, kazu prodavci, kupuje samo najpotrebnije za dnevne potrebe: nekoliko paprika, najviše kilogram paradajza i bostan. Da u ovoj opštini, koja se u duzini od 102 kilometara granici sa Kosmetom, nema napretka govori i podatak da se nedeljno najmanje 20 osoba obrati lokalnoj samoupravi za neki vid pomoci.
- Od pocetka godine odvojili smo 1,5 miliona dinara za jednokratne pomoci našim sugradjanima. Najcešce im pomazemo za lecenje i nabavku lekova, jer 80 odsto stanovništva nema nikakva primanja, niti uplaceno zdravstveno osiguranje. Stvarno ne znam od cega ljudi zive. Nekako se snalaze. Donedavno je najmanje 1.500 ljudi preprodavalo drva i izdravalo svoje porodice, ali otkako ne radi Drvna industrija „Kopaonik", broj drvoseca se smanjio. Da nije drzavnih sluzbi, mi bismo bili potpuno bez para - jada se predsednik kuršumlijske opštine Zoran Vuckovic, podsecajuc'i da je poslednjih godina oko 5.000 radnika ostalo bez posla zbog loših privatizacija nekadašnjih velikih kuršumlijskih preduzeca, kao što su „Kopaonik" i Modna konfekcija „7. juli". Poslednjih meseci varoš poresaju protesti bivših radnika tih upropašcenih fabrika.
- Nije ni cudo što su ljudi nezadovoljni i protestuju, jer ne znaju kako drugacije da ublaze nezadovoljstvo. Drzava nam je smanjila transfere, pa sve više stezemo kaiš - dodaje on.
Pored preprodaje drva za ogrev, mnogi Kuršumlicani dinar nasušni zaradjuju na pijaci. Tako od 1995. godine Ilija Vukajcic, koji je diplomirani sociolog, zaradjuje prodajom upaljaca, peroreza i ostalih sitnica na tezgi.
Sociolog za pijacnom tezgom... Ilija Vukajcic nikad nije radio u struci
- Nikada nisam radio u struci. Obracao sam se svima za posao, ali nije bilo vajde. Onda sam poceo da tezgarim. Nemam zdravstveno osiguranje, pa vec dve godine ne mogu da odvojim novac da nabavim zubnu protezu. Od prodaje jedva da mogu dnevno da se prehranim, iako sam po ceo dan na pijaci - kaze Ilija.
Ipak, ova brdsko-planinska opština ima mogucnosti da razvije stocarstvo ili se posveti poljoprivredi, ali kako komentarišu upuceni, stanovništvo nije raspolozeno za takve vrste delatnosti. Pre nekoliko godina jedan privrednik hteo je da otvori farmu ovaca, ali je odustao, jer niko nije hteo da bude pastir i cuva stado.
- Niko ne zeli da se vrati na selo. Ona su potpuno pusta, ostali su pretezno stari ljudi. Izgleda da se svi nadaju pomoci od drzave, a u medjuvremenu se snalaze i zadovoljavaju socijalnom pomoci. Vreme je da shvate da ne mogu da racunaju mnogo na drzavu i da sami moraju da zasucu rukave - komentariše Mirjana Dimitrijevic iz Kuršumlije, naglašavajuci da joj nije jasno od cega se zivi u ovom kraju.
B. ROGANOVIC
KURŠUMLIJA - Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan, Republicka direkcija za vode i opština Kuršumlija obezbedili su više od 50 miliona dinara za kapitalni projekat vodosnabdevanja gradjana, jer sadašnji vodovod, pogotovo leti, ne moye da zadovolji potrebe stanovništva za vodom. Tender za izvodjaca radova je vec raspisan, a uradice se cevovod od izvorišta na Sokolovici do grada u duzini od osam kilometara i glavni cevovodni prsten u duyini od tri kilometara, koji ce kasnije biti prikljucen na akumulaciju „Selova“.
NIP odrešio kesu
Za cevovod do Sokolovice, sa sanacijom kaptaze i bazena na Samokovu, odakle ce voda do potrošaca dolaziti prirodnim padom, cime se štede ogromna sredstva za struju koja se troši za rad vodenih pumpi, NIP je obezbedio 20 miliona dinara, Direkcija za vode osam miliona, a opština 3,5 miliona dinara. Glavni cevovodni prsten finansira Direkcija za vode sa 12 miliona i opština sa osam miliona dinara.
Naime, potrošnja vode u ovom gradu u subotu je dostigla neverovatnih 100 litara u sekundi, dok je normalna oko 30 litara. Ovako velika potrošnja je posledica visokih temperatura i velikog gubitka vode u dotrajalom cevovodu.
Predsednik opštine Kuršumlija Zoran Vuckovic istice da je rešavanje problema vodosnabdevanja gradjana projekat od izuzetnog znacaja za opštinu.
- Saniranjem kaptaze na izvorištu na Sokolovici i bazena na Samokovu, kao i postavljanjem cevovoda u duzini od osam kilometara obezbedicemo još deset litara vode u sekundi, dok ce se izgradnjom cevovodnog prstena oko centra grada spreciti gubitak vode koje u ovom trenutku iznosi i do 50 odsto, jer je vodovodna mreza uzem centru grada postavljena pre 7,5 decenija - kaze Vuckovic i pojašnjava da ce ovaj prsten biti povezan na akumulaciju „Selova“, kada ona bude završena.
KURŠUMLIJA - Iskreni i nadahnuti govori Stevke Sekic na protestima radnika i njena naivna nada da postoji pravda postali su tema mnogih veoma gledanih televizijskih emisija. Stevkin štap postao je simbol ne obesnih i agresivnih vec namucenih, gladnih i ponizenih. Medjutim, njena zivotna prica zasluzuje mozda i vecu paznju nego njeni nastupi na protestima radnika.
- Zaljubila sam se i udala veoma mlada, u 15. godini, i ubrzo dobila sina, a posle dve godine i cerku. I moja i muzevljeva porodica su bile siromašne, kao i svi u ovom kraju. Suprug je došao da zivi u mojoj kuci, i sve je bilo dobro dok mi nije umro otac - zapocinje Stevka pricu.
Dakle, njen normalan zivot završio se smrcu oca. Na nagovor rodbine, Stevkin muz je zatrazio da se sva imovina njene porodice prevede na njegovo ime. Kuca, okucnica i oko 12 hektara zemlje nije tada, kao ni sada, mnogo vredelo u novcu. Ali ta zemlja po okolnim brdima, više neplodna nego plodna, hranila je porodicu. Jedinica Stevka nije htela da dozvoli da ono što su generacije krcile i od besplodnih utrina stvorile oranice pripadne drugom, pa makar to bio i njen muz. Izbila je svadja, pa razvod, i Stevka je u 19. godini sa majkom i dvoje dece nastavila borbu za zivot.
- Pošto nije bilo odrasle muške glave u kuci, sve sam radila sama. Kosila, orala, sekla šumu, sve... Do novca se teško dolazilo, pa je narod ovog kraja, da bi mogao da kupi gas, so, šecer i ostalo što je neophodno jednoj porodici, sekao drva i vozio i prodavao u Podujevu na Kosovu, koje je udaljeno sedam-osam kilometara. To sam morala i ja - prica Stevka.
Po onoj narodnoj ko je drva seko i kamen peko, nije steko, mucila se ova hrabra zena sa svojom majkom i nejakim sinom i cerkom da prezivi.
- Sekirom sam sekla drva i na ledjima iznosila do puta. Zatim tovarila na zaprezna kola koja su vukle krave i vozila za Podujevo. Vozila sam po jedan metar jer krave više nisu mogle da vuku. Dok ja tovarim drva, ispred krava je stajao moj sin Dragan, a još nije ni u školu išao. Tako danima, mesecima i godinama, po zegi, kiši i mrazu. Kad god završimo poljoprivredne radove, jer nam je to bilo osnovno zanimanje, krecemo u drva. Kad se malo steklo, kupila sam rucnu testeru, pa zagu, kojom su mogla da se obaraju i deblja stabla - nastavlja Stevka.
Posao u šumi je tezak, mozda i najtezi, a za zenu pretezak. Ipak, zelja da sacuva kucu i porodicu terali su Stevku da radi sve više. Kasnije se zaposlila u Modnoj konfekciji „7. juli“ u Kuršumliji, gde je putovala autobusom u prvu i drugu smenu.
- Plata je bila mala, ali nam je davala neku sigurnost. Deca su krenula u školu, uvodili smo struju, kupovali elektricne uredjaje. Novca je trebalo sve više, a vremena za rad bilo je sve manje. Cim dodjem sa posla, uzmem komad hleba i parce sira ili luka, pa u njivu, livadu ili šumu. Kosila sam rucno nekoliko hektara livada, posekla ko zna koliko šuma, radila 27 godina u konfekciji i nisam uspela da deci obezbedim bolju buducnost - istice Stevka.
Pocetkom devedesetih godina kupila je konja i kola sa gumenim tockovima, pa je prevoz bio lakši, a u citavom kraju bila je jedina zena koja drva sece „motorkom“. Kad je Stevkin sin odrastao, preuzeo je poslove koje obicno obavlja glava kuce. Kasnije se ozenio i dobio cetvoro dece.
- U kuci sa tri sobe ziveli smo ja, majka, cerka i sin i snaja sa cetvoro dece. Bilo je malo prostora, pa se sin sa porodicom preselio u jednu kucu, tu u selu, ciji vlasnik ne zivi ovde. Kasnije mi je umrla majka i cerka se udala, a ja sam ostala sama - tuznim glasom kaze ova jaka zena i dodaje da je posle propasti Konfekcije zivi od invalidnine od 4.500 dinara, ali joj pomazu sin i cerka.
Iako ima samo 54 godine, Stevka više nije sposobna ni za kakav ozbiljniji rad. Njen štap, za koji je cula cela Srbija, pomaze joj pri hodu, jer joj je obolela kicma. Nije Stevka obolela od medenih kolaca, kako kaze, vec od preteškog rada.
ŠIPTARI PRITEKLI U POMOC
Koliko puta se Stevka zaglavljivala sa zapregom u šumi, istovarala drva, izvlacila prazna kola pa ponovo tovarila ili koliko puta se povredila, ne zeli da se podseca. Ipak, ispricala je kako su joj na putu pomogli njoj potpuno nepoznati ljudi, pa još Šiptari.
- Od moje kuce pa do mesta gde je sad administrativna granica velika je uzbrdica, a ja sam poterala nešto drva da prodam da bih kupila nešto namirnica iako je bila poledica. Na polovini uzbrdice konj se okliznuo i pao. Pošto se uplašio, nije mogao da se podigne, a ja nisam mogla da ga oslobodim. Medjutim, zaustavio se auto pecke registracije i izašla su dva muškarca u odelima. Pitali su šta treba da urade da mi pomognu. Kada sam im objasnila, skinuli su sakoe i kravate i pomogli mi da oslobodim konja - prica Stevka i istice da ima dobrih ljudi i da je nikada niko u Podujevu nije prevario, a prodavala je drva i Šiptarima, i Srbima, i Ciganima.
Glasanje je završeno 7. jula, a jedini kandidat iz Srbije, Djavolja varoš, je na spisku 77 kandidata. Medju 28 finalista sedam cuda prirode našli su se reka Amazon, Andjeoski vodopadi u Venecueli, nemacka Crna šuma, Mrtvo more, Galapagos, americki Veliki kanjon, planina Kilimandzaro i vulkan Vezuv. Od 28 finalista u naredne dve godine bice izabrano sedam cuda prirode.
Simbolicnim puštanjem sedam golubova i podizanjem zastava kod spomenika Djavolja varoš, svecano je danas obelezeno proglašenje rezultata za ulazak u završni krug izbora za sedam svetskih cuda prirode.
Iako Djavolja varoš nije ušla u finalni krug za sedam svetskih cuda prirode, vest o tome primeljena je dostojanstveno i uz poruku da je ulaskom u top 77 ostvaren veliki uspeh koji u narednom periodu treba pretvoriti u dugorocni razvoj turizma u Srbiji.
Svako od tih 77 prirodnih cuda, medju kojima je i spomenik prirode Djavolja Varoš, neponovljivo je, istakao je generalni direktor Turistickog preduzeca Planinka Radovan Raicevic i dodao da treba zadrati duh optimizma, jer je velika stvar biti medju prvih 77 na svetu i 23 u Evropi.
"Nastavicemo rad na afirmaciji našeg turizma i spomenika prirode, a to što nismu ušli u finale, odlucuje neko drugi", rekao je Raicevic.
Zamenik direktora Turisticke organizacije Srbije Vesna Raca istakla je da je izuzetan rezultat u pozitivnoj energiji koja je tokom kamapanje za izbor svetskih cuda prirode stvorena izmedju stanovnika kuršumlijskog kraja, zaposlenih u TP Planinka, drzave koje je preko svojih resornih ministrastava podrala akciju, kao i medija koji su dali veliki doprinos.
Otkako je Djavolja varoš nominovana za izbor sedam svetskih cuda prirode, taj fenomen svakog vikenda posecuje preko 2.000 turista.
U 2008. godini taj lokalitet je posetilo preko 50.000 turista iz zemlje i inostranstva.
KURŠUMLIJA – Medjunarodna organizacija "New 7 Wonders" (N7W) objavic'e sutra u 14.07 sati 28 finalista u izboru za novih sedam svetskih cuda prirode, dok ce konacnu selekciju obaviti ekspertski tim do leta 2010. Kako su podsetili iz turistickog preduzeca "Planinka", koje je u taj izbor nominovalo Djavolju varoš, kod Kuršumlije, internet glasanjem koje je završeno 7. jula kandidat Srbije dobio je više glasova nego što drzava ima stanovnika i našao se na listi top 77 kandidata. To je, prema recima Zlatka Veljovica, direktora Prolom banje, u blizini Kuršumlije i Djavolje varoši, veliki uspeh u promociji domaceg prirodnog fenomena, ali i Srbije u svetu.
U prvom krugu glasanja za svetska cuda konkurisao je 441 prirodni fenomen iz celog sveta, a u drugom krugu 261. Djavolju varoš cine dva u svetu retka fenomena na jednom mestu. Jedan fenomen su 202 zemljane figure atraktivnog oblika, visoke i do 15 metara, nastale erozijom tla, o cijem stvaranju postoji više legendi i prica. Drugi fenomen su dva izvora vode s visokim procentom mineralizacije, kakvih je u svetu ukupno sedam.
Podršku nominaciji Djavolje varoši i dvogodišnjoj kampanji u izboru za sedam svetskih cuda dali su Turisticka organizacija Srbije i Ministarstvo za dijasporu. Prema podacima preduzeca "Planinka", posle nominacije Djavolju varoš je u protekle dve godine posetilo više od 80.000 turista iz zemlje i inostranstva.
KURŠUMLIJA - Meštani kuršumlijske MZ Markovici, iako zive na samo 1,5 km od centra grada, još nemaju kanalizaciju. Zbog toga su organizovali radnu akciju kako bi se prikljucili na kanalizaciju preduzeca „Kopaonik“.
Prema recima predsednika MZ Marka Vukašinovica, vec 20 godina se obracaju opštini da reše taj problem, ali do sada nijedna vlast za njih nije imala sluha.
- Naše naselje se pruza duz pogona „Kopaonika“ pa smo u dogovoru sa lokalnom samoupravom i Komunalnim preduzecem odlucili da rucno iskopamo nekoliko paralelnih kanala u duzini od 120 metara do kanalizacione cevi u ovoj firmi. Opština ce finansirati kupovinu cevi i šahtova, a radove postavljanja i povezivanja cevi radice Komunalno preduzece - kaze Vukašinovic.
Zamenik predsednika opštine Dejan Miloševic istakao je da je dobro što su ljudi shvatili da je u nekim radovima od opšteg znacaja potrebno i licno ucešce.
- Nije ovde bilo moguce obaviti kopanje gradjevinskim mašinama, meštani su to shvatili, pa su sami prionuli na posao. Na taj nacin, konacno ce dobiti kanalizaciju - kaze Miloševic.
MZ Markovici ima oko hiljadu stanovnika, a za pocetak na kanalizacionu mreu „Kopaonika“ bice prikljuceno stotinak kuca.
KURŠUMLIJA - Vozeci motocikl neprilagodjenom brzinom N. M. (19) iz Kuršumlije udario je u putnicko vozilo marke „golf“, koje se kretalo u istom smeru. Prilikom pada N. M. je zadobio povrede pa je posle intervencije u Domu zdravlja u Kuršumliji prebacen u Zdravstveni centar u Prokuplju.
Saobracajna nesreca dogodila se prekjuce oko 11 sati u Toplickoj ulici u Kuršumliji, a prema saznanjima iz policije, uzrok je neprilagodjena brzina kojom se kretao motociklista.
KURŠUMLIJA - Posle Djavolje varoši, u Kuršumliji, gde je sve više gladnih, razvija se brend „štap a la Stevka“. Naime, potraga Stevke Sekic za predsednikom opštine Zoranom Vuckovicem po ovdašnjim kafanama i njena trka sa njim za mesto u autu, kojim je delegacija radnika putovala na sastanak u Beograd, u kojoj je pobedila potpomauci se štapom, bacila je u senku sve privredne i druge probleme u opštini.
Pošto radnici Šumsko-industrijskog kombinata „Kopaonik“ sumnjaju da ce Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj pomoci da se u sedam fabrika ovog nekadašnjeg giganta pokrene proizvodnja, posle „smrzavanja“ štrajka pao je predlog za novi „unosan“ posao - da se u pogonu pilana na jednoj maloj mašini pokrene proizvodnja štapa „a la Stevka“, a da se njen originalni štap smesti u muzej. Prema ispitivanju trzišta, kazu „strucnjaci“, proizvodi bi planuli, štap bi se pravio od drena, vrbe i graba, a najskuplja verzija bi bio štap - drenovak.
Predsednik opštine rekao je da bi ova proizvodnja od trupaca bila dosta skupa i da na obliznjem brdu Samokovu ima dosta štapova, „samo treba da se poseku“.
Šumarski inzenjer Branislav Prolovic kaze da je takva proizvodnja moguca u „Kopaoniku“ uz vrlo mala ulaganja i šaljivo dodaje da bi dobar deo proizvodnje zbog velikih potreba ostao u Kuršumliji.
Glavna zvezda ovog projekta, radnica konfekcije Stevka Sekic, cijim je angazovanjem u protestu kuršumlijskih radnika on podignut na mnogo viši nivo i preko noci izdejstvovan sastanak u Beogradu, u ekskluzivnoj izjavi za Kurir rekla je da joj se ideja dopada, ali i da ce prvi proizvedeni štap ona licno ispitati na ledjima potpisnika ovih redova. Sekiceva tvrdi da je štap postao poznat sasvim slucajno.
- Trazila sam predsednika opštine po kafanama da mi da jedno objašnjenje, jer nije hteo da se obrati radnicima, a štap mi sluzi samo kao pomagalo pri hodu. Medjutim, kada su me bez objašnjenja i mucki izbacili iz delegacije koja je putovala na sastanak u Skupštini Srbije (za taj sastanak Stevkinu frizuru je sredio stilista Slavko Savic, urednik lokalne televizije) i kada je predsednik Vuckovic polutrcecim korakom bezao od mene da sedne u sluzbeni auto i utekne, štap je mogao i da promeni namenu, ali sam u poslednjem trenutku odustala - prepricava Stevka dozivljaj koji je dva dana zabavljao grad, ali i postao utisak nedelje na jednoj televiziji sa nacionalnom frekvencijom.
O serijskoj proizvodnji Stevkinog štapa nismo razgovarali sa predstavnicima politickih stranaka da bismo izbegli politizaciju, ali smo sigurni da se sa ovom idejom slaze opozicija.
NOVI CE GEVARA
Gostujuci na niškoj regionalnoj televiziji Zona Stevka Sekic je svojom elokvencijom pobrala simpatije gledalaca, pa je dobila predlog da stane na celo radnika Elektronske industrije iz Niša. Medjutim, na samom pocetku emisije nestala je slika TV Zona, koja se u Kuršumliji vidi preko kablovskog sistema. Prema nezvanicnim informacijama i Stevkinoj tvrdnji, jedan lokalni celnik je, plašeci se njenog oštrog jezika, urgirao da se Zona iskljuci dok ide emisija. Gledaoci u Kuršumliji ipak su kasnije odgledali ovu emisiju, jer je visprena Stevka donela kasetu i emisija je prikazana na lokalnoj TV Kuršumlija.
KURŠUMLIJA - Radnici preduzeca ŠIK „Kopaonik“ i Modne konfekcije „7. jul“ iz Kuršumlije, koji su sedam dana drali u blokadi zgradu opštine, odlucili su da zamrznu štrajk, iako su nezadovoljni rezultatom razgovora njihovih predstavnika u Beogradu.
Naime, predsednik opštine Zoran Vuckovic i predsednik štrajkackog odbora Borivoje Uroševic preneli su radnicima da je na sastanku sa clanovima Odbora za privatizaciju Skupštine Srbije dogovoreno da problem njihovih firmi ulazi u redovnu proceduru, ali radnici smatraju da su izmanipulisani.
Borivoje Uroševic, obracajuci se radnicima ispred zgrade opštine, obavestio ih je da je problem ove dve firme „ušao u redovnu proceduru i da je štrajk zamrznut.“
- Na odboru za privatizaciju mi smo ponovo izneli probleme „Kopaonika“ i svi clanovi odbora slozili su se da ne sme da se dozvoli likvidacija ili stecaj firme. Ministarstvo za ekonomiju i Akcijski fond vagaju ponude o strateškim partnerima kako bi se sprecila slicna situacija kao sa prethodnim kupcem. U redovnoj proceduri koju ce sprovesti nadlezno ministarstvo rešice se zahtevi radnika - rekao je Uroševic dok je njegovo obracanje praceno povicima: „Izdao si nas“.
Predsednik opštine Zoran Vuckovic ustvrdio je da Ministarstvo za ekonomiju preuzima postupak rešavanja problema ove dve firme.
- Raskidanjem ugovora o privatizaciji sa prethodnim vlasnikom imovina je automatski podrzavljena. Akcijskom fondu se javljaju strateški partneri koji su spremni da uloze novac u obnavljanje proizvodnje. Problem povezivanja radnog staza i isplata zaostalih zarada te nezakonito otudjene imovinom rešavace se u hodu - rekao je Vuckovic.
Na pitanje zašto sastanku nije prisustvovao predstavnik konfekcije Vuckovic je odgovorio da kapital ove firme više ne postoji i da pitanje zahteva radnika treba da rešava Ministarstvo za rad i socijalna pitanja.
Radnici sa uglavnom nezadovoljni ovakvim objašnjenjima i tvrde da su izmanipulisani. Predsednik Sindikata radnika konfekcije Zivorad Veljovic tvrdi da sve što su culi je receno još pre nekoliko meseci, ali da pomaka nema.
DO REŠENJA KORAK PO KORAK
Predsednik Odbora za privatizaciju Skupštine Srbije Milan Nikolic (SPS) kaze da je ŠIK „Kopaonik“ u veoma teškoj situaciji, ali da taj problem moe da se reši korak po korak.
- Uz asistenciju Ministarstva ekonomije, uskoro cemo pregovarati sa strateškim partnerom, jednom stranom firmom, koja je zainteresovana za preduzece kao što je „Kopaonik“ - tvrdi Nikolic.
On je negirao da je bilo pritisaka na predsednika štrajkackog odbora Borivoja Uroševica.
Niko njemu nije pretio. Uroševicu je samo sugerisano da nije dobro da se vrši blokada lokalne samouprave jer zbog toga svi trpe.
- Mi trazimo isplatu zaostalih plata i povezivanje radnog staza kao i otpremnine od 200 evra po godini staa, ako konfekcija ne moze da radi. Smatram da je Uroševic ucenjen ili je dobio neku pretnju te da su ova obecanja bacanje prašine u oci kako bi se smirile strasti i odblokirao rad lokalne samouprave - tvrdi Veljovic.
Clan štrajkackog odbora radnika „Kopaonika“ Dragan Gašic kaze da ne veruje ni „beogradskoj delegaciji“ ni drzavnim organima.
- Nas niko tri meseca nije hteo da primi u Ministarstvu ekonomije, a sada nam obecavaju kule i gradove. Ja im ne verujem, a vreme ce pokazati šta se dogadjalo iza ledja radnika i ko je s kim pravio dilove - kaze Gašic.
KURŠUMLIJA - Posle zakazivanja sastanka sa predstavnicima Skupštinskog odbora za privatizaciju, radnici preduzeca "7. juli" i "Kopaonik" prekinuli su posle sedam dana blokadu kuršumlijske opštine. Predsednik štrajkackog odbora Borivoje Uroševic sa Milomirom Premovicem, savetnikom potpredsednika Vlade i ministrom Ivicom Dacicem ranije je dogovorio da se obustavi blokada zgrade u koju je u sredu ujutru ušlo tridesetak zaposlenih.
- Na sastanku sa Milanom Nikolicem, predsednikom Skupštinskog odbora za privatizaciju, zahtevacemo da se razmotre zahtevi oko regulisanja statusa naših preduzeca, mogucnost da nam drava otpiše dugovanja, kao i o povezivanju radnog staa i regulisanja zaostalih isplata - istakao je u sredu ujutru Borivoje Uroševic, predsednik štrajkackog odbora.
- Nadam se da ce nam posle tog sastanka biti omogucen i sastanak sa predstavnicima Ministarstva za ekonomiju, odnosno ministrom Dinkicem. Ukoliko ne budemo zadovoljni ishodom pregovora nastavljamo blokadu opštine i radikalizovacemo proteste.
Desetak radnika, se, uprkos obaveštenju o prekidu protesta, okupilo u sredu ujutru ispred opštinske
zgrade izrazavajuci sumnju u ishod najavljenih pregovora. Celnici kuršumlijske opštine, s druge strane, smatraju da je potez da se prekine blokada - ispravan i što nije morala da interveniše policija.
OSTAVILI STEVKU
UPRKOS najavi da ce u delegaciji na sastanku u Skupštinskom odboru za privatizaciju biti i Stevka Sekic, kao predstavnica radnika konfekcije "7. juli", to se nije dogodilo.
- Iako sam ušla u auto kojim su kasnije predsednik Vuckovic, Borivoje Uroševic i Spomenka Jakovljevic otputovali za Beograd, oni su izašli iz auta i posle kraceg dogovora, sa drugog mesta otišli autom Doma zdravlja, dva kilometra dalje od opštine, gde ih je sacekao prvi auto iz koga sam ja u medjuvremenu izašla. Iako sam sa drugim vozilom pokušala da ih sustignem nisam u tome uspela, jer je njihovo vozilo bilo bre - ispricala je posle ovog dogadjaja Stevka Sekic novinarima, izrazavajuci sumnju u dobre namere predsednika štrajkackog odbora Borivoja Uroševica prema radnicima. Zbog toga je pozvala sve radnike konfekcije "7. juli" da se u cetvrtak okupe i izaberu novog predsednika štrajkackog odbora.
- U prisustvu štrajkaca koji drze u blokadi zgradu Skupštine opštine Kuršumlija jutros je obavljeno vencanje nakon što su nezadovoljni radnici pustili maticare da udju u zgradu.
Ne znajuci da je opština u blokadi vec osam dana, Ivan Radišic (27) i Snezana Pejovic (27) iz planinskog sela Šatra, jutros su se, u pratnji kuma i dva svedoka, zaputili na vencanje u opštinu.
Nakon objašnjenja štrajkacima da su pošli na vencanje i da nisu zaposleni u opštini, okupljeni su ih burno pozdravili, a potom zajedno sa maticarem sproveli do skupštinske sale, u prizemlju opštine.
Sklapanje braka burnim aplauzom pozdravili su i štrajkaci modne konfekcije "7. jul" i "Kopaonik", a nakon vencanja vrata opštine su ponovo zakljucana.
Opštinsko obezbedjenje je najpre pokušalo da ubedi štrajkace da puste sve zaposlene da udju u zgradu, ali štrajkaci to nisu dozvolili.
Zaposleni u opštini su se vratili svojim kucama, a bivši radnici dva privatizovana preduzece u Kuršumliji, koji vec nedelju dana protestuju zbog neisplacenih prinadleznosti, deuraju ispred zgrade opštine.
Policija je juce upozorila štrajkace da protivzakonito blokiraju zgradu ali nije intervenisala. Na skupu jutros nije bilo incidenata.
Štrajkacki odbor je najavio da nece da prekida blokadu, koja traje vec sedam dana. Vuckovic je rekao da je opštinski tuilac još u sredu izdao nalog policiji da odblokira opštinu, ali da policija nije intervenisala, jer su se predsetavnici štrajkackog odbora i lokalne samouprave tada dogovorili da se dozvoli rad opštinskim strucnom sluzbama.
"Taj dogovor nije poštovan pa ce policija sutra morati da interveniše i odblokira zgradu opštine, kako bi se obezbedio neometan rad te ustanove", kazao je Vuckovic.
On je naveo da su, pored opštine, i gradjani Kuršumlije pretrpeli velike štete, da je onemuguceno servisiranje korisnika opštinskog budzeta i da su obustavljeni vani radovi koji su pre blokade opštine zapoceti.
U petak je samo sluzbi za izdavanje izvoda iz maticne knjige rodjenih dozvoljen rad, dok druge strucne sluzbe nisu radile proteklih sedam dana.
Opštinsko rukovodstvo je, kako je kazao Vuckovic, radilo iz kancelarija Komunalnog preduzeca i Turisticke organizacije.
Predsednik štrajkackog odbora modne konfekcije 7. juli i kombinata Kopaonik Borivoje Uroševic kazao je da štrajkaci nece prekidati blokadu.
"Pokušacemo da se nagodimo sa policijom da se ne meša, jer mi hocemo da ostvarimo naša prava", kazao je Uroševic.
Lokalna samouprava iz Kuršumlije je u petak uputila dopis premijeru Mirku Cvetkovicu i ministru za ekonomiju i regionalni razvoj Mladjanu Dinkicu da prime delegaciju štrajkaca i opštine na pregovore i dali rok do ponedeljka.
Prema recima zamenika predsednika opštine Kuršumlija Dejana Miloševica, do sada nije stigao nikakav odgovor.
Miloševic je najavio da ce u utorak organizovati dolazak štrajkaca u Beograd i okupljanje ispred zgrade Vlade Srbije.
Radnica Stevka Sekic, ogorcena potezima prvog coveka Kuršumlije Zorana Vuckovica, uzela oveci štap i krenula da ga trazi po kafanama. Ti si predsednik, zašto nisi sa svojim gradjanima vec traziš od policije da rastera narod, vikala je Stevka kada ga je našla u kaficu
KURŠUMLIJA - Radnici „Kopaonika“ i Konfekcije „7. Jul“ i dalje drze u blokadi zgradu opštine. Oni su ogorceni izjavom predsednika opštine Zorana Vuckovica da je zatrazio od tuzilaštva i policije da skloni radnike. Verovatno shvatajuci kakva ce biti njihova reakcija, Vuckovic se juce nije pojavio, ali ga je ogorcena radnica Stevka Sekic pronašla u kafani i sav svoj bes iskalila na njemu.
Znam ja gde je on - rekla je Stevka i krenula da ga trai od kafane do kafane. Pronašla ga je u trecoj kako sedi s prijateljem uz jutarnju kafu i sa podignutim štapom osula paljbu na njega.
- Gde si ti. Što ne dodješ ovamo, narod ti je gladan. Šta se kriješ. Radi nešto, zašta primaš platu - vikala je Stevka dok je predsednik pokušavao da joj objasni da on cini sve da obezbedi razgovor u Ministarstvu ekonomije.
Strpljenje na izmaku
Jedan od vodja radnika Straimir Djokic kaze da mu nije jasno zašto neko izaziva radnike i igra se njihovim strpljenjem.
- Mi samo trazimo da nam iz Ministarstva ekonomije jave kada mogu da nas prime na razgovor, a oni to nisu u stanju tri meseca. Samo da nam jave, ništa drugo. Ja ovo ne razumem - kaze Djokic.
Stevka nije odustajala i trazila je da joj predsednik dokaze koliko je faksova ili mejlova poslao.
- Bolesna sam i nemam za lekove. Ti si predsednik, zašto nisi sa svojim gradjanima vec traziš od policije da rastera narod - vikala je Stevka. Vuckovic je ubrzo zazvonio telefon, pa je otišao iz kafane.
Radnica Modne konfekcije „7. Juli“ Stevka Sekic se pre ovog dogadjaja obratila okupljenim radnicima ispred zgrade opštine rekavši da celnike opštine i drzavu ne zanimaju radnici.
- Radila sam 27. godina, a stigla sam do štapa, bez plate, bez penzije, bez zdravlja, a ne mogu ni da se lecim jer nemam osiguranje. Pozivam celnike opštine da stanu iza nas i da pomognu. Za to smo ih birali. Gde je predsednik opštine Vuckovic? On zove policiju da nas rastera. Zar sinovi da biju majke i oceve - rekla je ogorceno Stevka Sekic, burno pozdravljena od radnika.
Jedini rukovodilac koji se juce obratio radnicima je zamenik predsednika opštine Dejan Miloševic koji je malo promenio retoriku.
- Drzavu ne interesuje šta se sa nama dešava. Apelujem na vladu da primi delegaciju radnika i lokalne samouprave na razgovor da pronadjemo nacin da rešimo problem. Ne smemo da dozvolimo da neko manipuliše ni vama ni nama. Ne dozvolite da budemo neprijatelji jer smo mi komšije i prijatelji. Ja moram da budem sa vama jer ste me vi birali. Ne sa vama, vec ispred vas - rekao je Miloševic i dodao ce se ovo što se dešava u Kuršumliji proširiti na celu Srbiju, a onda ce drzava biti u vecem problemu.
Ogorceni radnici su porucili Miloševicu da ide za Beograd jer se problem moe rešiti u vladi odnosno u Ministarstvu ekonomije.
Radnici propalih kuršumlijskih preduzeca i dalje dre u blokadi zgradu opštine i dozvoljavaju samo maticaru da radi kako bi roditelji mogli da izvade izvade iz maticne knjige za upis dece u školu.
KURŠUMLIJA - Radnici preduzeca ŠIK „Kopaonik“ i Modne konfekcije „7. juli“ iz Kuršumlije, koji vec cetvrti dan drze u blokadi zgradu opštine, obecali su da ce danas dozvoliti radnicima uprave da udju u svoje kancelarije, dok je rukovodstvu opštine ulaz i dalje blokiran, jer je, kako kazu, „mnogo manja šteta za opštinu i gradjane da oni ne rade, nego da rade“.
- Pošto je poceo upis ucenika u srednje škole, a za to je potreban izvod iz knjige rodjenih koji izdaje maticna sluzba opštine, dozvolicemo rad opštinskim sluzbenicima, ali je za nesposobne celnike ulazak u zgradu i dalje zabranjen. NJima i nije mesto ovde vec u Beogradu u zgradi Ministarstva ekonomije, gde treba da nam obezbede razgovor sa ministrom Mladjanom Dinkicem - kaze predsednik UO „Kopaonika“ Borivoje Uroševic i dodaje da je lakše opštinskom rukovodstvu da izdri cekanje ispred Dinkicevih vrata nego gladnim radnicima.
On objašnjava da su radnici i dalje u štrajku i da ocekuju da drzava reši njihove probleme jer je ona, katastrofalnom privatizacijom, odgovorna za propast ovih firmi.
RADNA OBAVEZA
Posle raskidanja ugovora o privatizaciji „Kopaonika“ Akcijski fond je za privremenog zastupnika kapitala imenovao Spomenku Jakovljevic, dok u konfekciji i nije postavljen zastupnik jer, kako je radnicima receno u Akcijskom fondu, kapitala više nema. Novo rukovodstvo „Kopaonika“, iako je firma u ogromnim dugovima i ne radi, uvelo je radnu obavezu. Radnici u 6 sati dolaze u firmu, a nakon toga organizovano dolaze ispred zgrade opštine.
- Mi se zahvaljujemo ministru Rasimu LJajicu, koji je shvatio naše probleme i što je obecao pomoc, ali obnavljanje proizvodnje moze da obezbedi samo Ministarstvo ekonomije, gde ni posle skoro tri meseca niko nece da nas primi. Naša preduzeca je prodala Agencija za privatizaciju, ciji je direktor tada bio sadašnji premijer Mirko Cvetkovic. Kada su novi vlasnici uništili firme, Agencija je raskinula ugovore i nikom ništa. Radnici ne rade i ne primaju plate i niko nije odgovoran. Mi trazimo da drzava, kako zna i ume, obezbedi sredstva da „Kopaonik“ obnovi proizvodnju i uposli radnike, a da se radnicima konfekcije, od cijih pogona su ostali samo zidovi, poveze radni staz i obezbedi socijalni program - istice Uroševic, pojašnjavajuci da rukovodstvu opštine nece dozvoliti ulazak u zgradu jer je za gradjane mnogo manja šteta da oni ne rade, nego da rade.
Radnici insistiraju da premijer Cvetkovic i ministar Dinkic dodju u Kuršumliju i vide koliko je privreda uništena.
- Nekada je u opštini Kuršumlija u privredi radilo 6.000 ljudi, a sada skoro niko. Ako nam premijer kaze da ne moze ništa da se uradi, onda cemo mi da vidimo šta da preduzmemo sami, jer to znaci da nam je drazva okrenula ledja - Kaze Uroševic.
Predsednik opštine Zoran Vuckovic kaze da se na ulici ništa ne rešava i da zbog ovih protesta trpe gradjani koji ne mogu da obave svoje poslove u zgradi opštine.
- Ja sam usmeno obavestio tuzilaštvo da radnici uprave ne mogu da udju u zgradu, a danas cu to uciniti pismeno kako predvidja zakon. Dalje je sve u rukama tuzilaštva i policije. Iako razumem radnike, smatram da ovakve stvari ne vode rešavanju problema - kaze Vuckovic.
U turistickom preduzecu Planinka iz Kuršumlije, koje je nominovalo Djavolju varoš, isticu da su veoma zadovoljni rezultatom glasanja, jer, prema njihovim informacijama, srpski kandidat je dobio veci broj glasova nego što Srbija ima stanovnika. U drugom krugu glasanja za izbor sedam novih svetskih cuda prirode, ucestvovao je 441 kandidat iz celog sveta.
Prema podacima agencije Bernarda Vebera iz Švajcarske, koja organizuje ovu akciju, iz 220 zemalja sveta stiglo je više od milijardu glasova.
Jedini kandidat Srbije, spomenik prirode Djavolja varoš je u prvom krugu glasanja zauzeo prvo mesto u Evropi i 11. u svetu medju 170 kandidata.
U drugom krugu glasanja, kada se rezultati iskazuju po kategorijama, ovaj prirodni fenomen u Srbiji, koji je svrstan u kategoriju stenovite formacije, kanjona i pec'ine, tokom celog perioda glasanja drzao je prvo mesto.
Direktor sektora za razvoj turizma Radovan Tanaskovic, kaze da, s obzirom na rezultate glasanja u prvom i drugom krugu , Djavolja varoš je dobila znatno više glasova nego što Srbija ima stanovnika.
‘’Planinka je veoma zadovoljna rezultatma koje je postigla Djavolja varoš. To je rezultat jedne ozbiljne kampanje koju je vodilo ovo turisticko preduzece jer smo na 1. mestu u svojoj kategoriji“, kaze Tanaskovic.
“Procenjujemo da je za Djavolju varoš glasalo daleko više glasaca nego što Srbija ima stanovnika u zemlji i dijaspori. Pored propagande koja je bila dosta usmerena, i sam sistem glasanja je doprineo da za našeg kandidata glasaju iz Rusije, Kine, Indije i drugih velikih zemalja, zbog cega se srpski kandidat, na nivou sveta našao na 1. mestu“, kazao je Tanaskovic.
Istivremeno, on kaze da ce konacni rezultati drugog kruga glasanja biti objavljeni sutra, tako što ce iz svake kategorije, a bilo ih je sedam, biti izabrano po 11 kandidata.
Od ovih 77 kandidata, panel strucnjaka Agencije treba da odabere 28 kandidata koji idu u treci krug glasanja, a ovi rezultati bice zvanicno objavljeni 21. jula tacno u 12 sati i sedam minuta.
Prirodni spomenik Djavolja varoš kod Kuršumlije cine dva u svetu retka fenomena: 202 zemljane figure atraktivnog oblika, koje nastaju erozijom tla, visoke i do 15 metara i dva, u svetu vrlo retka izvora vode sa visokom mineralizacijom.
Ovakvih izvora u svetu ima svega sedam. Ono što ovaj spomenik prirode cini posebnim je što se oba fenomena nalaze na jednom mestu.
Djavolju varoš je pre dve godine, u izboru za sedam novih svetskih cuda prirode, nominovalo turisticko preduzece Planinka iz Kuršumlije, kome su podršku dali Turisticka organizacija Srbije i ministarstvo za dijasporu.
Prema podacima preduzeca Planinka, nakon nominacije, u protekle dve godine Djavolju varoš je posetilo preko 80 000 turista iz zemlje i inostranstva.
Okupljeni zahtevaju od opštinskog rukovodstva da posreduje u pregovorima sa Vladom Srbije o isplatama njihovih zaostalih zarada. U medjuvremenu su u Ministarstvu rada i socijalne politike završeni razgovori ministra Rasima Ljajica sa predstavnicima štrajkackih odbora kombinata Kopaonik, konfekcije 7. jul i opštine Kuršumlija, ali bez konkretnih rezultata.
Šef kriznog štaba Ministastva rada i socijalne politike Saša Perišic je rekao da ce najverovatnije u slucaju obe firme, buduci da imaju velike dugove, biti predlozen reprogram.
A radnicima okupljenim ispred zgrade Skupštine opštine Kuršumilija, obratio se zamenik predsednika opštine Dejan Miloševic, koji je rekao da lokalna samouprava nema ništa s privatizacijom preduzeca, ali da ce predstavnici opštine pomoci da se u razgovoru sa resornim ministrima nadje rešenje
Predsednik jedinstvenog štrajkackog odbora dva preduzeca Borivoje Uroševic kaze je da ce, bez obzira na to kakav dogovor postigne delegacija štrajkaca i lokalne samouprave u Beogradu, radnici drzati u blokadi rad opštinske uprave sve dok u Kuršumliju ne dodje premijer Mirko Cvetkovic.
"Zelimo da Cvetkovica provedemo kroz napuštene hale ovdašnjih preduzeca, da popricamo s njim, pa tek onda mozemo razgovarati o tome da odblokiramo rad lokalne samouprave", naveo je Uroševic.
Nekoliko stotina radnika i dalje drzi u blokadi zgradu opštine, oni su na ulazu u zgradu i ne dozvoljavaju nikome da u nju udje. Na skupu nije bilo incidenata, a obezbedjivao ga je veci broj pripadnika policije.
Štrajkacki odbor ova dva preduzeca najavljuju da ce drzati u blokadi rad lokalne samouprave do ispunjenja njihovih zahteva.
Štrajkacki odbor je pocetkom prošle nedelje uputio zahtev premijeru Mirku Cvetkovicu da dodje u Kuršumliju i da mu otpušteni radnici predoce njihovu lošu materijalnu situaciju i stanje u halama privatizovanih fabrika.
Dinkic: Odgovorni svi u poslednjih 20 godina
Ministar ekonomije Mladjan Dinkic smatra da od sledece godine treba uvesti pravilo po kojem nijednom poslodavcu ne bi bilo dozvoljeno da isplati plate ako istovremeno ne uplati i doprinose za penziono i socijalno osiguranje.
Kometarišuci sve cešce proteste radnika širom Srbije, ministar je rekao da probleme treba rešavati pojedinacno.
Na pitanje ko je kriv za loše privatizacije, Dinkic odgovara da su odgovorni svi koji su bili na vlasti u poslednjih 20 godina.
"Ja vodim taj resor u poslednje dve godine. Ove privatizacije gde se ugovori raskidaju ili gde radnici protestuju uglavnom su od pre tri, cetiri, pet godine", rekao je Dinkic.
On je naveo da su ta preduzeca uglavnom propadala devedesetih godina i da su za neuspele privatizacije odgovorni svi koji su bili na vlasti u poslednjih 20 godina.
"Verovatno je i da citav niz tih preduzeca nije imao perspektivu, neko je pokušao tu nešto da napravi a neko je mozda zloupotrebio svoj polozaj", rekao je Dinic i dodao da bi "taj neko ako se dokaze, za to trebalo da bude uhapšen".
KURŠUMLIJA - Preko projekata javnih radova u Kuršumliji je na šest meseci posao dobilo 65 lica sa evidencije Nacionalne slube za zapošljavanje a medju njima i jedan Ciganin. Otac cetvoro dece Dragan Jovanovic radice u Komunalnom preduzecu i imace platu 16.000 dinara.
- Ovaj posao otvara veliku perspektivu za moju porodicu i omogucice mi stalne prihode u narednih šest meseci. Ja cu svojim radom dokazati da smo mi Romi dobri radnici, samo nam treba pruziti šansu - kaze Jovanovic, koji je predsednik Udruzenja Roma „Toplica“ u Kuršumliji i dodaje da je bilo dogovoreno da tri Ciganina dobiju posao preko javnih radova ali da se to nije desilo iz „administrativnih razloga“.
KURŠUMLIJA - Radnici preduzeca ŠIK „Kopaonik“ i Modne konfekcije „7. juli“ iz Kuršumlije optuzili su lokalnu vlast da je nesposobna da im ugovori sastanak sa premijerom Srbije Mirkom Cvetkovicem i reše njihov problem. Pored sastanka sa srpskim premijerom, radnici traze da im se poveze radni sta za proteklih pet godina i isplatu zaostalih zarada.
Medjutim, zamenik predsednika opštine Dejan Miloševic predlaze da lokalna vlast otme Djavolju varoš od preduzeca „Planinka“ i prihod od ulaznica podeli ogorcenim radnicima.
Istekao ultimatum
Predsednik opštine Kuršumlija Zoran Vuckovic i ogorceni radnici prošle sedmice dali su ultimatum premijeru vlade Mirku Cvetkovicu da ih do danas primi ili u cetvrtak dolaze u Beograd. Oni zahtevaju da sastanku prisustvuje i ministar ekonomije Mladjan Dinkic.
- Predlozicu koaliciji da zauzmemo Djavolju varoš i da novcem od ulaznica u ovaj spomenik prirode pomognemo radnicima koji vec dugo ne primaju platu. Zašto da od dobra koje nam pripada ne bi svi imali koristi. Trenutno je oko dve hiljade radnika u veoma teškoj situaciji, pa je njima pomoc neophodna - kaze Miloševic.
Direktor Prolom banje, koja upravlja i Djavoljom varoši, Zlatko Veljovic kaze da je ukupan prihod od ulaznica u Djavolju varoš 2008. godini bio 3,5 miliona dinara, a da je preduzece „Planinka“ za marketing izdvojilo 44,6 miliona dinara.
- Predlog da se novcem od ulaznica pomazu radnici koji su ostali bez posla je apsurdan. Prihod od ulaznica je mali, ali zbog Djavolje varoši povecan je broj nocenja u hotelu „Radan“ u Prolom banji za 26 odsto i tu je naša zarada - kaze Veljovic. On je dodao da su godišnje plate predsednika i zamenika predsednika opštine vece od prihoda od ulaznica u Djavolju varoš na godišnjem nivou.
Medjutim, strucnjaci su izracunali da je prošlogodišnji prihod Djavolje varoši bio, ukoliko se od 3,5 miliona dinara odbije PDV, oko 2,9 miliona. To znaci da bi oko 2.000 radnika dobilo po 1.500 dinara za godinu dana. Kada bi ove godine prihod bio i tri puta veci, suma po radniku bila bi zanemarljiva. Gradjani se pitaju da li je to, u stvari, pokušaj da se otvori sukob izmedju radnika „Planinke“ i „Kopaonika“, kako bi se smanjio pritisak nezadovoljnih na lokalnu samoupravu.
Inace, sukob oko Djavolje varoši, koja je uredbom vlade još 1995. godine data na upravljanje preduzec'u „Planinka“, izmedju opštine i ovog preduzeca traje vec duze vreme. Lokalne vlasti traze da se Djavolja varoš da na upravljanje opštinskoj Turistickoj organizaciji, ali je Zavod za zaštitu prirode ocenio da je „Planinka“ dobar staratelj.
Kuršumlija - Bivši radnici privatizovanih preduzeca Kopaonik i modne konfekcije „7.jul“, koji su u cetvrtak ušli u zgradu opštine Kuršumlija, juce su prekinuli blokadu te institucije. Protest u zgradi Opštine prekinut je nakon što je lokalna samouprava podrala protest radnika
Zamenik predsednika opštine i lider kuršumlijskih ratnih veterana Dejan Miloševic rekao je novinarima da je lokalna samouprava podrzala štrajkace i da ce rukovodstvo Opštine ubuduce „predvoditi“ štrajk bivših radnika, do ispunjenja zahteva.
- Opština je uputila zahtev premijeru Mirku Cvetkovicu da do 1. jula dodje u Kuršumliju, da obidje privatizovane fabrike i poprica sa štrajkackim odborom i radnicima. Ukoliko ne dodje do tada, opština ce organizovati prevoz do Beograda i dovešce sve radnike ispred Vlade Srbije - rekao je Miloševic. Pored sastanka sa Cvetkovicem, radnici traze da im se poveze radni staz za proteklih pet godina i isplatu zaostalih zarada. Radnici su juce, nakon dogovora sa predstavnicima lokalne samouprave, bez incidenata napustili zgradu

- Moja deca su smeštena u hraniteljske porodice i Centar za socijalni rad ne zeli da mi ih vrati. Cekaju da prodje godinu dana od izuzimanja, kako bi mi trajno oduzeli decu. Imam obezbedjen stan, nameštaj i pokucstvo, a novac za zivot zaradjujem povremenim poslovima, kao i vecina stanovnika u Kuršumliji. Prilikom poslednjeg dolaska kod mene socijalni radnici su mi rekli da moram da obezbedim još jedan krevet i krevetac, pošto smo supruga i ja pre tri meseca dobili bebu. Zatim su mi prebrojavali namirnice po kuci, govoreci da moram da imam pun zamrzivac i frizider hrane - kaze Gašic i dodaje da ima porodica u kojima su uslovi za zivot mnogo gori, ali da njima deca nisu oduzeta.
On objašnjava da je ucinio sve da povrati decu, ali da nije uspeo, pa mu je preostao samo štrajk gladju.
- Trazim da reaguje Ministarstvo za rad i socijalnu politiku jer više ne verujem centru u Kuršumliji. Ne moze deci da bude bolje u hraniteljskim porodicama, koje, inace, za njihovo cuvanje dobijaju više od 20.000 po detetu, nego sa ocem i majkom - kaze rezignirano Gašic i tvrdi da ce, ako treba, štrajkovati do smrti.
Razidu Gašicu je cetvoro dece starosti od 2,5 do osam godina izuzeo Centar za socijalni rad u Kraljevu, gde je ziveo u delu kuce koja pripada njegovoj supruzi. Posle toga on se sa suprugom vratio u Kuršumliju, pa je nadleznost preneta na centar za socijalni rad u ovom gradu.
NEDOSTAJU MU KREVETI
Direktorka Centra za socijalni rad u Kuršumliji Svetlana Milutinovic kaze da je Razid Gašic uspeo da obezbedi bolje uslove za zivot svoje porodice, ali da to još nije dovoljno za povracaj dece.
- Prilikom poslednje posete utvrdili smo da se još nisu stekli uslovi da cetvoro dece Razida Gašica bude vraceno u porodicu. On ima samo dva kreveta, u kojima spavaju on, supruga i beba. Rekli smo mu da mora da obezbedi još jedan krevet i krevetac i da mora da obezbedi kontinuirane prihode. Gašic je to obecao, a prekjuce je iznenada došao u centar i obavestio nas da zapocinje štrajk gladju - kaze Milutinoviceva, obrazlauci da centar brine o interesima dece i da je njima trenutno bolje u hraniteljskim porodicama.
Autor:
Milen Djordjevic
KURŠUMLIJA - Velika zelja slepe Dragije Nešic (51) iz sela Mrce kod Kuršumlije da se ne odvaja od nepokretne majke Milke (78), o kojoj se brine, nece biti ostvarena. Pošto im opština još nije dodelila stan za koji su još u novembru prošle godine dobili rešenje, Dragija je odlucila da odu u dom za stare.
- Bolje u dom nego da me rastrgnu vukovi u planini - kaze razocarano Dragija, objašnjavajuci da ce majku smestiti u dom za stare u Prokuplju, dok ona ima pravo na dom u Pancevu.
Objašnjavajuci da joj najteze pada to što mora da se odvoji od majke koja je o njoj brinula 50 godina, Dragija istice da joj je dosta laganja i da je bolje da je ziva u domu nego da joj divlje zveri razvlace kosti po planini.
- Skupština opštine Kuršumlija je još u novembru prošle godine donela odluku da mi dodeli stan solidarnosti, ali se ispostavilo da su ti stanovi vec zauzeti. Kasnije su mi ponudili da mi placaju privatni stan i ja sam to prihvatila, ali ni to obecanje nisu ispunili - kaze Dragija, objašnjavajuci da je njoj potreban smeštaj u blizini lekara i prodavnice.
Kako smo saznali od zamenika predsednika opštine Dejana Miloševica, bilo je pokušaja da se Dragiji i Milki pronadje privatan smeštaj.
- Veoma je teško pronaci privatan stan za slepu i nepokretnu zenu. Ljudi jednostavno ne zele da im izdaju deo kuce. Dalje, stan mora da bude u prizemlju. Mi jednostavno nismo uspeli da ga pronadjemo - kaze Miloševic, i dodaje da ukoliko pronadju adekvatan stan, opština ce placati kiriju.
Dragija i Milka Nešic zive u planinskom selu Mrce, koje je 42 kilometara udaljeno od Kuršumlije. Najbliza prodavnica i lekar nalaze se u pet kilometara udaljenoj Lukovskoj banji.
KURŠUMLIJA - Raseljenicke nevolje i gubitak oca Valentija(40), koji je preminuo kada su 1999. godine izbegli sa Kosmeta u Kuršumliju, ne predstavljaju prepreku Nikoli (21) i njegovim sestrama Mileni (19) i Nataši (20) da na fakultetima postizu samo najviše ocene. Suoceni sa nedostatkom sredstava za zivot ali i bolešcu majke Radojke, troje studenata Gajica rešeno je da istraje na zapocetom putu kako bi jednoga dana postali korisni društvu ali i svojoj porodici olakšali ivot.
- Pored dve sestre studentkinje, imam još dve sestre školarke, Gordanu (14) i Miljanu (17) koje ive sa majkom obolelom od sistemskog lupusa - prica Nikola, naocit mladic koji je posle smrti oca postao glava ove šestoclane porodice. - Sve naše nevolje pocele su po izbeglištvu sa Kosmeta, odnosno kada smo juna 1999. godine bili primorani da napustimo svoje rodno Lebane kraj Prištine. Tamo smo ostavili kucu, imanje i mnogo toga. Pošto otac nije mogao da preboli odlazak sa rodnog praga, preminuo je 40 dana po dolasku u Kuršumliju. Ostavši bez supruga i oca, Gajici su jedva preziveli prve godine raseljeništva, menjajuci privatne stanove koji su im bili privremena utocišta, sve dok im predstavnici humanitarne organizacije "Bozur " iz Cikaga, kupovinom kuce, nisu pomogli da reše stambeno pitanje.
- Jeste da je kuca nezavršena i bez mnogih neophodnih stvari, ali ona nama znaci krov nad glavom - prica Radojka nemocna da posle suprugove smrti pomogne svojoj deci. Zato joj najteze pada što je primorana da od socijalne pomoci koju primaju u visini od 10.000 dinara, oko 2.000 daje za svoje lekove.
Uprkos svemu, deca su mi najvece blago, dobri su djaci i studenti. Iako se muce i zrtvuju svoje najlepše godine da bi pomogli i meni, u knjizicama i indeksima imaju upisane samo najviše ocene - prica vidno potresena zena isticuci kako uprkos pripremanju ispita, troje najstarije dece leti radi i sezonske poslove kako bi pribavili sredstva za najosnovnije namirnice. Umesto odlaska na more ili neko drugo mesto pogodno za odmor i razbibrigu, deca Gajica odlaze na njivu ili hladnjace kako bi zaradili koji dinar. Pogotovo Nikola, koji se ne libi ni najteih fizickih poslova, sece šume, rada u njivi i drugih aktivnosti, samo kako bi majci i sestrama priuštio barem osnovne potrepštine za zivot...
- Ja i sestra Nataša studiramo u Kosovskoj Mitrovici i smešteni smo u studentskom domu što nam je velika olakšica, što je slucaj i sa sestrom Milenom koja studira u Nišu. Iako primamo studentske stipendije kojima placamo smeštaj i hranu u domovima, problem nam je novac za put prilikom dolaska kuci - prica Nikola koji je ovih dana posetio majku i dve mladje sestre. Tek da predahne izmedju predavanja i ispita koji mu predstoje, ali veruje da ce kao i prethodne savladati sa najvišim ocenama...
POMOC "PLANINKE"
UPOZNATI sa prilicno teškim odrastanjem petoro Gajica raseljenih sa Kosmeta u Kuršumliji, celnici preduzeca "Planinka" obecali su im jednokratnu novcanu pomoc u iznosu od 20.000 dinara dok ce prema recima Radovana Raicevica, generalnog direktora ovog preduzeca razmotriti i mogucnost Nikolinog stipendiranja, uspešnog studenta i vrednog mladica.
Oni traze povezivanje radnog staza u proteklih šest godina i isplatu zaostalih plata za taj period. Predsednik štrajkackog odbora Borivoje Uroševic rekao je da u halama fabrike, koja je zapošljavala više od 300 radnika, nema nijedne mašine.
"Prvi put smo, posle pet godina, ušli u ovu fabriku. Uništena je, mašine i robne rezerve su prodate, ništa nije ostalo. Radnici su ogorceni zatecenim stanjem", kazao je Uroševic.
Modnu konfekciju "Sedmi jul" kupio je 2004. godine Bogdan Aleksic iz Kuršumlije za 32 miliona dinara, radnike je otpustio, a kasnije preprodao fabriku.
Posle višemesecnih protesta bivših radnika tog preduzeca Agencija za privatizaciju je raskinula ugovor o privatizaciji.
KURŠUMLIJA - Na intervenciju predsednika opštine dr Zorana Vuckovica (DS), SO Kuršumlija nije donela odluku da deca iz siromašnih porodica besplatno koriste gradski bazen a da bi se izbegla dalja diskusija, predsednik Skupštine Milomir Stojcic (SPS) predlozio je formiranje komisije koja bi utvrdila kriterijume za besplatno korišcenje bazena.
Na sednici Skupštine odbornik GG „Svi zajedno za Kuršumliju“, koja se posle izbora kolektivno uclanila u DS, Djura Cahun je predlozio da deca koja su sa odlicnim uspehom završila razred mogu besplatno da koriste bazen.
- Moj predlog je bio da se nagradi rad, i to je Skupština i prihvatila. Zbog opšteg siromaštva u Kuršumliji predlozio sam i da deca iz siromašnih porodica mogu besplatno da koriste bazen, jer nemaju mogucnost da odu na more. Moj predlog je podrzalo još nekoliko odbornika vladajuce koalicije - kaze Cahun.
Medjutim, reagovao je predsednik opštine Zoran Vuckovic tvrdeci da je bazen malog kapaciteta i da bi previše dece ugrozilo bezbednost.
- Kapacitet bazena je 400-500 plivaca, a u tropskim danima na bazenu bude i i hiljadu ljudi. Prošlog leta zabelezeno je dvadesetak davljenja, ali su spasioci srecom na vreme reagovali. Ukoliko bismo dozvolili besplatne ulaznice, spasioci ne bi mogli da nadgledaju veliki broj plivaca - rekao je na sednici Skupštine predsednik opštine Vuckovic.
Na njegove reci zucno su reagovali pojedini odbornici, a predsednik Skupštine Milomir Stojcic je, da bi izbegao raspravu, predlozio da se formira komisija koja ce utvrditi kriterijume za besplatno korišcenje bazena.
Odbornik Cahun nije bio zadovoljan tim predlogom, ali je preglasan. On tvrdi da malo porodica moze da izdvoji novac svojoj deci za korišcenje bazena.
- Mnogo je siromašnih. Zamislite porodicu sa troje dece u kojoj nijedan roditelj ne radi. Odakle im 210 dinara za tri ulaznice? Sledeca Skupština bice odrana u septembru, kada se sezona kupanja završava. Namera gradskih celnika je da pokupe što više para od ulaznica i njih ne zanima što mnogo dece nece imati prilike da se okupa u bazenu ciju je izgradnju grad finansirao - kaze ogorceno Cahun.
KURŠUMLIJA - Predsednik novog UO „Kopaonika“ Borivoje Uroševic pozvao je radnike da „nesposobnu lokalnu vlast izbace iz zgrade opštine“. - Odluku o prodaji „Kopaonika“ i „Konfekcije“ donela je drava i o tome nisu pitali radnike koji su tu imovinu stvarali. Sada, kada je ta imovina opljackana, a radnici na ulici, drava kaze da nije nadlezna, što nije tacno! Drzava mora da ispravi svoju grešku i sa kupcima rašcisti racune - upozorava Uroševic.
On tvrdi da, iako je i u Kuršumliji i na republickom nivou ista koalicija na vlasti, opštinari ni u jedno ministarstvo ne mogu da udju.
- Mi smo od lokalne vlasti traili da nam omoguce kontakt sa nadleznim ministarstvima, pogotovu s Ministarstvom ekonomije. Pošto oni to ne mogu, nama takva vlast i ne treba. Ukoliko se nešto ne promeni do cetvrtka, radnici ce zauzeti zgradu opštine i izbaciti napolje sve zaposlene sa gradonacelnikom na celu, pa neka on svoju platu od 102.000 dinara zaradjuje na ulici - kaze ogorceno Uroševic, koji predvodi oko tri hiljade nezadovoljnih radnika i malih akcionara.
Uroševic smatra da je za propast „Kopaonika“ i „7. jula“ odgovorna Demokratska stranka.
-Demokrate su stvorile Slavišu Ristica, koji je za 270.000 dolara kupio „Kopaonik“ i uništio ga. Bivšeg vlasnika konfekcije na sudu zastupa narodni poslanik i funkcioner DS iz Niša Boško Ristic - kaze Uroševic.
Privremeni zastupnik kapitala „Kopaonika“ Spomenka Jakovljevic pita se kako je Agencija za privatizaciju dozvolila rasprodaju imovine firme.
- Utvrdili smo da je skoro 70 odsto imovine firme prodato, a ostalo je pod hipotekom. Na dan 31. decembra 2008. obaveze firme prelaze 17 miliona evra, dok na lageru nema ni sirovina ni gotovih proizvoda. Samo u 2008. preduzece je imalo gubitak od 7,5 miliona evra, a kontrola Agencije za privatizaciju je donosila rešenja da firma uspešno posluje. Napominjem da je novi vlasnik mogao da proda samo pet odsto kapitala i to uz odobrenje Agencije - kaze Jakovljeviceva.
Objašnjavajuci da dug „Kopaonika“ zbog kamata sada prelazi 20 miliona evra, ona ukazuje da je Ministarstvu ekonomije još 12. maja predala svu dokumentaciju, ali da nema odgovora.
- Pošto je najveci deo duga prema javnim preduzecima, trazimo da se ti dugovi zamrznu i da nam drzava pomogne da reprogramiramo oko 2,5 miliona evra prema dobavljacima. Trazimo i podsticajnih 300 miliona dinara za pokretanje proizvodnje, jednokratnu pomoc za oko 400 radnika u iznosu prosecne plate u Srbiji i da zarade zaposlenima u narednih godinu dana finansira drzava - naglašava Jakovljeviceva, koja smatra da je za propast „Kopaonika“ odgovorna drzava i da ona mora i da ispravi grešku.
Ona navodi i da su svi ugovori o prodaji imovine „Kopaonika“ bez odobrenja Agencije za privatizaciju za nju ništavni i poziva sudove da reaguju.
Podsetimo, nekada najveca firma u Toplici ŠIK „Kopaonik“, od koje je zivela skoro polovina stanovnika opštine Kuršumlija, nekoliko meseci ne radi, a radnici su izbacili iz firme vecinskog vlasnika i direktora Slavišu Ristica, koji je u pritvoru.
KURŠUMLIJA – Na proslavi "male mature" u Lukovskoj Banji kod Kuršumlije bilo je više nastavnika nego ucenika, jer je u tom mestu osmi razred pohadjalo samo troje djaka. I pored toga što su bili malobrojni, "mali maturanti" su prošetali kroz Lukovsku Banju a pozdravilo ih je nekoliko desetina meštana.
KURŠUMLIJA - Odluka SO Kuršumlija o davanju saglasnosti za izgradnju termoelektrane na drva, posle duze caršijske rasprave, naišla je na opšte „oduševljenje“! Politicke stranke i pojedinci utrkuju se ko ce dati veci „doprinos“ ostvarenju genijalne ideje opštinskih celnika - da naprave prvu termoelektranu na drva u svetu.
Radikali, koji su najpre bili veoma skepticni, sada kazu da ce svetski strucnjaci nagrnuti da vide „cudo od termoelektrane“.
- Po mojoj proceni, kada pocnemo da lozimo drvo i dim pocne da se izvija ka nebu, niko više nece morati da radi, vec cemo svi ziveti od ulaznica koje cemo naplacivati brojnim svetskim strucnjacima iz oblasti energetike, jer ce nagrnuti da vide ovo cudo - kaze predsednik OO SRS i bivši predsednik opštine Zoran Lakic.
Šumarski inenjer i šef Šumske uprave u Kuršumliji Branislav Prolovic vec vidi masovno posecene šume.
- Ovo je sjajno i na ovaj nacin cemo se vrlo brzo rešiti šuma. I danju i nocu, jer moramo da zurimo da nam neko ne ukrade ideju, pišem elaborat o kaloricnosti pojedinih vrsta drveta koji cu dostaviti opštinskom rukovodstvu. Naime, hrast, bukva, grab i bagrem spadaju u visokokaloricne vrste i kad lozimo njih proizvodicemo trofaznu struju, a kad lozimo topolu ili vrbu, proizvodicemo monofaznu struju - uz neskriven smeh prica Prolovic i dodaje da se seljaci uveliko raspituju da li ce pepeo, koji ce po projektu vocari prosipati oko šljiva i time povecati rodnost, dobijati besplatno.
Ipak, najoriginalnije ideje o ovom projektu ima Dragan Milenkovic Ture, elektricar po profesiji, koji je svojevremeno ucestvovao u elektrifikaciji kuršumlijskih sela.
- Predlazem da elektranu smestimo na tockove i da je guramo kroz šume i lozimo. Time bismo uštedeli troškove prevoza drveta - objašnjava Ture, a na strucnu Lakicevu primedbu da elektrana verovatno mora da se hladi i da treba voda, Ture ima spreman odgovor:
- Predlaem da opština zaposli dodole, koje ce prizivati kišu.
Rece Ture i ode da, kako je dodao, svoje ideje stavi na papir i licno ih preda zameniku predsednika opštine Dejanu Miloševicu.
Zbog neobaveštenosti ili mozda one narodne „pametniji si kad cutiš„, nove ideje o gradnji termoelektrane na drva jedino nema Demokratska stranka Srbije.
ETO ZAŠTO DJILAS IMA MANJU PLATU
Lokalni SRS posebno je „ogorcen“ zbog izjave gradonacelnika Beograda Dragana Djilasa, koji se buni što njegov partijski kolega, predsednik opštine Kuršumlija dr Zoran Vuckovic, ima vecu platu od njega.
- Djilas prica o izgradnji mostova, škola, obdaništa. Ko mu je kriv što se nije setio da gradi termoelektranu na drva. A moze da je gradi na Košutnjaku, Topcideru, a najbolje bi bilo u Tašmajdanskom parku. Mislim da je Tašmajdan idealno mesto, a do Avale moze da se postavi pokretna traka, odakle bi se drva dopremala do elektrane u vreme povecane potrošnje struje - objašnjava Zoran Lakic.
KURŠUMLIJA - Direktorka Turisticke organizacije Srbije Gordana Plamenac posetila je juce Djavolju varoš i istakla da se promocijom ovog fenomena prirode promoviše Srbija. Glasanje za izbor u sedam svetskih cuda traje još mesec dana, kada se biraju finalisti.
Glasajuci na samom lokalitetu, direktorka Plamenac je pozvala sve posetioce, turiste i gradjane Srbije da svojim glasom doprinesu da Djavolja varoš udje u sedam svetskih cuda prirode.
- U svetu postoji dosta cuda koja su stvorili ljudi, ali su još veca cuda koja je stvorila priroda. Jedno od takvih je Djavolja varoš, naš jedini kandidat za izbor u sedam svetskih cuda prirode. Njenom promocijom promovišemo Srbiju u svetu - istakla je Gordana Plamenac.
Direktor Prolom banje Zlatko Veljovic, u cijoj nadleznosti je Djavolja varoš, zahvalio se medijima na dosadašnjoj saradnji.
- Djavolja varoš je od pocetka glasanja na prvom mestu od svih kandidata iz Evrope i sada vodi u svojoj grupi ispred svih svetskih kandidata! Pozivam sve da otvaranjem još jednog i-mejla daju glas Djavoljoj varoši i ucestvuju u stvaranju srpskog brenda i svetske turisticke destinacije za sva vremena - rekao je Veljovic.
Glasanje traje do 7. jula, kada ce na osnovu broja glasova biti izabrano 77 kandidata, a 21. jula posebna komisija bira 21 finalistu. Sedam svetskih cuda prirode bice proglašeno polovinom 2011. godine.
Kuršumlija - Opštinsko vece Kuršumlije odlucilo je da iz opštinskog budzeta izdvaja 30 odsto sredstava potrebnih za veštacku oplodnju parova koji nemaju dece.
Zamenik predsednika opštine Dejan Miloševic izjavio je da je lokalnoj samoupravi u Kuršumliji ovih dana upuceno nekoliko desetina zahteva za finansijsku pomoc parovima koji zele veštacku oplodnju. Neki od ovih zahteva su vec prihvaceni, a Opštinsko vece je odlucilo da se ovakvi zahtevi ne odbijaju.
- U Kuršumliji ima mnogo bracnih parova koji nemaju dece. Vecina njih nema zaposlenje i nikakvih prihoda, te nisu u mogucnosti da finansiraju veštacku oplodnju. Opština ce ubuduce svaki ovakav zahtev prihvatiti i donirace 30 odsto sredstava - kazao je Miloševic. Opštinski budzet je mali, dodao je on, pa ce se opština angazovati da pronadje donatore koji ce finansirati ostatak sredstava bracnim parovima iz ovog grada koji zele veštacku oplodnju.
Funkcioner ne priznaje sud
Zameniku predsednika opštine Kuršumlija Dejanu Miloševicu preti zatvor jer nije platio kaznu za klevetu u iznosu od 20.000 dinara
KURŠUMLIJA - Opštinski sud u Kuršumliji doneo je rešenje kojim se "osudjenom Dejanu Miloševicu, zvanom Kuna, zamenjuje novcana kazna u iznosu od 20.000 dinara, zbog krivicnog dela klevete, kaznom zatvora u trajanju od 20 dana, a cije ce izvršenje poceti danom lišavanja slobode". Miloševic trenutno obavlja funkciju zamenika predsednika opštine i tvrdi da mu ta kazna nije ni stigla na naplatu.
Miloševic u svoj albi sudu istice da je netacno da je taj pravosudni organ pokušao prinudnu naplatu na zaradu, koju on ostvaruje kao zamenik predsednika opštine.
- U racunovodstvo opštinske uprave stigao je samo nalog suda za naplatu 47.740,00 dinara na ime parnicnog postupka, što je i plac'eno. Nalog za naplatu 20.000 dinara nije primljen u racunovodstvo pa nije mogao biti realizovan - objašnjava Miloševic i dodaje da on "ne priznaje Opštinski sud u Kuršumliji".
On tvrdi da je u kampanji protiv njega uvek isti nalogodavac i da se "samo dzelati menjaju". Miloševic, koji je u javnosti poznat kao vodja toplickih rezervista, tvrdi da je rešenje o zatvoru bespredmetno, jer prinudna naplata administrativnom zabranom na njegovu platu nije ni pokušana.
Miloševic dalje kaze da ne moze da se seti o kojoj je tacno presudi za klevetu rec, "jer ih ima dosta", i da "nema volje" da trazi po "broju".
- Protiv mene se vodi bezbroj postupaka ciji je cilj da me sprece da javnosti obelodanim za koliko je novca opljackan budzet Ministarstva odbrane presudama opštinskih sudova po tuzbama privilegovanih pojedinaca na ime ratnih dnevnica. Svakodnevno mi stizu pozivi i rešenja i od Opštinskog suda i od opštinskog organa za prekršaje, ali ih ja i ne otvaram jer ne priznajem ovaj sud - istice Miloševic, kome je policija tokom protesta rezervista napisala više od sto prijava a opštinski organ za prekršaje ga kaznio sa ukupno preko milion dinara.
Problem predstavljaju i psi lutalice koji su upadali u torove ovdašnjih stocara i klali stoku, kazali su predstavnici lokalne samouprave u Kuršumliji. Prema recima zamenika predsednika Skupštine opštine Kuršumlija Branislava Jovanovica, Opštinskom vecu je stiglo nekoliko zahteva za obeštecenje stocara koji su pretrpeli veliku štetu zbog upada copora vukova, ali i pasa lutalica u njihove torove.
Nedavno je copor vukova upao u obor Rastimira Timotijevica u planinskom selu Oraovac i uništio celo stado od 17 ovaca.
Takodje, copori vukova su pricinili štetu i stocarima u selu Zucu i Marinoj Kuli.
Psi lutalice su u selu Krcmaru i Kastratu upali u torove i zaklali nekoliko ovaca i koza.
"Opština nije u mogucnosti da u potpunosti nadoknadi pricinjene štete, ali ce delimicno obeštetiti ovdašnje stocare", kazao je Jovanovic.
U lovackom udruzenju "Soko", gde je prijavljeno nekoliko slucajeva napada vukova na stada ovaca, navode da je pojava copora vukova u ovo doba godine neuobicajena i da ce biti prinudjeni, iako je lovostaj, da organizuju hajku na vukove, kako bi se smanjio njihov broj.
KURŠUMLIJA- Netrpeljivost izmedju vladajuce koalicije u Kuršumliji i preduzeca „Planinka“ dovela je do prekida saradnje izmedju opštinske Turisticke organizacije i ove firme. Naime, ove godine umesto jedne tradicionalne medjunarodne likovne kolonije, koju su ranije zajedno pripremale, TO i „Planinka“ organizuju svaka svoje okupljanje umetnika, na zadovoljstvo ljubitelja umetnosti. TO je od 24. do 29. maja vec odrzala 14. likovnu koloniju, a „Planinka“ ce od 8. juna da ugosti 20 slikara iz zemlje i sveta.
Od 1995. godine, od kada je osnovana Turisticka organizacija opštine, redovno se organizuje likovna kolonija „Bele crkve“, ciji je cilj promocija turizma. Nosilac projekta bila je TO, a „Planinka“ je obezbedjivala smeštaj za umetnike, a kasnije su zajedno organizovali izlozbe.
Slavko Ilic , vršilac duznosti direktora TO, kaze da su ranije bili pod kontrolom „Planinke“.
- TO se, posle promene vlasti u Kuršumliji okrenula svojim problemima i aktivnostima. Mi hocemo da saradjujemo s „Planinkom“ i redovno je pozivamo na sve naše manifestacije, ali oni se ne odazivaju. Zašto je tako, ne znam. Ovogodišnja kolonija bila je skromnija nego ranije, ali uspeli smo da okupimo 12 umetnika- kaze Ilic.
Radovan Tanaskovic, direktor Sektora za razvoj turizma u „Planinki“ tvrdi da TO to nema kadar i ne zna šta je zadatak likovne kolonije.
- Kolonija mora da promoviše turisticke potencijale opštine, a to se radi organizovanjem izlobi slika u zemlji i inostranstvu. Sada je glavni zadatak promocija Djavolje varoši i njena kampanja za izbor u sedam svetskih cuda prirode. S tim u vezi, u Djavoljoj varoši je ranije otvorena galerija u kojoj su posetioci ovog fenomena prirode mogli da vide stalnu postavku slika i fotografija. Medjutim, TO je uzela sve slike sa prošle kolonije iz galerije i okacila ih na zidove svoje kancelarije- kaze Tanaskovic.
On tvrdi da su za kampanju Djavolje varoši u Skadarliji u Beogradu morali da pozajmljuju slike od ucesnika kolonije.
Objašnjavajuci da posetioci Djavolje varoši više ne mogu da vide slike u galeriji i da su zbog toga propale vec dogovorene izlozbe u mnogim gradovima u zemlji i inostranstvu, Tanaskovic istice da je to posledica neznanja i naopake kadrovske politike nove vlasti
Gradjani kazu da „svako zlo, ima i svoje dobro“, pa ce Kuršumlija umesto jedne kolonije sada imati dve, na zadovoljstvo i umetnika i ljubitelja umetnosti.
Gradonacelnik Beograda Dragan Djilas je izjavio da ce planirani gradski budet biti manji nego lane, ali da je grad blizu kompromisnog rešenja sa vladom da ne mora da ukida pomoci penzionerima, porodiljama i trudnicama, i da ne poskupljuje gradski prevoz.
Djilas je u izjavi RTS-u rekao da se za pomoc najstarijim sugradjanima odvaja oko 10 miliona evra godišnje u budetu, da svaka tri meseca najstariji dobijaju po 4.000 dinara, a na to imaju pravo svi penzioneri koji imaju prihode manje od 14.800 dinara.
POMOC Gradonacelnik Beograda je naglasio da nijedan zapoceti projekat nece stati i da se ove godine gradi 12 novih obdaništa, da Beograd daje mnogo novca centralnoj Srbiji i da treba tako da bude, ali da predsednik opštine Kuršumlija ne treba da ima 102.000, a gradonacelnik Beograda 100.000 dinara primanja.
Djilas je rekao da se gradi most na Adi Ciganliji, a gradice se most preko Dunava izmedju Zemuna i Borce ciji bi radovi poceli u drugoj polovini sledece godine, a bili završeni kroz tri.
Po njegovim recima, izgradnja pet-šest kilometara obilaznice do Bubanj Potoka, koje drzava finansira, rasteretila bi saobracaj u Beogradu.
Govoreci o korupciji, koja je na zalost, postala sastavni deo zivota i u zdravstvu i u pravosudju, Djilas je kazao da je ima svuda i da je dobro što predsednik Srbije Boris Tadic stalno o tome govori i što tu temu drzi u centru paznje, jer ce iz toga da proizidju nove akcije drzavnih organa protiv onih koji su trošili novac onih koji jedva zive u Srbiji, „da bi se oni bestijalno obogatili”.
Upitan o legalizaciji objekata, Djilas je rekao da je odrzan sastanak sa ministrom za zaštitu zivotne sredine i prostorno planiranje Oliverom Dulicem, koji sprema novi zakon o prostornom planiranju i izgradnji.
Djilas je najavio da ce drasticno biti pojednostavljeno dobijanje dozvola i ponovo otvoriti proces legalizacije i cilj je da se, ukoliko se taj zakon usvoji polovinom ove godine, do kraja sledece godine potpuno završi taj proces.
Na pitanje o zahtevu SRS za njegovom smenom koje bi trebalo da se nadje pred beogradskim odbornicima, Djilas je rekao da je to deo predizborne kampanje, ne zeleci da komentariše takvu inicijativu za koju je rekao da je osudjena na neuspeh.
KURŠUMLIJA – Ruski ambasador u Srbiji Aleksandar Konuzin posetio je juce Djavolju varoš i pozvao gradjane da glasaju za taj lokalitet, na izboru za sedam novih svetskih cuda, javlja Beta.
– Obišao sam Veliki kanjon, Karpate i Alpe, medjutim, Djavolja varoš je posebna pojava koju dosad nisam video – rekao je Konuzin.
Djavolja varoš se i dalje nalazi na prvom mestu u svojoj kategoriji za izbor sedam novih svetskih cuda prirode, a glasanje traje do 7. jula.
KURŠUMLIJA - Jastrebovi iz vladajuce koalicije u Kuršumliji na sve nacine pokušavaju da od preduzeca AD „Planinka“ preuzmu Djavolju varoš jer smatraju da opština od ovog spomenika prirode, koji je ozbiljni kandidat u izboru za sedam svetskih cuda prirode, ne ubire nikakve prihode. Pre nekoliko dana obe strane je posetio direktor Zavoda za zaštitu prirode Srbije Nenad Stavretovic i pokušao da pronadje kompromis.
Posle posete Nenada Stavretovica, o cemu ni jedna ni druga strana ne daju izjave, nezvanicno saznajemo da je moguc kompromis. Lokalna samouprava ce mozda prihvatiti da Turisticka organizacija opštine ubira prihod od ulaznica i prodaje suvenira, a „Planinka“ od ugostiteljstva. Na potezu je Vlada!
Glavni eksponent politike za oduzimanje Djavolje varoši od „Planinke“, kojoj je Vlada Srbije Uredbom iz 1995. godine poverila ovaj fenomen prirode kod Kuršumlije na staranje, jeste v.d. direktora Turisticke organizacije Kuršumlije Slavko ilic. I pored toga što je Vlada Srbije nedvosmisleno saopštila da je „Planinka“ dobar staralac, Ilic je inicirao da SO Kuršumlija donese odluku o osnivanju JP „Djavolja varoš„ za zaštitu, uredjenje i eksploataciju prirodnog dobra Djavolja varoš, cija bi delatnost bila sve ono što vec radi „Planinka“.
- Ovih dana prikupljamo potpise odbornika za zakazivanje vanredne sednice SO Kuršumlija sa samo jednom tackom dnevnog reda - Djavolja varoš. Trazicu da se pošalje ultimatum Vladi o hitnom oduzimanju Djavolje varoši preduzecu „Planinka“. Da bismo pokazali koliko smo ozbiljni, pozvacu odbornike i gradjane da na 15 minuta blokiramo magistralni put Niš-Priština i dacemo rok Vladi od deset dana da naš zahtev usvoji, u suprotnom, odbornici i gradjani ce zauzeti Djavolju varoš na silu - najavljuje Ilic i dodaje da zauzimanje znaci da ce Turisticka organizacija opštine naplacivati ulaznice posetiocima.
Ilic dalje objašnjava da, ukoliko sednica SO Kuršumlija ne bude zakazana ili zahtev ne prodje, on i pripadnici njegove politicke opcije podnece ostavke, a pet odbornika preci ce u opoziciju, što znaci da vlast u Kuršumliji, koju predvodi DS - pada.
UGROZAVANJE
Generalni direktor „Planinke“ Radovan Raicevic kaze da je status Djavolje varoši kao spomenika prirode nacionalnog ranga u nadleznosti Vlade Srbije, a ne lokalne samouprave.
- Vlada Republike Srbije moe da nadje drugog staraoca ukoliko mi posao ne obavljamo dobro. Naše preduzece je u prošloj godini ostvarilo promet od milijardu dinara, a prihod od ulaznica u Djavolju varoš je samo cetiri promila - tvrdi Raicevic i podseca da zbog razmirica moze doci do suspenzije Djavolje varoši u izboru za sedam svetskih cuda prirode, jer se krše pravila izbora. Raicevic dodaje da ce Djavolja varoš, ukoliko udje u ui izbor, medju 21 kandidata, postati svetska turisticka destinacija za sva vremena, a ukoliko bude u prvih sedam, onda se otvaraju neverovatne mogucnosti za celu Srbiju.
Vršilac duznosti direktora Turisticke organizacije Kuršumlija Slavko Ilic upozorio je da ce nadleznima u Beogradu dati rok od deset dana da oduzme starateljstvo nad Djavoljom varoši od AD „Planinka“ ili ce je uzeti na silu
KURŠUMLIJA - Vladajuca koalicija u Kuršumliji na sve nacine pokušava da Djavolju varoš preuzme od preduzeca AD „Planinka“. Naime, vršilac duznosti direktora Turisticke organizacije Kuršumlija Slavko Ilic upozorio je da ce poslati ultimatum Vladi Srbije o hitnom oduzimanju Djavolje varoši od AD „Planinke“. - Ovih dana prikupljamo potpise odbornika za zakazivanje vanredne sednice SO Kuršumlija sa samo jednom tackom dnevnog reda - Djavolja varoš. Ukoliko sednica Skupštine bude odrzana, trazicu da se pošalje ultimatum vladi o hitnom oduzimanju Djavolje varoši preduzecu „Planinka“. Pozvacu odbornike i gradjane da na 15 minuta blokiramo magistralni put Niš - Priština i vladi cemo dati rok od deset dana da naš zahtev usvoji. U suprotnom, odbornici i gradjani ce zauzeti Djavolju varoš na silu, a to znaci da cemo naplacivati ulaznice posetiocima - navodi Ilic.
Ilic istice da, ukoliko sednica SO Kuršumlija ne bude zakazana ili ako vecina ne podrzi njegov zahtev, on i pripadnici njegove politicke opcije podnece ostavke, a pet odbornika preci ce u opoziciju.
Od ulaznica se ne zivi
Generalni direktor „Planinke“ Radovan Raicevic pojašnjava da Djavolja varoš nikada nece moci da ubire veci prihod od ulaznica.
- Od ulaznica se ne zivi. Šansa za celu opštinu i šire jeste u kompleksnom razvoju turizma. Ukoliko Djavolja varoš udje u uzi izbor, odnosno medju 21. kandidata za izbor u sedam svetskih cuda prirode, postace svetska turisticka destinacija, a ukoliko bude u prvih sedam, onda se otvaraju neverovatne mogucnosti za celu Srbiju - kaze Raicevic.
- To znaci da vlast u Kuršumliji, koju predvodi DS, pada - dodaje Ilic.
Generalni direktor „Planinke“ Radovan Raicevic kaze da je status Djavolje varoši kao spomenika prirode nacionalnog ranga u nadleznosti Vlade Srbije, a ne lokalne samouprave.
- Odluka SO Kuršumlija o formiranju JP „Djavolja varoš“ je nezakonita, jer je to pitanje u ingerenciji Vlade Republike Srbije, koja je „Planinki“ ovaj fenomen prirode poverila na cuvanje i upravljanje. Vlada moze da nadje drugog staratelja ukoliko mi ne obavljamo dobro posao. Djavolja varoš ne donosi nikakav prihod „Planinki“ i još pravi gubitke. Naše preduzece je u prošlog godini ostvarilo promet od milijardu dinara, a prihod od ulaznica u Djavolju varoš je samo cetiri promila - kaze Raicevic.
Prema njegovim recima, ponašanje lokalne samouprave moze da dovede do suspenzije Djavolje varoši u izboru za sedam svetskih cuda prirode zbog kršenja pravila izbora koje je propisao organizator.
Podsetimo, Vlada Srbije je 1995. godine poverila na staranje ovaj fenomen prirode kod Kuršumlije AD „Planinki“, ali su kuršumlijske vlasti uputile nadleznih ministarstava dva dopisa, koja je potpisao predsednik opštine Zorana Vuckovic, da se „Planinki“ oduzme starateljstvo nad Djavoljom varoši. Medjutim, usledio je odgovor da se „Planinka“ dobro stara o njoj. Posle toga, Ilic je inicirao da SO Kuršumlija donese odluku o osnivanju JP „Djavolja varoš“ za zaštitu uredjenje i eksploataciju prirodnog dobra Djavolja varoš, cija bi delatnost bila sve ono što vec radi „Planinka“.
Uhapšen direkotor ŠIK "Kopaonik", Slaviša Ristic, zbog sumnje da je u poslednjih pet godina pocinio više krivicnih dela. Ristic se tereti da je sacinio nekoliko fiktivnih ugovora o preuzimanju duga i pribavio protivpravnu imovinsku korist više od 18,2 miliona dinara.
Pripadnici Policijske uprave u Prokuplju uhapsili su direktora ŠIK "Kopaonik", a.d. "Kuršumlija" Slavišu Ristica (50), zbog sumnje da je u poslednjih pet godina pocinio više krivicnih dela, saopštio je MUP Srbije.
Osumnjiceni je bio predstavnik Konzorcijuma pravnih i fizickih lica koja su i vecinski vlasnik preduzeca "ŠIK "Kopaonik", a osumnjicen je za zloupotrebu sluzbenog polozaja, falsifikovanje sluzbene isprave i ugrozavanje naplate poreza i poreske kontrole.
Prema saopštenju, Ristic je, posle sklapanja ugovora o kupovini ŠIK "Kopaonik" sa Agencijom za privatizaciju, preuzeo i obavezu izvršenja dokapitalizacije ovog preduzeca.
Ristic se tereti da je sacinio više fiktivnih ugovora o preuzimanju duga, koje je u racunovodstvu preduzeca lazno knjizio kao investiciona ulaganja i na taj nacin sebi i licima koje zastupa pribavio protivpravnu imovinsku korist više od 18,2 miliona dinara.
Ristic je prilikom dokapitalizacije ovog preduzeca, uneo i mašine cija je vrednost bila procenjena na 100.000 evra. Mašine je naknadno prodao za 6.500 evra, a sredstva ostvarena ovom prodajom prisvojio i ona su u knjigovodstvu preduzeca prikazana kao licna pozajmica za likvidnost.
Osumnjiceni je sredstva preduzeca prodao uprkos zabrani otudjenja imovine, koju je izdala Poreska uprava, cime je onemogucio naplatu u korist drzavnog budeta od oko 2.5 miliona dinara.
Istom krivicnom prijavom, ali u redovnom postupku, obuhvaceni su Zvezdan Colovic iz Kuršumlije, finansijski direktor ŠIK "Kopaonik" a.d. "Kuršumlija", Dragan Spasojevic iz Kuršumlije - direktor preduzeca "Kopaonik lesonit" i Milutin Stevanovic iz Topole - direktor preduzeca "Interkont komerc" doo "Topola", kao saizvršioci u izvršenju navedenih krivicnih dela.
Istrazni sudija Okruznog suda u Prokuplju je osumnjicenom Risticu odredio pritvor do 30 dana.
KURŠUMLIJA - Kuršumlijska policija uhapsila je trojicu Avganistanaca, Hana Ilijaza (19), Halida Zazaija (23) i maloletnog M. Š. zbog ilegalnog prelaza administrativne linije sa Kosovom. Avganistanci su uhapšeni cim su iz pravca Kosova prešli administrativnu liniju i privedeni su sudiji za prekršaje u Kuršumliji, koji je prvu dvojicu kaznio sa deset dana zatvora, a maloletni M. Š. je prosledjen u Centar za maloletnike u Beogradu.
KURŠUMLIJA - Vladajuca vecina u SO Kuršumlija, predvodjena Demokratskom strankom, šokirala je javnost u ovoj opštini na jugu Srbije kada je donela odluku da gradi termoelektranu na drva, koja ne postoji nigde na svetu. Na ovu skupštinsku odluku prvo su reagovali radikali.
- Pokušali smo da doznamo da li negde u svetu postoji slicna TE i nismo pronašli nikakav podatak. Ni pretraga po internetu nije dala rezultate. Mozda takva TE i postoji, ali mi nismo uspeli da saznamo. Zato cemo na narednoj sednici Skupštine predloziti rebalans budzeta i izdvojiti sredstva da predsednici opštine i Skupštine zajedno sa svojim zamenicima otputuju na edukaciju, pa da kasnije zajedno ovu odluku sprovedemo u delo - kaze predsednik OO SRS, inace bivši predsednik opštine Zoran Lakic, advokat po profesiji.
Predlog o davanju saglasnosti za izgradnju TE na drva na sednici Skupštine obrazlozio je predsednik opštine, dr Zoran Vuckovic.
- Radi se o davanju saglasnosti firmi koja zeli da izgradi TE na teritoriji naše opštine. Rec je o ozbiljnoj firmi koja proizvodi kotlove na cvrsto gorivo, to jest drva. To je ogromna investicija i dobra je za grad - objasnio je odbornicima Vuckovic.
Radikali, koji su u opoziciji, zatrazili su dodatna objašnjenja. Dragan Gašic je pitao na kojoj lokaciji ce biti izgradjena TE, gde ce se skladištiti pepeo, šta sa toplom vodom...
Predsednik Vuckovic je pojasnio da ce pepeo biti odlagan na regionalnoj deponiji, za ciju izgradnju još nije odredjena lokacija.
Lakic tvrdi da su njegovi radikali na sednici SO podrzali predlog uz uslov da strucne sluzbe daju kompletne podatke.
- Obrazlozenje ovog predloga je bilo smešno. Pogotovo o odlaganju pepela oko šljiva kako bi se poboljšao kvalitet zemljišta. Problem je šta raditi sa toplom vodom jer, ako je ispustimo u reku, stradace ribe. Niko ne zna na kojoj bi se lokaciji TE gradila, pa smatram da je u pitanju još jedno zamajavanje gradjana u reziji Demokratske stranke i njenih satelita - kaze Lakic i dodaje da ovakva TE ne postoji ni u dzunglama Amazona, gde postoje ogromne kolicine drva.
KURŠUMLIJA - Posle pisma predsednika opštine Kuršumlija dr Zorana Vuckovica upucenog Republickoj radiodifuznoj agenciji (RRA) u kojem on trazi da se preduzmu odgovarajuce mere protiv vlasnika TV Kuršumlija Slavka Savica ne prestaju zestoka svadja na relaciji opština-TVK.
Vuckovic je Savica u pismu optuzio da „vrši teror nad gradjanima Kuršumlije“ i da na „najbrutalniji nacin zloupotrebljava“ svoju televiziju. Savic, koji je i urednik programa na RTV, kaze da objektivno informiše javnost i tvrdi da se potpisi predsednika Vuckovica na dva dopisa koji su upuceni RRA razlikuju, odnosno da je jedan falsifikovan. Zbog toga je, dodaje, podneo zahtev policiji da utvrdi da li su potpisi falsifikovani.
„Postoji osnovana sumnja da je sve dopise sastavljao i slao zamenik predsednika Skupštine Branislav Jovanovic, dok je kod poslednjeg dopisa dobio ‘pomoc'’ od Jugoslava Savica (clan UO Turisticke organizacije), koji na ovaj nacin zeli da se dodvori vlasti. Sumnjam da su poslednji dopis potpisali Branislav Jovanovic ili Jugoslav Savic. Na vama je da to utvrdite jer ne verujem da je Zoran Vuckovic, s obzirom na to da je stalno pod dejstvom alkohola, mogao da sastavi i još više da potpiše ovakav dopis“, stoji u dopisu za koji Savic tvrdi da je uputio policiji.
Predsednik opštine Kuršumlija Zoran Vuckovic kaze da nece da komentariše uvrede na svoj racun.
- Slavko Savic je u emisiji na svojoj televiziji pozvao radnike „Kopaonika“ da zauzmu zgradu opštine. Cilj mog pisma je da nadlezna drzavna agencija RRA utvrdi da li to sme da radi televizija i ništa više - istice Vuckovic.
U pismu upucenom RRA navodi se da je neobjektivno izveštavanje TVK usmereno protiv lokalnih celnika, koji se blate i vredjaju.
„Vlasnik TV Kuršumlija našao je za shodno da pozove radnike da zauzmu opštinu. Time ih je pozvao na blokadu rada jednog drzavnog organa. On podstrekava gradjane da udju u zgradu opštine, štrajkuju gladju i simuliraju teško stanje i time privuku novinare i lekare“, stoji izmedju ostalog u pismu predsednika opštine Vuckovica upucenom RRA.
Zamenik predsednika Skupštine Branislav Jovanovic kaze da sve dopise pišu strucne sluzbe opštine, a potpisuje onaj ko je nadlezan za to, dok pomenuti Jugoslav Savic, iznenadjen pominjanjem svog imena, kaze da on nema nikakve veze sa tim i da nije upoznat ni sa kakvim dopisima.
KURŠUMLIJA - Osnovna škola "Kosta Vojinovic'" iz Podujeva, koja je 1999. godine izmeštena u Kuršumliju, obeleila je juce svoju školsku slavu.
- Iako radimo u raseljeništvu, zadovoljni smo jer smo uspeli da odrzimo školu zahvaljujuci pomoci, pre svega, kuršumlijske opštine, a zatim i donacijama Saveza srpske omladine iz Švedske, kolu srpskih sestara iz Kuršumlije, a veliku zahvalnost dugujemo Gradskoj upravi za socijalnu i decju zaštitu iz Novog Sada, kao i školi za osnovno i srednje obrazovanje "Milan Petrovic'" iz ovog grada, uz ciju pomoc je desetak ucenika osmog razreda išlo na ekskurziju - rekla je direktorka škole Sladjana Draškovic.
Ona je posebno istakla gest poznate kreatorke Verice Rakocevic, koja je osmacima obezbedila haljine i odela za malu maturu. Na svecanosti ucenici su izveli program kojim su se podsetili na svoj zavicaj na Kosovu.
Sluzbeniku Republickog komesarijata za izbeglice M.N. odredjen jednomesecni pritvor zbog sumnje da je uzeo mito u iznosu od 2.500 evra.
Okruzni sud u Prokuplju odredio jednomesecni pritvor sluzbeniku Republickog komesarijata za izbeglice M. N. iz Beograda zbog sumnje da je uzeo mito u iznosu od 2.500 evra.
Osumnjiceni M. N. uhapšen je u jednom restoranu u centru grada u trenutku kada je od jednog slubenika Crvenog krsta uzimao mito.
Covek sa kojim se osumnjiceni sastao prijavio je policiji u Kuršumliji da sluzbenik Republickog komesarijata za izbeglice trazi mito da bi navodno "naštimovao" finansijski izveštaj o poslovanju kolektivnog izbeglickog centra "Selova" kod Kuršumlije, koji je u nadleznosti lokalnog Crvenog krsta.
Pripadnici kuršumlijske policije su prethodno obelezili novac koji je taj covek dao osumnjicenom M. N.
Istraga je u toku, saopšteno je u Okruznom sudu u Prokuplju.
Baksuz!
Ratni veteran Miloš Ilic (44) kanjen sa 5.000 dinara jer je upravljao zapreznim kolima pod dejstvom alkohola
KURŠUMLIJA - Na osnovu prijave saobracajne policije opštinski sudija za prekršaje kaznio je nedavno Miloša Ilica (44) iz sela Tmave kod Kuršumlije sa 5.000 dinara zbog voznje u pijanom stanju.
Nesrecni Miloš, inace ratni veteran koji se lecio od posledica rata, priznaje da je tog dana popio dva-tri piva, ali tvrdi da u kriticnom trenutku nije bio vozac, vec suvozac, a da je vozac bila njegova kobila, koja je bila trezna!
Dogadjaj koji je Milošu natovario glavobolju desio se 26. februara. Miloš je zapreznim kolima koje je vukla kobila došao u grad da kupi brašno i još neke potrepštine za kucu. Kako kaze, u gradu je sreo dva saborca iz rata koja dugo nije video i s njima malo posedeo u kafani.
- Krenuo sam kuci srecan što sam se video s ratnim drugovima, i ne sanjajuci kakva ce nevolja da me snadje. Sedeo sam na kolima, a moja kobila me je sigurnim korakom, putem koji dobro poznaje, vozila kuci - objašnjava prostodušni Miloš.
Za neprijatan susret s policijom i posledicama koje ce tek uslediti nije kriv „veseli“ Miloš, vec pas lutalica, koji je na izlazu iz Kuršumlije izleteo na put baš kada je iz suprotnog pravca nailazio automobil. Vozac je pokušao da izbegne psa, ali nije uspeo. U sudaru je stradao pas, ali i branik auta, pa je vozac pozvao policiju da izvrši uvidjaj. Patrola je ubrzo došla na lice mesta i utom je naišao i Miloš...
- Kada sam prolazio pored policajca, on je rekao da stanem. Kobila se zaustavila i policajac mi je zatrazio licnu kartu. Pošto je pogledao dokument, rekao je da vozim u pijanom stanju i doneo balon da duvam. Pokušao sam da objasnim da ja jesam popio, ali da ja ne vozim, vec se vozim, odnosno da sam suvozac i da vozilom upravlja moja kobila, pa ako sumnja da je i ona popila, neka da njoj balon da duva - prica Miloš.
U zapisniku piše kako je utvrdjeno „da je imenovani vozac upravljao zapreznim vozilom pod dejstvom alkohola u organizmu od 1,59 promila“. To je bilo dovoljno sudiji za prekršaje da ga „odrapi“ sa 5.000 dinara, bez obzira na Miloševu odbranu.
TRAzE REŠENJE
Posle izricanja presude Miloš se danima raspitivao za neki slican slucaj, ali nije ništa saznao. Na zna kako da plati kaznu, jer je duzan i za struju i svaki dan ocekuje „makaze“.
- Imam 10 kokoši, pa sam izracunao da treba 100 dana da nose jaja da bih imao da platim za kaznu, ali pod uslovom da nijedno ne pojedem - kaze Miloš.
Zivi s majkom i jedino vredno što poseduje jeste kobila, pa se uplašio kada mu je neko „dobronamerno“ rekao da ce mu sud, ukoliko ne plati kaznu, popisati kobilu.
Nemajuci izbora, otišao je u opštinu da trazi pomoc. Pošto u budzetu nije predvidjena stavka za placanje saobracajnih prekršaja gradjana, opštinari nisu mogli da mu odgovore, ali su mu obecali da ce „pokušati da nadju rešenje“.
Kuršumlija -- Policija je, u selu Donja Mikuljana kod Kuršumlije, zaplenila veliku kolicinu oruzja i eksplozivnih naprava kod Davora S. koji je oruzje krio u tom selu.
Kako je saopštila policija, Davor S. je u tom selu skrivao automatsku pušku sa tri okvira, oko hiljadu metaka raznog kalibra, šesto grama eksploziva, jednu lovacku pušku, više štapina eksploziva, jedan bajonet, cetiri dimne bombe i tri granate.
On je uhapšen, ali je posle saslušanja kod istranog sudije pušten da se brani sa slobode. Protiv njega je, zbog skrivanja oruzja podignuta krivicna prijava.
Autor: Beta
Kuršumlija - Policija iz Kuršumlije pocela je juce da saslušava ratne veterana iz tog grada zbog prikupljanja informacija o krivicnom delu, receno je danas u Udruzenju veterana Gvozdeni puk. U tom Udruzenju tvrde da je do sada upuceno više od 400 poziva za informativni razgovor i da se pozivi odnose na krivicna dela u vezi sa vojnim angaovanjem na Kosovu 1999. godine.
Potpredsednik Gvozdenog puka Branislav Jovanovic rekao je da su veterani rata iz Kuršumlije „veoma uznemireni“ zbog formulacije poziva i izrazio bojazan da se mozda radi o istrazi o ratnim zlocinima. U kuršumlijskoj policiji novinarima je receno da se ne vodi istraga o eventualnim ratnim zlocinima, vec da se sprovodi istraga o isplati ratnih dnevnica. U medjuvremenu, predstavnici organizacije Toplicki gvozdeni puk, koja okuplja rezerviste sa juga Srbije, uputili su zahtev ministru unutrašnjih poslova Ivici Dacicu da zaustavi dalje slanje poziva za saslušanja ratnih veterana iz Kuršumlije ili ce u suprotnom organizovati proteste i traziti njegovu ostavku.
(Beta)
Ministarka za Nacionalni investicioni plan Verica Kalanovic izjavila je danas da ce oko 130 miliona dinara biti ulozeno u projekte NIP-a u opštinama Blace, Zitoradja i Kuršumlija.
Ona je priliom obilaska tih opština rekla da je novac obezbedjen iz programa Razvoj infrastrukture u 40 najnerazvijenijih opština u Srbiji, a bice ulozen u izgradnju vrtica, rekonstukciju škola i izgradnju kanalizacione, vodovodne i putne infrastrukture.
Projekte tog programa Ministarstvo za NIP finasira u cilju stvaranja uslova za ravnomerni regionalni razvoj i smanjenja demografskog odliva stanovništva.
KURŠUMLIJA - Mladen Jeremic (59) iz Bora ostao je bez kuce i imanja, koje je nasledio od oca u kuršumlijskom selu Tijovac jer nije platio štetu i sudske troškove zbog nezakonitog ulova 4,5 kilograma ribe u reci Kosanici.
Naime, Jeremica su u julu 2006. ribocuvari uhvatili da nocu, uz pomoc akumulatora i farova za osvetljenje, lovi ribu i o tome obavestili policiju. Na ime kazne za prekršaj morao je da plati 110.000 dinara, ali je u medjuvremenu taj iznos sa kamatama narastao na 270.000 dinara, pa je Opštinski sud u Kuršumliji nalozio da mu se zapleni nasledstvo u rodnom selu. Takodje mu je izrecena kazna zatvora od deset meseci, uslovno tri godine.
Kuršumlijski sud presudio je na osnovu vazeceg cenovnika po kome je Jeremic bio duzan da Udruzenju ribolovaca isplati za 137 komada ribe krkuše i šest klenova, ukupno 4,5 kilograma ribe, 72.270 dinara, što sa sudskim troškovima iznosi 110.000 dinara.
Ribocuvar Dragan Mijajlovic istice da je ovakva presuda prva koja je izrecena u Toplici za nedozvoljeni ribolov, dodajuci da mu je zao Jeremica.
- Ovakav ribolov podleze krivicnom gonjenju i zbog toga je policija protiv Jeremica podnela krivicnu prijavu. Opštinski sud u Kuršumliji ga je proglasio krivim za krivicno delo nezakonitog ribolova, a Zajednica organizacije sportskih ribolovaca „Juzna Morava“, odnosno lokalno udruenje „Toplica“, upucena je na parnicni postupak za nadoknadu štete - kaze Mijajlovic.
Mladen Jeremic, koji u Boru zivi punih 40 godina, kaze da posle svega što mu se desilo nikada više nece posetiti rodnu Kuršumliju.
KRKUŠA OD ZLATA
Revnosni ribocuvari su izbrojali da je Jeremic nezakonito ulovio 137 komada krkuše i šest klenova ukupne tezine 4,5 kilograma. Krkuša je autohtona vrsta ribe, pa je njena vrednost veca. Kazna je za 50 odsto povecana i zbog toga što je Jeremic lovio nocu.
- Posle duzeg vremena došao sam u rodno selo da obidjem rodbinu i prijatelje iz detinjstva. Prisecali smo se dogodovština i pricali kako smo rukama hvatali ribu u Kosanici. Pozeleo sam da ponovo na isti nacin ulovim malo ribe i pocastim društvo. Pošto je pao mrak, upotrebio sam akumulator samo da osvetlim reku. Ja nisam pecaroš - kaze Jeremic, dodajuci da nije rec o nekoj specijalnoj opremi za kradju ribe.
On istice da ni u snu nije mogao pomisliti da ce ga to koštati kao da je upecao zlatne ribice.
- Nisam imao novca da platim advokata, jer do 1999. godine ne radim i porodicu izdrzavam povremenim poslovima na gradjevini. Koplja se uvek slome na siromahu i to neka sluzi na cast onima koji su ovo uradili. Ja cu bez ta dva odeljenja i 20 ari zemlje koje sam nasledio od oca moci da prezivim, ali ne znam kako cu bez posla - kaze Jeremic.
KURŠUMLIJA - Šumar Rade Jevremovic iz Kuršumlije dobio je otkaz pošto je uhvacen u krivolovu na divlje svinje u lovištu Šumata, koje mu je bilo povereno na cuvanje, kazao je šef Šumske uprave Branislav Prolovic. Prema njegovim recima, Jevremovic je sa još cetvoricom lovaca u toku radnog vremena u ovom lovištu ulovio divlju svinju tešku 80 kilograma, a lovocuvar ih je uhvatio dok su delili meso.
- Jevremovicu je ovo lovište bilo povereno, da se stara o njemu i cuva kako šumu tako i divljac. Ni on ni ostali saucesnici u ovom dogadjaju nemaju dozvolu za lov. Morali smo da reagujemo i da kaznimo pocinioca - kazao je Prolovic.
KURŠUMLIJA - Nesrecno formulisan tekst u pozivu za informativni razgovor u policiji, koji ovih dana dobijaju ucesnici rata na Kosovu 1999. godine, izazvao je pravu paniku u gradu. Oko 65 ucesnika rata dobilo je poziv da dodju u SUP „radi prikupljanja obaveštenja o krivicnom delu o vojnom angaovanju u ratnim dejstvima 1999“.
Borci su se uplašili da je rec o istrazi navodnih ratnih zlocina, koji se pojacao posle nedavne presude Specijalnog suda kojom su cetvorica policajaca osudjena na ukupno 68 godina zatvora. Kako nam je objasnio jedan od pozvanih, on se ozbiljno uplašio, iako nije izvršio nikakav zlocin.
- Imam utisak da je situacija u zemlji takva da odredjen broj ljudi mora da bude osudjen, pa ako nema dovoljno pravih krivaca, moraju da stradaju i nevini - rekao nam je on, uz molbu da mu ne pominjemo ime.
Medjutim, policija je preko lokalnih medija ubrzo obavestila gradjane da je posredi istraga o nepravilnostima prilikom isplate ratnih dnevnica toplickim rezervistima.
- Obaveštenja se prikupljaju na zahtev Okruznog javnog tuzilaštva iz Prokuplja - kaze komandir policijske stanice u Kuršumliji Radisav Milenkovic.
Policija sada šalje pozive „radi vršenja provera na utvrdjivanju nepravilnosti u isplati socijalne pomoci“, kako glasi novi tekst, a po nezvanicnim informacijama, bice pozvano oko 500 boraca iz Kuršumlije.
Policija je dobila mnogo prituzbi gradjana da je bilo nepravilnosti prilikom raspodele novca rezervistima i da su pojedinci dobili novac koji im ne pripada, dok su drugi bili uskraceni, kao i da su neki ljudi uzeli mnogo više nego što im pripada.
Policja je u ataru sela Merdare, u blizini zeleznicke pruge Kuršumlija-Podujevo, pronašla eksplozivnu napravu zute boje nalik na kasetnu bombu, saopšteno je danas iz Policijske uprave u Prokuplju.
Eksplozivna naprava bila je bez slovnih i brojcanih oznaka, cije se telo jednim delom nalazilo u zemlji, dok su metalna krilca bila iznad zemlje, navodi se u saopštenju.
Eksplozivna naprava nalazila se u blizini pruznog prelaza lokalnog puta sela Merdare u zaseoku Borovac, dodaje se u saopštenju policije.
Mesto je odmah obezbedila policija, a napravu ce naknadno uništiti Odeljenje za vanredne situacije, o cemu ce javnost biti blagovremeno obaveštena, najavljeno je u saopštenju.
(Tanjug)
KURŠUMLIJA - Predsednik štrajkackog odbora ŠIK „Kopaonik“ Borivoje Uroševic porucio je juce nadleznim drzavnim organima da nece dozvoliti politicko mešetarenje na štetu radnika i cele privrede kuršumlijske opštine.
- Ukoliko do utorka iz Akcijskog fonda ne stigne rešenje o imenovanju Spomenke Jakovljevic za privremenog zastupnika kapitala „Kopaonika“, blokiracemo rad svih drzavnih institucija u gradu, a pocinjemo sa opštinom - rekao je Uroševic i dodao da protest radnika „Kopaonika“ lokalna samouprava u potpunosti podrzava.
Uroševic je dalje dodao da su prošli svi razumni rokovi za imenovanje privremenog zastupnika i da krivicu za to snosi „jedna politicka partija, koja zeli da zaštiti bivšeg vlasnika“.
- Trenutno u „Kopaoniku“ ne postoji nikakvo rukovodstvo i takva situacija je nemoguca. Sve je u rukama Akcijskog fonda, koji treba do donese pomenuto rešenje. Ako Akcijski fond to nece da uradi milom, nateracemo ih silom. Ako je neko mogao da zapali zgradu Savezne skupštine kako bi ostvario svoje pravedne ciljeve, mozemo mi da zapalimo zgradu opštine, koja je pedeset puta manja - rekao je Uroševic.
Autor: Beta
Kuršumlija - Zamenika predsednika opštine Kuršumlija Dejana Miloševica policija je juce dva puta privodila na rocište u Okruznom sudu u Prokuplju - jednom iz opštine Kuršumlija, a drugi put iz opštine Prokuplje. Policija je najpre došla po Miloševica, koji je i lider ratnih veterana, u opštinu Kuršumlija i sprovela ga do sudnice prokupackog Okruznog suda, jer se nije odazvao pozivu tog suda.
Miloševic je optuzen zbog pretnji predsedniku Opštinskog suda iz Kuršumlije Radiši Jovicu i ugrozavanja bezbednosti njegove porodice. Policajci su Miloševica ostavili da ceka ispred sudnice i otišli, a on je otišao u zgradu opštine Prokuplje, jer je tamo trebalo da dodje potpredsednik Vlade Mladjan Dinkic. Za Miloševicem su ubrzo došla i dva policajca, od kojih mu je jedan rekao: „Dodji ovamo, nemoj da se praviš blesav“. Miloševic je odbio da krene, dodajuci da ceka Dinkica da ga obavesti o svojim problemima, ali su ga policajci uhvatili pod ruke i odveli u zgradu suda.
Prokupacka policija privela je zamenika predsednika opštine Kuršumlija Dejana Miloševica zbog nepojavljivanja na rocištu u postupku koji se protiv njega vodi po privatnoj tuzbi predsednika Opštinskog suda u Krušumliji Radiše Jovica
Miloševic je priveden u prostorijama gradske uprave Prokuplja, naocigled novinara, neposredno pred pocetak skupa na kome ministar ekonomije i regionalog razvoja Mladjan Dinkic treba da potpiše memorandum o saradnji sa predstavnicima prokupackih kompanija "Leonid Helmut Zender" i "Uve Lamann".
Miloševic je priveden zbog neodazivanja na poziv suda, na rocište koje je bilo zakazano za isto vreme kada i ptopisivanje memoranduma.
Miloševic je svojevremeno predvodio proteste toplickih rezervista, a neposredno uoci prošlogodišnjih lokalnih i parlamentarnih izbora formirao je udruzenje "Gvozdeni puk" ciji predstavnici cine aktuelnu vlast u Kuršumliji.
Dok je predvodio proteste toplickih rezervista, Miloševic je u više mahova javno prozivao sudiju Jovica.
(Tanjug/Na slici: Sa jednog od protesta Gvozdenog puka u Beogradu)
KURŠUMLIJA - Mere za ublazavanje svetske ekonomske krize koje Vlada Srbije preduzima ovih dana još pre šest meseci primenio je menadzment Turistickog preduzeca „Planinka“ iz Kuršumlije, najuspešnije firme u Toplici i jedne od boljih u Srbiji.
Direktor Radovan Raicevic istice da su odluku da smanje plate za 30 odsto doneli iako su poslovali bez problema.
- Zatim smo obustavili izgradnju zapocetog hotela u Lukovskoj banji u koji je vec uloeno 120 miliona dinara. Ove mere smo preduzeli kako bismo sacuvali sopstvena obrtna sredstva, da ne bismo kasnije došli u situaciju da trazimo kredite za tekuce poslovanje - kaze Raicevic.
On dodaje da je menadment firme svojim radnicima, koji su i akcionari, detaljno objasnio nuznost mera štednje i da su ih oni nevoljno prihvatili. Medjutim, punu podršku radnika menadment firme dobio je kada je saopšteno da „Sartid“ gasi svoje peci i kad su neki trgovinski lanci propali za jedan dan.
- Da bismo zaštitili zaposlene sa najnizim primanjima, posle šest meseci drasticnih mera štednje linearno smo svim radnicima povecali plate za šest hiljada dinara, tako da trenutno najniza plata iznosi 20.000 dinara. Po vec ugovorenim poslovima imamo obavezu da obezbedimo 30 miliona dinara za radove na našem novom hotelu u Lukovskoj banji, što smo vec ucinili - prica Raicevic i dodaje da se nada da ce, s obzirom na broj rezervisanih mesta u narednom periodu, obezbediti dovoljno novca i hotel završiti u septembru.
„Planinka“ ima 400 radnika, gazduje Prolom banjom, Lukovskom banjom i Djavoljom varoši.
KURŠUMLIJA - Povodom Vaskrsa u subotu je u centru grada odrzana humanitarna akcija farbanja jaja razlicitim tehnikama, u kojoj je ucestvovalo stotinak dece. Jaja je obezbedio Crveni krst i ona su podeljena sirotinji.
- Iako je akcija humanitarnog karaktera, mi smo zahvaljujuci Srpskoj pravoslavnoj crkvi i biblioteci obezbedili i nagrade za ucesnike, a izabracemo i najlepše jaje, koje ce biti cuvar grada - rekla je koordinatorka Kancelarije za mlade Dragana Ivkovic.
KURŠUMLIJA - Ukoliko „Velefarm“ ne prihvati ponudu Doma zdravlja iz Kuršumlije o otplati duga od 7,5 miliona dinara na rate, ovom domu zdravlja preti blokada racuna, što bi se katastrofalno odrazilo na rad svih slubi.
Još uvek je nejasno kako se desilo da se novac koji je RZZO uplacivao za nabavku lekova nenamenski troši. Prema poslednjoj kontroli, koju je pre izvesnog vremena izvršio RZZO na poziv novopostavljene direktorke Ljiljane Arsenijevic, sva sredstva po osnovu placanja lekova dobavljacima prebacena su Domu zdravlja, a dug prelazi 13 miliona dinara, što je ravno dvogodišnjoj potrebi za lekovima ovog doma zdravlja.
- Dom zdravlja u dogovoru s Ministarstvom i lokalnom samoupravom pokušava da reši problem, ali to je u ovom trenutku veoma teško. Predloili smo „Velefarmu“ da dug koji je dospeo na naplatu u iznosu od 7,5 miliona dinara otplacujemo na rate. Predlog je da mesecno po tom osnovu „Velefarmu“ uplacujemo 400.000 dinara, ali od njih nismo dobili odgovor - kaze direktorka Doma zdravlja u Kuršumliji Ljiljana Arsenijevic, koja je na ovu duznost stupila pre nekoliko meseci.
Predsednik opštine Kuršumlija Zoran Vuckovic, inace ginekolog u ovom domu zdravlja, istice da lokalna samouprava ne moze da pomogne jer zakonski propisi to ne dozvoljavaju.
- Opština moze da finansira samo investiciono odravanje, lekove placa RZZO, a oni su ih jednom vec platili, što je potvrdila i poslednja kontrola. Drugo je pitanje ko je dozvolio da se sredstva namenjena placanju lekova preusmere na drugu stranu, jer u poslednje dve godine niko nije kontrolisao poslovanje - kaze Vuckovic.
Inspektori za privredni kriminal još uvek vrše istrazne radnje o nenamenskom trošenju sredstava u kuršumlijskom domu zdravlja.
KURŠUMLIJA - Anita Agatonovic (29), koja je iz cetvoroclane gluvoneme porodice Agatonovic iz Kuršumlije, posle teksta u našem listu i posete Radmile Bukumiric-Katic, pomocnika ministra za rad i socijalnu politiku, ovoj porodici, od prvog maja pocinje da radi u Crvenom krstu.
Odluka o zaposlenju Anite najviše je obradovala njenu svekrvu Sladjanu (46), koja kaze da ce jedna plata doprineti sigurnijem zivotu i otkloniti svakodnevni strah od nemaštine.
UKOPA IH ZAKON
Zoran i Anita Agatonovic zavoleli su se u školi za gluvoneme u Nišu, vencali se i dobili dvoje dece. Sin Aleksandar sa aparatom za poboljšanje sluha uspeva redovno da pohadja školu, a cerka Andjela je rodjena sa sto odsto oštecenim sluhom. Zoran je, kao i otac Dragoljub i majka Sladjana, radio u preduzecu ŠIK „Kopaonik“, koje je prestalo da radi. Pošto se i dalje vodi kao zaposlen, iako ne ide u firmu i mesecima nije dobio platu, on nema pravo na socijalnu pomoc.
- Suprug i ja se ne stidimo nijednog posla kako bismo sinu, snaji i unucicima omogucili dostojanstven zivot. Ali, potrebe su sve vece, a posla sve manje. Posle operacije unuke Andjele (4) u Novom Sadu, kad joj je ugradjen kohlerni implantant, dete cuje. Andjela bi mogla i da progovori, ali su potrebne višemesecne vezbe za govor u Nišu, a za to treba mnogo novca. Unuk Aleksandar (9) sa aparatima za sluh redovno prati nastavu - prica Sladjana.
Ona istice da su do sada njih šestoro prezivljavali od povremenih poslova.
Protekla zima je za Agatonovice bila posebno teška. Posle operacije, Andjela je svakog meseca s majkom i bakom putovala na kontrolu. Samo za autobuske karte je trebalo obezbediti 5.000 dinara za jedno putovanje, ali zahvaljujuci pomoci lokalne samouprave, dete je redovno išlo na kontrolu.
KURŠUMLIJA - Zbog problema s bespravnim useljavanjem u stanove solidarnosti u Lukovskoj Banji, lokalna samouprava donela je odluku da iznajmi stan u Kuršumliji slepoj Dragiji Nešic (51) i njenoj nepokretnoj majci Milki (78) iz planinskog sela Mrce.
- Dok ne rešimo problem sa stanovima u Lukovskoj Banji, iznajmicemo stan u Kuršumliji za porodicu Nešic, jer one više ne mogu da zive u svom selu. Ucinicemo sve da ove dve zene, koje su do sada zivele u nemogucim uslovima, dobiju pristojan smeštaj, a najvaznije je da im je dostupan lekar i prodavnica sa zivotnim namirnicama - kaze predsednik opštine Kuršumlija Zoran Vuckovic i podseca da su Dragija i njena majka zavisile od komšija, koje su im kupovale hranu u šest kilometara udaljenoj Lukovskoj Banji.
Slepa Dragija Nešic, koja je prvi put došla u opštinu da se raspita šta je sa njihovim stanom, kaze da razume situaciju i da ce ona i njena majka prihvatiti obecani smeštaj u gradu.
- Nama je jedino vazno da su nam u blizini lekar i prodavnica. Drugo nam ništa ne treba. Nadam se da ce ovo biti privremeno rešenje jer niko ne zeli da iznajmi deo kuce jednoj slepoj i drugoj nepokretnoj zeni - kaze Dragija, ne skrivajuci da bi najviše zelela da dobije stan solidarnosti u Lukovskoj Banji.
Dragija je oslepela u trecoj godini zivota, ali se citav ivot borila da zvi normalno. Medjutim, majcina bolest je naterala da se obrati za pomoc. Uspela je, i pored hendikepa, da završi školu za PTT operatera u Zemunu.
- Bila sam dobar djak, zelela sam da studiram defektologiju, ali nije bilo para. Vratila sam se u svoje selo, koje je 42 kilometra udaljeno od Kuršumlije - kaze Dragija, koja kao invalid prve kategorije dobija 9.000 dinara mesecno, a majka ima minimalnu poljoprivrednu penziju.
KURŠUMLIJA - Posle višegodišnjeg beznadja ispunjenog bolešcu vecine ukucana, Agatonovice iz kuršumlijskog naselja Mikuljana obradovala je lepa vest. Naime, posle reportaze u našem listu o ovoj šestoclanoj porodica u kojoj su sin i snaha gluvonemi a njihova deca oštecenog sluha, i koja pri tom zivi samo od decjeg dodatka, javili su se predstavnici kuršumlijske opštine obecavši da ce snaha Anita (29) - dobiti posao.
- Anita ce od narednog meseca raditi u Crvenom krstu, tako da ce imati barem jedan siguran izvor prihoda - saopštio je za „Novosti“ Dejan Miloševic, zamenik predsednika kuršumlijske opštine, odluku koja je ulila nadu u dom Agatonovica i obradovala ih. Ne skrivajuci radost zbog zaposlenja, ipak se cini da je vest da ce im snaha dobiti posao najviše obradovala Sladjanu (46) i njenog supruga Dragoljuba ( 53), koji ne znaju da li im teze pada bolest sina, snahe i njihove dece Andjele (3) i Aleksandra (9) ili nemogucnost da rade i steknu barem osnovne uslove za pristojan zivot.
- Sin i snaha su gluvonemi, a oštecenja sluha imaju i Andjela i Aleksandar, tako da ne znamo kome je teze. A najgore je što smo bez posla gotovo istovremeno ostali ja, suprug i sin - nabraja nevolje svoje porodice Sladjana (46), majka i baka, koja godinama pokušava da se izbori sa bolešcu najdrazih, ali i sa besparicom koja ih je zadesila.
Protekla zima nam je bila najteza, jer nije bilo sezonskih poslova kojih se ja i suprug ne libimo, samo da nam porodica prezivi. Ipak mi je najzalije dece. Novembra prošle godine, Andjeli je ugradjen kohlerni implantant, i sada dete cuje. Mogla bi i da progovori, ali su neophodne govorne vezbe zbog kojih bismo tri puta nedeljno morali da je vodimo za Niš. Ali, kako da idemo, kada nemamo ni za prevoz - uzdiše baka Sladjana, zabrinuta za zdravlje svojih unuka.
OCEKIVANJA OD MINISTARSTVA
Osim pomoci opštine, Agatonovici se nadaju i obecanoj pomoci Ministarstva rada i socijalne politike ciji su ih predstavnici nedavno posetili.
- Opština je svoj deo obaveze, da uposli barem jednog clana porodice - ispunila, ali mislimo da bi i Ministarstvo rada i socijalne politike trebalo da pritekne u pomoc ovoj porodici koja se zbog bolesti vecine clanova nalazi u zaista teškom poloaju - isticu predstavnici kuršumlijske opštine.
BEZ POSLA
Troje Agatonovica radilo je u drvnom kombinatu „Kopaonik“, ali su posle privatizacije kolektiva otac i majka bili prinudjeni da napuste posao kako bi njihov sin ostao da radi. Medjutim, ubrzo je firma prestala da radi, pa je i Zoran ostao bez posla. Od tada cela porodica zivi od decjeg dodatka koji iznosi 3.000 dinara i nadnica u koje odlaze Sladjana i Dragoljub.
Iz raznih razloga, pre svega nesloge medju meštanima, zelje pokojnika ili daljine groblja, ljudi se sahranjuju po njivama, vocnjacima, livadama ali i po dvorištima ispred svojih kuca.
Tako u selu, u kom zivi oko 200 stanovnika, skoro svaka familija ima svoje zasebno groblje.
Predstavnici Mesne zajednice Rudare su se u više navrata obracali nadleznima u opštini Kuršumlija, trazeci da se na neki nacin ovaj problem reši. Medjutim, niko do sada nije reagovao a seljaci i dalje, kršeci propise o sahranjivanju, pokopavaju svoje najblize na nedozvoljenim mestima.
Kao glavni razlog Savo Kozoder (65) navodi to što su medjuljudski odnosi u selu odavno narušeni te ljudi ne zele jedni sa drugima ni da pocivaju na istom groblju.
"Ljudi ne zele da svoje pokojnike sahranjuju na mestima gde su prethodno sahranjeni oni sa kojima pokojnik nije bio u dobrim odnosima", kaze Kozoder.
Miodrag Dragovic (50) kao još jedan razlog za sahranjivanje van groblja, navodi zelje pokojnika. Kaze, tu su ziveli pa su za zivota izrazili zelju da se ne odvajaju od svojih kuca, bašta i njiva.
Neki stanovnici ipak kazu da ovakav nacin sahranjivanja predstavlja problem za selo jer ih spomenici ometaju u poljoprivrednim radovima a i podzemne vode koje koriste mogu da se zagade.
Oni su se u nekoliko navrata obracali nadleznima u opštini Kuršumlija. Prvi put su reagovali pre nekoliko godina kada je Rajka Hajdarenko sahranila supruga ispred same porodicne kuce, usred sela.
Niko tada od nadleznih nije reagovao a Dušan Hajdarenko i dalje pociva usred lepo uredjenog travnjaka, pored bunara sa pijacom vodom, ispred samog ulaza u kucu.
Jednom je ipak reagovala opština a taj slucaj od pre tri godine, ostace upamcen. Naime, u zaseoku Ravni Šort, dva rodjena brata su bila u zavadi zbog imanja te je jedan od njih, na samrti, kazao familiji da ga sahrane ispred ulaznih vrata u inat ovom drugom.
Tako je i bilo, ispunjena je zelja pokojnika. Znajuci da su time prekršili propise, clanovi familije su postavili armiranu plocu od preko 20 cm na grob, na ulazu u kucu, kako bi sprecili ekshumaciju.
Slucaj je dospeo na sud koji je doneo odluku o prebacivanju posmrtnih ostataka na groblje. Medjutim, nakon više bezuspešnih pokušaja da se razbije armirana ploca, opština Kuršumlija je angazovala strucnu ekipu i rovokopac iz Cacka. Posmrtni ostaci su ekshumirani i prebaceni na groblje.
Posle ovog slucaja, ne samo da je sahranjivanje na nedozvoljenim mestima uzelo maha, vec su i medjuljudski odnosi u selu još više poremeceni.
Direktor javnog komunalnog preduzeca u Kuršumliji Darko Lazarevic upozorava da selo Rudare ima veliki problem jer zbog sahranjivanja na nedozvoljenim mestima moze doci do ugroavanja podzemnih voda, a u selu ima dosta individualnih bunara sa pijacom vodom.
Problem je i to što komunalno preduzece nije nadlezno za seoska groblja vec su to Mesne zajednice. Mesne zajednice su ovlašcene da u skladu sa opštinskom i republickom odlukom same odlucuju o nacinu sahranjivanja i o odredjivanju lokacija za groblja.
Medjutim, mesna zajednica Rudare se do sada nije bavila ovom problematikom a neki seljaci su vec otkupili jednu privatnu parcelu na kojoj ce biti formirano i 21. groblje po redu.
Od 2006. godine do sada, u Africi i Evropi su na dva tocka prešli 40 000 kilometara. Ovaj par, koji je zbog neobicnog poduhvata napustio poslove, na biciklima planira da proputuje još 10 000 kilometara.
Bracni par Erik i Amaja Šambion su na put biciklima krenuli 2006. godine da bi upoznali Afriku i Evropu, razne narode, kulture, tradicije, obicaje, kulturno-istorijske i prirodne spomenike.
Kako kazu, od pocetka, pa do kraja putovanja, planirano je da obidju ukupno 50 zemalja.
Njihov cilj je, izmedju ostalog, i da prikupe dovoljna sredstva za školovanje devojaka u Africi, koje su vec u prethodne tri godine obišli biciklama.
“Cilj našeg putovanja je da prikupimo potrebna sredstva za obrazovanje devojaka u Africi jer je vecini njih obrazovanje i školovanje nedostupno. Takodje, elimo da upoznamo što veci broj ljudi sa ovim velikim problemom, sa kojim se suocava zenska populacija u Africi”, kazala je Amaja Šambion.
Erik i Amaja na biciklima nose po 40 kilograma prtljaga. Spavaju kraj puta u vrecama za spavanje, a hranu sami pripremaju. Oni su obišli Djavolju Varoš, odakle put nastavljaju ka Prištini, a zatim ka Makedoniji.
Ovi neobicni putnici su se za takav nacin putovanja odlucili jer, kako kazu, putujuci biciklima najlakše mogu doci u kontakt sa ljudima i tako najbolje mogu upoznati razne narode, njihovu kulturu i obicaje.
Erik, koji je po profesiji meteorolog, kaze da su se on i njegova supruga, koja je profesorka engleskog jezika, odrekli stana u Francuskoj, posla, automobila, luksuza, komfora.
Oni su do sada prešli više od 40.000 kilometara. Erik je dodao da je put biciklima veoma naporan i da su imali teškoca, kao i da su u Srbiji, u koju su ušli pre nekoliko dana, naišli na veliko gostoprimstvo.
KURŠUMLIJA - Na jednoj od poslednjih sednica Vlade Srbije, kojoj je, prema nezvanicnim informacijama, prisustvovao i generalni direktor „Srbijašume“ Duško Polic, razmatrana je mogucnost da ovo javno preduzece privremeno preuzme ŠIK „Kopaonik“ iz Kuršumlije i pokrene proizvodnju. Direktor Šumskog gazdinstva „Toplica“ iz Kuršumlije od centrale u Beogradu vec je dobio konkretan zadatak, saznaje Kurir.
- Oformljena je radna grupa, koju cine strucnjaci iz ŠG „Toplica“ i „Kopaonika“, a zadatak joj je da prikupi informacije radi izrade biznis plana za pokretanje proizvodnje u pogonu proizvodnje lesonita. To podrazumeva utvrdjivanje stanja opreme s posebnim osvrtom na stanje sistema za precišcavanje otpadnih voda - kaze naš izvor iz ŠG „Toplica“.
Predsednik štrajkackog odbora radnika Borivoje Uroševic kaze da ce za nekoliko dana ovlašceni predstavnici radnika zvanicno uci u „Kopaonik“.
- Prvo ce biti pokrenut pogon lesonita, kao najprofitabilniji, a zatim i pilana. Kasnije se otvara mogucnost za pokretanje proizvodnje masivnog nameštaja jer su pogoni ove firme tehnološki povezani. Ova mogucnost je vrlo realna i podrazumeva „zamrzavanje“ dugova prema javnim preduzecima, a sa drugim poveriocima treba pregovarati o odlaganju isplate dospelih potrazivanja - kaze Uroševic i pojašnjava da su ugovori o prodaji pojedinih pogona, koje je zakljucio bivši vlasnik, pravno ništavni jer su zakljuceni bez dozvole Agencije za privatizaciju.
ŠG „Toplica“ iz Kuršumlije, jedno od najvecih u Srbiji, nekada je „Kopaoniku“ prodavalo 30.000 kubnih metara drva ili polovinu svoje proizvodnje. Trenutno „Kopaonik“ ovom gazdinstvu duguje 35 miliona dinara, a drugim gazdinstvima još oko 19 miliona.
KURŠUMLIJA - Domu zdravlja u Kuršumliji preti prestanak rada i i blokada ziro-racuna zbog duga od 20 miliona dinara.
Naime, Dom zdravlja uglavnom duguje dobavljacima lekova, a na naplatu je vec stiglo potrazivanje „Velefarma“ od 9,5 miliona dinara. Kako saznajemo, uskoro ce Dom zdravlja ostati bez lekova i goriva za sanitetska vozila.
Direktorka LJiljana Arsenijevic, koja je na ovoj funkciji tek nekoliko meseci, zatrazila je pomoc Ministarstva zdravlja i opštinara.
- Nemamo novac da izmirimo dospela potrazivanja i nadamo se da ce nam biti omoguceno da ih platimo na rate. Jedino na taj nacin mozemo nastaviti rad. U našoj ustanovi leci se dvadesetak hiljada stanovnika - kaze Arsenijeviceva.
Dramaticna situacija u Domu zdravlja bila je i na dnevnom redu lokalnog parlamenta. Presednik opštine Kuršumlija Zoran Vuckovic naglašava da je dug nastao u poslednje tri godine.
- Vec mesecima inspektori za privredni kriminal ispituju poslovanje ove zdravstvene ustanove. Za sada je izvesno da je najveci dug prema dobavljacima lekova, ali i za neplaceni porez - kaze Vuckovic.
Iako svi izbegavaju da kazu kako je nastao dug i ko je za to odgovoran, uglavnom indirektno optuzuju bivšu direktorku Uraniju Petrovic.
Nezvanicno se, vec mesecima vodi opsezna istraga o poslovanju Doma zdravlja u prethodnom periodu, a protiv bivše šefice racunovodstva LJubinke Nešic podneta je krivicna prijava. Prema navodima optuznice, Nešiceva je sa racuna Doma zdravlja na svoje privatne racune prebacila više od 300.000 dinara.
Inace, za vreme mandata bivše direktorke Uranije Petrovic renovirana je vecina objekata Doma zdravlja, uglavnom zahvaljujuci sredstvima donatora. Dom zdravlja u Kuršumliji dobio je vrednu medicinsku opremu. Dešava se cak i da pacijenti iz Blaca i Prokuplja dolaze u kuršumlijski Dom zdravlja na specijalisticke preglede. Sredstvima Nacionalnog investicionog plana obnovljene su sve zgrade Doma zdravlja, pocev od krovne konstrukcije, sanitarija, kuhinje, novih fasada...
Izvor blizak Domu zdravlja u Kuršumliji navodi da su od „Velefarma“ stigli racuni za prošlu godinu za naplatu lekova i sanitetskog materijala u iznosu od sedam miliona dinara stigli, iako je Zavod za zdravstveno osiguranje ta sredstva ranije preneo na racun Doma zdravlja.
Kako saznajemo, istrazni organi proveravaju šta se desilo s tim novcem.
Kuršumlija -- U Kuršumliji se ovih dana na neuobicajen nacin prodaju cigarete na jednom od kioska u centru grada. Cigarete se prodaju na komad i svaka košta tri dinara.
Gradjani kazu da su prinudjeni da na ovaj nacin kupuju cigarete. Oni nemaju dovoljno novca za kupovinu kutije cigareta, jer je mnogo stanovnika ostalo bez posla i stalnih primanja.
Mnogi zitelji ove opštine jedva uspevaju da kupe osnovne zivotne namirnice, a strastveni pušaci sebi mogu da priušte samo nekoliko cigareta dnevno.
"Ljudi jednostavno nemaju novca da sebi priušte kvalitetnije cigarete. Kupuju po nekoliko cigareta, ali ima i onih koji kupe samo jednu. Na ovaj nacin se uglavnom prodaju skuplje marke, ali i one jeftine cigarete", kazao je vlasnik kioska u Kuršumliji.
KURŠUMLIJA - Direktor zemljoradnicke zadruge „Buducnost“ iz Kuršumlije Dragan Gvozdenovic izjavio je juce da ce on i Upravni odbor zadruge podneti dve tuzbe protiv novinara koji su izveštavali o radniku koji je iz pekare zadruge odneo kuci više hleba nego što je dozvoljeno.
Gvozdenovic je agenciji Beta rekao da je angazovao dva advokata koji ce ga zastupati u procesu protiv novinara. Dodao je da su novinari objavili neistinu da je on radniku zadrune pekare Milanu Simicu oduzeo tri hleba i dve lepinje jer to, kako je naveo, nije istina pošto je Simic ukrao još šest lepinja.
KURŠUMLIJA - Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabic ponovio je danas u Kuršumliji da ce Vlada Srbije doneti paket mera štednje i racionalizacije, cija je jedna od stavki i oporezivanje najbogatijih.
"Uštede se moraju sprovesti na svim nivoima, od drzavne administracije, troškova, broja ljudi zaposlenih u drzavnim slubama, pa sve do nekog selektivnog oporezivanja onih koji mogu da pomognu drzavi", rekao je Krkobabic agenciji Beta.
On je objasnio da bi porez solidarnosti trebalo da se uvede ekonomskim "bosovima", jer je sada trenutak da oni pomognu zemlji i narodu da izadje iz krize, a dodao je i da je ušteda neophodna da bi Srbija postigla sporazum sa MMF-om.
"Paket oko koga se pregovara vredan je oko tri milijarde evra, za naredne tri godine", naglasio je Krkobabic i istakao da ocekuje da ce sporazum uskoro biti potpisan.
On je ponovo odbacio navode da bi moglo doci do smanjenja penzija, istakavši da su penzije ionako male i da bi se takvim postupkom ugrozio nizak standard penzionera u Srbiji.
"Imamo više od 300 hiljada penzionera cije su penzije ispod 11.000 dinara. Ne dolazi u obzir smanjenje tih penzija", rekao je Krkobabic.
KURŠUMLIJA - Od nekada mocnog preduzeca ŠIK „Kopaonik“ u Kuršumliji, kako komentarišu gradjani, nije ostalo ništa. Posle raskida ugovora o privatizaciji štrajkacki odbor, kao zastupnik oštecenih radnika i malih akcionara firme koja je nekad brojala oko 2.700 zaposlenih, pokušace da ospori ugovore o prodaji, a drzavne organe optuzuje i poziva da intervenišu.
Prema dokumentaciji do koje su došli clanovi odbora, skoro svi pogoni i mašine prodati su ili su pod hipotekom, ili su ih popisali Poreska uprava i sud. Zvuci neverovatno, ali doskorašnji vecinski vlasnik Slaviša Ristic zalozio je kao imovinu „Kopaonika“ i zgradu šumske uprave i garaze, koje su u vlasništvu JP „Srbija šume“, odnosno Šumskog gazdinstva „Toplica“, a taj ugovor overio je Opštinski sud u Kuršumliji.
Clan štrajkackog odbora radnika „Kopaonika“ Straizmir Djokic kaze da ih je dokumentacija do koje su došli šokirala.
- Ristic je dao pod zakup hidrocentralu na 30 godina firmi iz Raške, a zatim je, izgleda, prodao drugoj. Uz to, prodati su pogoni Pilana, Parketara, Šperana, hala pogona Kuhinja, pa cak i kapija sa portirnicom, za 75 miliona dinara, sa obavezom kupca iz Smederevske Palanke da za „Kopaonik“ napravi drugu kapiju. Prodat je vozni park sa objektima i placem za 90.000 evra, nekadašnji „Napredak“ za 10,8 miliona dinara, dalekovod Kuršumlija-Prokuplje od 35 km, koji je davno „Kopaonik“ izgradio za svoje potrebe, dat je EPS za 35 miliona dinara, Ciglana u Beloljinu sa 12,5 hektara za 7,5 miliona dinara, lokal u Novom Beogradu za 200.000 evra, a restoran na Samokovu je izdat - istice Djokic i dodaje da su oko 80 odsto mašina popisali Poreska uprava i sud.
Od celokupne imovine „Kopaonika“, koji je decenijama izgradjivan, ostao je samo nekompletan pogon Lesonita, jedna hala Kuhinje, i dug od oko 15 miliona evra.
Predsednik štrajkackog odbora Borivoje Uroševic pojašnjava da je prema podacima Agencije za privatizaciju samo prodajom Ciglane otudjeno 2,7 odsto imovine firme, a da je vec sledeca prodaja premašila pet odsto, koliko je po ugovoru mogao da otudji novi vlasnik.
- Drzava Srbija, odnosno Agencija za privatizaciju prodala je „Kopaonik“ konzorcijumu koji je zastupao Ristic za 211.000 evra. U Agenciji su nam rekli da su još pre dve godine saznali da kupac ne poštuje obaveze. Ako su znali, a nisu ništa preduzeli, onda je drzava krivac za pustošenje firme i mora grešku da ispravi - smatra Uroševic.
On je mišljenja da bi, kako bi „Kopaonik“ ponovo stao na noge, svi sporni ugovori o prodaji morali da budu poništeni, a da bi dug prema javnim preduzecima drzava trebalo da preuzme na sebe kao udeo u vlasništvu preduzeca.
- Nama sada nije potreban menadzer, vec vrhunski pravnik, koji ce nam povratiti oteto - zakljucuje Uroševic.
NEVEROVATNO, ALI ISTINITO
Šef Šumske uprave „Toplica“ u Kuršumliji, koja je deo JP „Srbija šume“, Branislav Prolovic kaze da je video ugovor u kome je zgradu uprave sa garazom Ristic zalozio kao garanciju za kredit kod Euro banke.
- Preduzece „Jugo kop“ iz Beograda uzelo je kredit od 312.000 švajcarskih franaka kod te banke, a kao zalozni duznik pojavljuje se „Kopaonik“ s našim objektima, i sve to je overio Opštinski sud. Ne mogu da verujem da sudija nije znao kome pripada Šumska uprava i nije mi jasno kakve je to papire prikazao Ristic - cudi se Prolovic. On je podsetio da je Šumska uprava do 1990. poslovala kao posebna jedinica u okviru „Kopaonika“, da je formiranjem JP „Srbija šume“ postala deo nove firme i da je Ristic najverovatnije iskoristio cinjenicu da ta promena nije zavedena u katastar.
KURŠUMLIJA - Radnici preduzeca ŠIK „Kopaonik“ izabrali su juce Spomenku Jakovljevic za privremenog zastupnika. Lokalna samouprava tu odluku treba da potvrdi danas, kad ce biti izabran i upravni odbor firme. Ovakva odluka doneta je pošto je Agencija za privatizaciju raskinula ugovor o privatizaciji ove firme s konzorcijumom koji je predvodio Slaviša Ristic.
Obracajuci se radnicima i gradjanima, dugogodišnji direktor Spomenka Jakovljevic istakla je da su drzavni organi, koji nisu reagovali na vreme, omogucili da se ova firma uruši.
- Iz „Kopaonika“ je ispumpano 25 miliona evra, a drzava je firmu prodala za samo 270.000 dolara, što iznosi 211.000 evra. Agencija za privatizaciju je imala informacije da kupac ne poštuje ugovor i, da je reagovala ranije, situacija bi sada bila bolja. Drzava mora da prizna grešku i pomogne - rekla je Jakovljeviceva.
Pre sastanka radnika, koji je odrzan u restoranu firme, odrzan je protest u centru grada, gde je radnicima i gradjanima procitano rešenje o raskidu ugovora. Govoreci na protestu, predsednik štrajkackog odbora Borivoje Uroševic istakao je da je ovo tek prvi korak u ozivljavanju firme.
- „Kopaonik“ je uništen, a za to odgovornost snosi Agencija za privatizaciju, koja nije kontrolisala poštovanje ugovora. Sada drzava mora da ispravi svoju grešku i preuzme dugove firme prema javnim preduzecima, jer su oni nastali uz njen blagoslov - rekao je Uroševic i ponovo upozorio da bez „Kopaonika“ nema Kuršumlije.
KURŠUMLIJA - Djavolja varoš, kod Kuršumlije, koja je trenutno na prvom mestu u konkurenciji za sedam svetskih cuda prirode u kategoriji pecina, formacija stena i dolina, mogla bi da bude suspendovana iz daljeg takmicenja!
Naime, preduzece AD "Planinka" tvrdi da je Skupština opštine Kuršumlija odlukom o formiranju Javnog preduzeca "Djavolja varoš" grubo prekršila pravila o izboru u sedam svetskih cuda prirode i to moze dovesti do suspendovanja Djavolje varoši iz takmicenja. Zato je "Planinka" obavestila sve nadlezne drzavne organe o, kako navodi, nezakonitoj odluci SO Kuršumlija i ceka da se oni o tome izjasne.
Podsetimo, SO Kuršumlija odlucila je da formira javno preduzece koje bi trebalo da se bavi zaštitom, uredjenjem i turistickom eksploatacijom ovog fenomena prirode.
Clan Komiteta za podršku Djavoljoj varoši i direktor Prolom banje Zlatko Veljovic tvrdi da se prilikom izbora u sedam svetskih cuda prirode, osim broja glasova, u obzir uzimaju i druge aktivnosti koje uticu na konacan izbor.
- Svi kandidati moraju poštovati pravila organizatora. Turisticka organizacija Srbije je potpisnik ugovora i nijedna aktivnost ne sme da se preduzme bez njihove saglasnosti. Odluka SO o formiranju JP "Djavolja varoš" predstavlja grubo kršenje pravila, što moze da dovede do suspenzije. Time bi se poništile sve dosadašnje aktivnosti ne samo "Planinke" vec i TOS, nadleznih ministarstava, svih medija, kao i pojedinaca koji su glasali - kaze Veljovic.
On upozorava da ovakvi nepromišljeni potezi prete da unište jedinstvenu priliku da se Djavolja varoš nadje medju najpoznatijim svetskim prirodnim baštinama.
- Ovakva odluka celnika lokalne samouprave je pokušaj neodgovornih pojedinaca da putem JP "Djavolja varoš" pribave licnu korist. To bi moglo srpski turizam, a posebno Toplicu, da udalji od svetskih turistickih tokova za sva vremena - kaze Veljovic.
Prilikom formiranja JP "Djavolja varoš", predsednik opštine Kuršumlija Zoran Vuckovic rekao je da ce se ovo javno preduzece za pocetak baviti agencijskim poslovima, dok im Vlada ne poveri na staranje "Djavolju varoš".
NAJBOLJI STARATELJ
Clan Komiteta za podršku Djavoljoj varoši Zlatko Veljovic tvrdi da je Vlada Srbije 1995. godine uredbom preduzecu "Planinka" dala da upravlja Djavoljom varoši.
- Kako mi poštujemo ovu uredbu, govori podatak da je Zavod za zaštitu spomenika prirode ove godine "Planinku" pohvalio kao najboljeg staratelja o spomenicima prirode u Srbiji. Na nedavno odranom sajmu turizma u Beogradu Djavolja varoš proglašena je za najbolju turisticku destinaciju u Srbiji - kaze Veljovic.
KURŠUMLIJA - Direktor Zemljoradnicke zadruge „Buducnost“ iz Kuršumlije Dragan Gvozdenovic vratio je na posao pekara Milana Simica (42), koga je pre nekoliko dana suspendovao zbog pokušaja kradje hleba. Gvozdenovic kaze da se oko ovog slucaja nepotrebno podigla velika medijska prašina, u kojoj je Simic predstavljen kao zrtva, a on kao necovek.
- Shvatam da je ovakva prica interesantna medijima, ali ja sam poceo borbu protiv nezakonitih radnji u ovoj firmi. Simic je manje vazan u odnosu na velike malverzacije koje su vršili prethodni rukovodioci. O tome sam obavestio inspektore za privredni kriminal i pozvao ih da dodju u firmu i otvore istragu. Pripremamo i tuzbe, u kojima traimo povracaj nezakonito otudjene imovine zadruge - kaze Gvozdenovic. On podseca da je na celu zadruge tek 20 dana i da je prethodno radio u Komunalnom preduzecu.
Gvozdenovic se posebno osvrnuo na izjavu zamenika predsednika opštine Dejana Miloševica, koga je optuzio da je Simica iskoristio za vlastitu politicku promociju i da se slika za novine.
- Miloševic je izrekao gomilu neistina, a posebno se trudio da odgovornost za katastrofalno stanje u zadruzi prebaci na mene - kaze Gvozdenovic, dodajuci da nije mogao ni da nasluti u koliko teškom stanju je firma.
Prema njegovim recima, zadruga ima manjak od 25 miliona dinara, a imovina je pod hipotekom.
- Stvari cemo isterati na cistinu, a krivci za propast zadruge ce da odgovaraju - kaze Gvozdenovic.
Milanu Simicu iz Pljakova kod Kuršumlije, kojeg je direktor Zemljoradnicke zadruge u kojoj vec 20 godina radi, suspendovao zbog jedne vekne hleba, juce je zamenik predsednik opštine Kuršumlija Dejan Miloševic urucio jednokratnu novcanu pomoc od 10.000 dinara
Miloševic je najavio da ce lokalna vlast Simica zaposliti u javnom komunalnom preduzecu.
- To je najmanje što mozemo da ucinimo za ovog coveka, koji je poneo hleb više kuci da prehrani svoju šestoclanu porodicu. Sramota je što se zadruga tako ponela prema njemu, jer mesecima ne daje plate radnicima i kaznjava ih zbog ovakvog prekršaja, koji nije kradja, vec preka potreba - kaze Miloševic.
On dodaje da je slucaj nesrecnog Simica pokrenuo istragu lokalne vlasti o poslovanju zadruge. Kako se saznalo, za poslednjih mesec dana na platni spisak su upisana cak cetiri nova direktora, a veci deo imovine je rasprodat. Ne zna se šta je sa najmanje 30 miliona dinara dobijenih od prodaje imovine.
- Prodati su: 20 hektara šume, 50 hektara obradive zemlje, klanica, lokali, placevi i objekti u Kuršumliji. Za sve to vreme, dvadeset preostalih radnika od nekadašnjih 140 primalo je s vremena na vreme po 4.000 dinara. Zamazivali su im oci sa po dve vekne hleba koje je svaki radnik smeo da uzme iz pekare koja radi u okviru zadruge. I svi su cutali i trpeli. Ova zadruga je preslikan lopovluk koji je godinama siromašio i Drvnu industriju „ŠIK Kopaonik". Zato je lokalna vlast rešila da pokrene pitanje prodaje imovine zadruge i da utvrdi gde su pare od prodaje - napominje Miloševic, još jednom isticuci da je postojanje cetiri direktora u zadruzi koja ne daje plate bezobrazluk.
Na tradicionalnom konkursu Knjizevnog susreta „Gordana Brajovic'“ ziri je dodelio nagrade za najbolje radove ucenika osnovnih i srednjih škola.
U kategoriji mladjeg uzrasta (od I do IV razreda) prvu nagradu dobio je Dušan Milanovic (OŠ „Drinka Pavlovic'“, Kuršumlija), dve druge Ljubica Jovic („Sveti Sava“, Niš) i Katarina Gorcev („Detko Petkov“, Dimitrovgrad), a tri trece: Andreja Uroševic (Kragujevac), Tamara Radojevic („Radoje Domanovic'“, Niš) i Branislav Zizic („Vasa Pelagic'“, Leskovac). Pohvaljeni su radovi Ive Petrovic (Kragujevac) i Luke Pešica (Kuršumlija).
U istom uzrastu prva nagrada za prozu pripala je Ivani Mihajlovic („Drinka Pavlovic'“, Kuršumlija), dve druge Katji Dimov („Detko Petkov“, Dimitrovgrad) i Marti Zivkovic („Ljupce Nikolic'“, Aleksinac), a tri trece: Anji Jovanovic („Drinka Pavlovic'“, Kuršumlija), Neveni Vezmar (Beograd) i Danijelu Corovicu („Sveti Sava“, Bajina Bašta) ...procitaj dalje>>>
KURŠUMLIJA - Toplicki gvozdeni puk, koji okuplja ratne veterane sa Kosova, osudio je danas hapšenje cetvorice policajaca koji se sumnjice da su pocinili ratni zlocin, i zatrazili da oni budu pušteni da se brane sa slobode.
U saopštenju Toplickog gvozdenog puka se kaze da "oni koji su slali policajce i rezerviste da brane Kosovo sada ih hapse i pokušavaju da im na teret stave navodne zlocine koje su pocinili na Kosovu".
"Ovim su oni izazvali uznemirenje kod svih ucesnika rata na Kosovu, koji sada sa pravom mogu da se pitaju da li je ovo samo pocetak daljih hapšenja", kaze se u saopštenju.
Clanovi Toplickog gvozdenog puka su, takodje, najavili da ce u utorak ucestvovati na mitingu koji ce biti odrzan u Leskovcu zbog hapšenja cetvorice pripadnika policije.
KURŠUMLIJA - Zbog zatvaranja drvnog preduzeca Kopaonik iz Kuršumlije i nedostatka trzišta, Javno preduzece Srbijašume planira izvoz drva za ogrev u Italiju, koja ce koristiti tamošnje picerije i pekare.
"Zbog nedostatka trzišta i zbog toga što je fabrika za preradu drveta Kopaonik u Kuršumliji zatvorena, planiramo da drva izvozimo", rekao je direktor Srbijašuma u Kuršumliji Nebojša Mihovilovic i dodao da ce ovih dana u Italiju biti izvezena prva probna tura drva za ogrev.
Prema njegovim recima, radi se o jednom šleperu koji ce izvesti 41 kubni metar drva za ogrev.
"Ova drva ce ici za privatene picerije i pekare u Italiji", precizirao je Mihovilovic.
Do kraja ovog meseca, kako je kazao, ocekuje se da ogranak Srbijašuma u Kuršumliji potpiše ugovor sa italijanskim preduzecem Megnan o izvozu još 100 šlepera drva za ogrev.
KURŠUMLIJA - Agencija za privatizaciju zvanicno je juce obavestila štrajkacki odbor radnika ŠIK "Kopaonik" da je raskinula ugovor o privatizaciji ove firme zbog neispunjavanja ugovornih obaveza konzorcijuma koji je predvodio Slaviša Ristic. Štrajkacki odbor smatra da je Agencija odgovorna za stanje u ovoj firmi jer nije kontrolisala poštovanje ugovora i trazi pomoc drazve za pokretanje proizvodnje.
Prema informacijama iz štrajkackog odbora, posle raskidanja ugovora imovina firme prelazi na Akcijski fond, koji ce zajedno s radnicima i lokalnom samoupravom postaviti privremenog zastupnika.
Predsednik štrajkackog odbora Borivoje Uroševic kaze da je Agencija morala ranije da raskine ugovor i dodaje da kao bivši radnik i direktor ove firme prihvata deo odgovornosti zato što radnici nisu ranije reagovali.
- "Kopaonik" je opustošen a dugovi ogromni. Medjutim, dobar deo obaveza je prema javnim preduzecima i sada drzava ima mogucnost da ispravi svoju grešku i preuzme dugove kao svoj udeo u vlasništvu - kaze Uroševic. On smatra da posle toga firma sigurno moze da pronadje strateškog partnera, obnovi proizvodnju i uposli radnike.
Predsednik malih akcionara "Kopaonika" Spomenka Jakovljevic kaze da je vecinski vlasnik Slaviša Ristic za sedam godina napravio dug od 25 miliona evra.
- Kad sam ja napustila "Kopaonik" 2001. godine, nismo imali dugovanja, a vrednost sirovina i gotovih proizvoda iznosila je oko 3,5 miliona evra. Danas dugovanja, koliko smo uspeli da saznamo, prelaze 14 miliona evra, a prodato je nekoliko fabrika. Ne mogu da shvatim da nadlezni dravni organi nisu ranije reagovali i sprecili uništavanje firme, iako su imali informacije o nezakonitim radnjama - kaze Jakovljeviceva.
Ona se dalje s nevericom pita kako je firma koja je imala izvoz u vrednosti od 25 miliona dolara godišnje mogla da bude prodata za 270.000 dolara, a samo lokal u Novom Beogradu je novi vlasnik kasnije prodao za 200.000 evra.
U ŠIK "Kopaonik", nekada mocnom preduzecu u oblasti drvne industrije sa sedam fabrika, radila je polovina radnika u Kuršumliji. Još oko hiljadu porodica je secom šuma i prodajom drveta ovoj firmi obezbedjivalo prihode. Zbog dugova firmi je iskljucena struja, a trenutno se na spisku nalazi oko 400 radnika, koji odavno ne primaju plate, a doprinosi im nisu uplaceni za poslednje tri godine. Zbog katastrofalnog stanja, bivši i sadašnji radnici, mali akcionari i gradjani, organizovali su masovne proteste i isterali direktora i vecinskog vlasnika Slavišu Ristica iz preduzeca.
BRANA OD ŠIPTARA
Uroševic istice da ce radnici masovnim radikalnim protestima naterati drzavu da stane uz njih, pogotovu zbog znacaja "Kopaonika" za celu opštinu, koja se u duzini od preko sto kilometara pruza uz administrativnu liniju s Kosovom.
- Stanovništvo se masovno iseljava, a sela u blizini Kosova su pusta. Ukoliko "Kopaonik" ne uposli ljude, Kuršumlija ce za dvadeset godina biti pusta, a onda ce Šiptari s Kosova bez problema naseliti ovaj kraj.
KURŠUMLIJA - Radnik pekare Zemljoradnicke zadruge "Buducnost" Milan Simic (42) suspendovan je s posla jer ga je direktor uhvatio prilikom pokušaja kradje jednog hleba i nekoliko lepinja. Simic je priznao pokušaj kradje, a direktor Dragan Gvozdenovic kaze da je kao rukovodilac morao da sprovede disciplinski postupak, ali da je kao covek u tom trenutku pozeleo da je na nekom drugom mestu.
Milan Simic zivi u selu Pljakovo, koje je pet kilometara udaljeno od Kuršumlije, i svake veceri pešice dolazi na posao, a isto tako se ujutro i vraca kuc'i. Pre cetiri godine umrla mu je supruga, pa Milan danas zivi sa tri maloletna sina, ocem i bratom. Pošto u kuci nema zenske ruke, osim drugih seoskih poslova, njegov zadatak je i da mesi hleb.
- Dok sam nocu mesio hleb u pekari, razmišljao sam koji me sve poslovi cekaju kuci. Vreme se prolepšalo, pa sam planirao da poradim nešto u vocnjaku, a i da pripremim baštu za setvu. Tada sam se setio da u kuci nemam dovoljno hleba - rekao nam je u telefonskom razgovoru Simic. Malo iznenadjen našim pozivom, dodao je još da shvata šta je uradio i da ocekuje kaznu, ali i razumevanje.
Inace, ovaj kraj nije imun ni od lopova ni od kradja. Ipak, kradja hleba nije baš uobicajena ukoliko je ikada uopšte i bilo. Gradjani koji su culi za ovaj dogadjaj listom su na Simicevoj strani. Oni koji ga znaju kazu da je dobar i pošten covek, koji više od dvadeset godina radi u Zadruzi. Da li je morao da ukrade? Verovatno nije! Simic kaze da je znao da bi mu direktor dao hleb da je trazio, ali ga je, kaze, bilo sramota da trazi.
- Kako objasniti cinjenicu da je on ta tri hleba koja je stavio u torbu, od kojih mu dva pripadaju, zamesio sa više testa, pa su umesto 500 tezili 800 grama, a nije procenio koliko mu treba za taj dan, pa mu je bilo lakše u duši da pokuša da ukrade jedan hleb. Ne zelim da opravdavam kradju, ali Simic ipak nije lopov - kaze jedan njegov prijatelj.
DIREKTOR: NECU GA KAZNITI!
Direktor ZZ "Buduc'nost" Dragan Gvozdenovic tvrdi da Simic nece imati posledica zbog svog nerazumnog cina, ali da i on i drugi radnici moraju da shvate da je sa kradjom i nezakonitim otudjivanjem imovine u zadruzi završeno, bar dok je on direktor.
- Krenuo sam u kontrolu, i kad sam video da je hteo da ukrade, stvarno mi je bilo teško. Radnici zaista teško zive, primaju minimalac od sedam-osam hiljada mesecno, i to neredovno. Ipak, kradjama se mora stati na put - istice Gvozdenovic.
Autor: Beta
Kuršumlija - Direktor zemljoradnicke zadruge Buducnost iz Kuršumlije Dragan Gvozdenovic suspendovao je radnika iz pekare te zadruge zato što je ukrao jedan hleb. Gvozdenovic je agenciji Beta rekao da je to ucinio „za primer drugima koji zele da kradu“. On je naveo da svi radnici u pekari imaju pravo na dva besplatna hleba dnevno, s obzirom da vec više od pet meseci unazad ne primaju plate.
Direktor je, kako tvrdi, imao dojavu da neko od radnika odnosi kuci više od dozvoljene kolicine hleba, pa se licno potrudio da mu stane na put. „Nakon ove dojave ja sam oko 5.30 ujutru, kada se završava nocna smena, došao ispred pekare da se licno uverim ko od radnika krade hleb. Zatekao sam Milana Simica kako umesto dva iz pekare iznosi tri hleba. Osim toga je u torbi imao i dve lepinje“, rekao je Gvozdenovic. On je dodao da je Simicu tom prilikom oduzeo sve tri vekne hleba, a zatim ih izmerio „jer se sumnja da su vece od onih koje koje se nalaze u zadruginim prodavnicama“. Milan Simic (42) je iz kuršumlijskog sela Pljakova, odakle vec više od 20 godina svakodnevno pešaci do posla, udaljenog sedam kilometara od njegove kuce. Ima trojicu maloletnih sinova, a zena mu je umrla pre tri godine.
KURŠUMLIJA - Spor izmedju Zemljoradnicke zadruge "Buducnost" i Poreske uprave oko duple uplate doprinosa za plate za 2003. godinu traje više godina i dospeo je do Vrhovnog suda. Zadruga ne trazi povracaj novca, vec prenos u iste svrhe za neku drugu godinu, a u Poreskoj upravi tvrde da to nije moguce, ali priznaju da Zadruga nije morala da uplati taj novac jer je to za njih kasnije uradila drzava.
Zemljoradnicka zadruga "Buducnost" iz Kuršumlije je 2004. godine, u skladu sa Zakonom o povezivanju radnog staza za period od 1. januara 1991. do 31.decembra 2003, zatrazila od drzave da Poreskoj upravi uplati doprinose za pedesetak svojih radnika u iznosu od 2,1 milion dinara.
- Zadruga je u tom periodu imala finansijskih problema i nije mogla da uplati doprinose, što je bio slucaj sa mnogim firmama u Srbiji. Koristeci pravo steceno zakonom, obratili smo se nadleznim drzavnim organima. U medjuvremenu nam je Poreska uprava blokirala racun i, da bismo mogli normalno da funkcionišemo, podigli smo kredit kod Vojvodjanske banke i izmirili obaveze za doprinose - objašnjava bivši direktor Zadruge Goran Djordjevic.
On dodaje da je drzava u to vreme povezivala sta svim firmama koje su to trazile, uz obavezu da taj novac kasnije vrate. Tako je, rešavajuci njihov zahtev, drzava direktno Fondu PIO uplatila doprinose za 2003. godinu i o tome obavestila Zadrugu.
- Kada smo dobili obaveštenje da nam je drzava uplatila doprinose, obratili smo se Poreskoj upravi da novac koji smo mi uplatili na racun prebaci u narednu godinu, ali odbijeni smo uz obrazlozenje da oni nemaju nikakvog traga o uplati drzave. Na njihovo rešenje zalili smo se višoj instanci, ali opet smo odbijeni, pa smo, koristeci vanredni pravni lek, pravdu potrazili od Vrhovnog suda - prica Djordjevic.
Prema nezvanicnim informacijama iz Poreske uprave, oni su posle duzeg perioda dobili od Fonda PIO informaciju da je drzava uplatila doprinose za radnike Zadruge, "ali to nije promenilo stvar".
- Da zadruga nije izmirila obaveze za doprinose, ne bi bilo nikakvih problema jer je to za njih uradila drzava. Pošto su i oni platili, ne postoji mogucnost da se ta suma prebaci za neku drugu godinu u iste svrhe - rekao je izvor Kurira u Poreskoj upravi, koji je odbio da kaze da li je Fond PIO moda novac vec vratio drzavi.
Na primedbu da verovatno nijedna firma u Srbiji nije nadoknadila novac koji je drzava uplatila Fondu PIO za doprinose njihovim radnicima, naš sagovornik iz Poreske uprave kaze da je to najverovatnije tacno, ali da se oni striktno drze zakona.
KURŠUMLIJA - Prokupacka policija saopštila je da je na rubu teritorije opštine Kuršumlija došlo do pucnjave kada je vojna patrola primetila dvojicu Albanaca koji su nelegalno prešli administrativnu liniju.
Prema navodima policije, u ponedeljak oko 17 casova došlo je do incidenta kada su sa Kosova na teritoriju kuršumlijske opštine upala dvojica Albanaca od kojih je jedan bio naoruzan automatskom puškom.
Albanac naoruzan automatskom puškom ispalio je nekoliko hitaca u vazduh kada ih je patrola primetila.
Albanci su pobegli preko administrativne granice u pravcu Podujeva.
U saopštenju se navodi da su dvojica Albanaca sa Kosova ušla unutar kuršumlijske opštine oko 1,5 km, u atar sela Tacevac.
U incidentu, o kom je obavešten i Kfor, nije bilo povredjenih.
KURSUMLIJA - Skoro tri hiljade evra kostace gradjane Kursumlije tri meseca podstanarskog statusa JP Direkcija za izgradnju, urbanizam i prostorno planiranje, koji su se iselili iz zgrade opstine i uselili u 80 kvadrata u vlasnistvu SPS. Naime, oni su taj prostor od 80 kvadrata renovirali, sto ih je kostalo oko 270.000 dinara. SPS im je to uracunao u kiriju, tako da je naredna tri meseca nece placati. Na sve ovo pobunio se SRS, koji istice da je onda, prakticno, mesecna kirija - 1.000 evra. SRS tvrdi da je to pljacka budeta i finansiranje SPS, a gradjani kazu da je za te pare Direkcija mogla da iznajmi celu ulicu u nekom od kursumlijskih naselja.
- Zasto se nisu uselili u zgradu starog SUP. Tamo ima vise praznih kancelarija i mogli su njih da renoviraju i ne bi morali da placaju kiriju. Na ovaj nacin opstina finansira SPS i na ovaj nacin se pljacka budet - kaze lider lokalnih radikala Zoran Lakic.
Predsednik Upravnog odbora Direkcije i predsednik opstinskog odbora Nove Srbije Ivan Mihajlovic kaze da je bilo veoma tesko pronaci adekvatan prostor za desetak zaposlenih.
- Posle razmatranja vise lokacija odlucili smo se za prostorije SPS, ali smo morali da ih renoviramo, sto je uslo u cenu zakupa. U dogovoru sa rukovodstvom opstine trazimo neku staru kucu u centru grada koja ce biti renovirana i u njoj ce trajno biti smestena Direkcija - objasnio je Mihajlovic.
Na pitanje Kurira kako je taj prostor postao odjednom toliko atraktivan kada ga godinama nisu nikome iznajmili, a odatle su se cak iselile neke stranke iako nisu placale kiriju i da li bi se Direkcija tu uselila da SPS nije u vlasti predsednik OO SPS i predsednik SO Kursumlija Milomir Stojcic odgovorio je da on nije baba Vanga da bi to znao.
KURŠUMLIJA - Posle teksta u Kuriru o cetvoroclanoj gluvonemoj porodici Agatonovic iz Kuršumlije i na molbu celnika opštine, pomocnica ministra za rad i socijalnu politiku Radmila Bukumiric-Katic posetila je ovu porodicu i obecala posao.
- Sva preduzeca koja imaju više od 20 radnika imaju obavezu da zapošljavaju invalide. Pošto sam se uverila da u Kuršumliji nema mnogo uspešnih firmi, pokušacemo preko programa Nacionalne sluzbe za zapošljavanje da im obezbedimo posao u nekom javnom preduzecu - rekla je Bukumiric-Katiceva i dodala da drzava mora da se brine o invalidima.
Objašnjavajuci da su cetvoro gluvonemih Agatonovica verovatno jedina takva porodica u Toplickom okrugu i da niko od njih ne radi, zamenik predsednika opštine Kuršumlija Dejan Miloševic istakao je da ce i opština obezbediti jedno radno mesto za njih, jer su u potrebe ove porodice velike.
Da podsetimo, Zoran (30) i Anita (29) su se upoznali u školi za gluvoneme u Nišu. Imaju sina Aleksandra (9), koji sa aparatom za poboljšanje sluha uspeva redovno da pohadja školu, i cerku Andjelu (4) sa sto odsto oštecenim sluhom. Zoran radi u preduzecu "Kopaonik", koje je pred zatvaranjem, i mesecima ne prima platu. Pošto se vodi kao zaposlen, nema pravo ni na socijalnu pomoc. Posle privatizacije "Kopaonika", da bi Zoran zadrzao posao, firmu su dobrovoljno napustili njegov otac, majka i brat.
KURŠUMLIJA - Radovan Tanaskovic, direktor u preduzecu „Planinka“, koje brine o Djavoljoj varoši, rekao je da su vodjeni „ozbiljni razgovori“ sa turistickom agencijom iz Prištine zainteresovanom da tu dovodi goste. Spomenik prirode Djavolja varoš, kod Kuršumlije, u konkurenciji je za izbor sedam svetskih cuda prirode.
Tanaskovic je za agenciju Beta kazao da je za saradnju zainteresovana prištinska agencija „Venta travel“ iz Prištine, ciji je vlasnik Iljaz Beciri. Ta agencija je, kako je kazao Tanaskovic, ponudila da svojim autobusima i drugim vozilima sa prištinskog aerodroma dovodi strane turiste u Djavolju varoš. Prištinski aerodrom je upola blizi od niškog.
KURŠUMLIJA - I pored završene tenderske dokumentacije, pa i zainteresovanih kupaca, privatizacija Rehabilitacionog centra ”Zubor” u Kuršumlijskoj banji pod znakom je pitanja. Sudbina ovog hotela, jedinog u banji, uslovljena je mnogobrojnim administrativnim ogranicenjima. Status ovog centra, po recima Zivote Mladenovica, direktora banje, koce mnogobrojne birokratske zavrzlame.
- Mada se još ceka na odluku Vlade Srbije - da li ce se privatizacija RH centra odnositi na celokupnu imovinu, ili ce se rešavati pojedinacno, jedan od problema koji usporava privatizacioni tok ”Zubora” jeste spor sa Fondom PIO. Fond potrazuje oko 14,58 miliona evra svojevremeno ulozenih u ovaj objekat - kaze Mladenovic. - Pored ovog, još jedan od problema koji je doveo do zatvaranja hotela jeste potrazivanje Poreske uprave od 44 milioan dinara. U pitanju je bespotrebna birokratska procedura koja je mogla i morala biti izbegnuta. Odnosi se na neplacanje poreza iz 2003. i 2004. godine, kada smo sa MUP Srbije imali potpisan sporazum o oslobadjanju poreskih obaveza - kaze Mladenovic. Ipak, Poreska uprava je posle tri godine inicirala problem placanja poreza koje nije ni bio u našoj nadleznosti - objašnjava direktor. ”Zubor” ne radi od maja 2006. godine. Zbog zatvaranja trpe svi: radnici, banja, opština...
- Do zatvaranja, u hotelu je radilo 125 radnika, a sada ih je ostalo svega 35. Ostali su uzeli razne vrste socijalnog programa. Ipak, osim radnika koji su vec tri godine bez posla i plata, neprocenjivu štetu pricinjava i nekontrolisano oticanje lekovitih voda i propadanje hotela.
U banjskom krugu postoji pet vrsta termomineralnih voda temperature do 64 stepena Celzijusovih, kojima se greje i citav objekat od 16.500 kvadratnih metara - kaze Mladenovic.
Kuršumlijska banja pomaze u lecenju funkcija motornog sistema, stanja posle povreda, kao i bolesti steriliteta.
Uprava i radnici banje nadaju se raspletu trogodišnje neizvesnosti, koji bi, uz odobrenje Vlade Srbije, rezultirao privatizacijom RH centra i pocetkom rada hotela koji raspolaze svim neophodnim kapacitetima za razvoj banjskog turizma.
SEOBA
Privatizacija bi doprinela ne samo oivljavanju ove banje, jedne od najstarijih i najlepših u Srbiji, vec i ostanku stanovništva na ovom podrucju nadomak ”administrativne linije” s Kosmetom. Po zatvaranju hotela, više desetina porodica ovog kraja koje su bile upucene na njegov rad odselile su se iz banje - kaze Zoran Vuckovic, predsednik kuršumlijske opštine.
KURŠUMLIJA – Preduzece "Srbijašume" u Kuršumliji je prvi put nakon deset godina naplatilo kaznu od Albanca iz Podujeva zbog ilegalne sece šume u Kopnenoj zoni bezbednosti kuršumlijske opštine, rekao je šef Šumske uprave "Srbijašuma" Branislav Prolovic.
On je Beti rekao da je kaznu od 376.000 dinara platio Mehmed Rukaliju iz Podujeva.
Prolovic je dodao da je kazna naplacena nakon što su "Srbijašume" podnele krivicnu prijavu protiv Rukalija. Prema njegovim recima, od 1999. godine, Albanci su na teritoriji kuršumlijske opštine masovno sekli drva, pri cemu je pricinjena šteta od deset miliona dinara.
KURŠUMLIJA/BEOGRAD-Na 31. medjunarodnom sajmu turizma koji je juce završen u Beogradu, Djavolja varoš je proglašena za najbolju turisticku destinaciju u Srbiji.
Prema recima Zlatka Veljovica iz preduzeca AD „Planinka“, koje upravlja Djavoljom varoši, na Sajmu turizma u Beogradu ucestvovalo je oko 850 izlagaca iz celog sveta, a priznanja su podeljena u devet kategorija.
-Osim Djavolje varoši, koja je nagradjena kao najbolja domaca turisticka destinacija, priznanja su dobili i Nacionalna turisticka organizacija Tunisa, hotel „Merkur“ iz Vrnjacke Banje, regionalna turisticka organizacija Istarske upanije, „Lasta“... - kaze Veljovic.
KURŠUMLIJA - Iako je od nadleznih ministarstava - na zahtev da se Djavolja varoš oduzme preduzecu AD „Planinka“ i ustupi na gazdovanje njoj - dobila nedvosmislen odgovor da to nije moguce, vladajuca koalicija u Kuršumliji osnovala je JP „Djavolja varoš„. Novo preduzece ce, prema najavama vladajuce koalicije (DS, GG Gvozdeni puk, SPS, PUPS, NS), za pocetak obavljati agencijske poslove, dok im Vlada ne poveri Djavolju varoš, a opozicija (SRS i DSS) tvrdi da ovaj besmislen potez samo još više opterecuje ionako tanak budzet.
Predsednik opštine dr Zoran Vuckovic (DS) objašnjava da ce ovo javno preduzece obavljati agencijske poslove dok mu Vlada Srbije ne poveri Djavolju varoš na upravljanje.
- Spomenik prirode Djavolja varoš ima opšti interes i njome ne moe da gazduje jedna firma, ma koliko bila uspešna. Osnivanjem JP „Djavolja varoš„ ona ce na neki nacin pripadati svim gradjanima - izricit je Vuckovic.
SRS tvrdi da je ovo još jedan u nizu besmislenih poteza vladajuce koalicije.
- Demokratska stranka je uništila sva preduzeca u gradu. Sada zeli da uništi i jedinu firmu koja uspešno posluje, a to je „Planinka“. Osnivanje ovog preduzeca samo je maska za zapošljavanje partijskih kadrova na budzet opštine - istice predsednik OO SRS Zoran Lakic.
Generalni direktor „Planinke“ Radovan Raicevic kaze da njih ne zanimaju mnogo potezi opštine i da nastavljaju veliki posao oko promocije Djavolje varoši u izboru za sedam svetskih cuda prirode i prijem pod zaštitu Uneska.
Ono što brine gradjane Kuršumlije, koji ocekuju da Djavolja varoš postane zamajac u izlasku iz kruga najnerazvijenijih opština u Srbiji, bez obzira na to ko ce njome gazdovati, jeste inat opštinskih celnika.
SKANDAL
Pre pocetka zasedanja SO Kuršumlija odbornici su na poklon dobili propagandni materijal u prigodnoj kesi, na kojoj je vec bio odštampan logo nove firme iako ona još nije bila ni osnovana
KURŠUMLIJA - O Šumsko-industrijskom kombinatu (ŠIK) „Kopaonik“, ciji radnici vec dve nedelje štrajkuju, juce se raspravljalo na vanrednoj sednici SO Kuršumlija. Predsednik opštine Zoran Vuckovic podrzao je radnike ‘’Kopaonika’’ i istakao da je najvaznije da firma ne ode u stecaj.
- Situacija u ‘’Kopaoniku’’ je strašno teška. Prema najnovijim saznanjima, dugovanja iznose oko 14,5 miliona evra, a gro duga je prema javnim preduzecima. Mi moramo uciniti sve da ‘’Kopaonik’’ obnovi proizvodnju, jer bi stecaj bio katastrofa za ceo grad - kaze Vuckovic i dodaje da je to preduzece izgradilo Kuršumliju i da su od njega zivele hiljade zitelja ove opštine.
Predsednik opštine je istakao da ima informacije da je iz ‘’Kopaonika“ pre privatizacije ‘’ispumpano’’ oko 7,5 miliona evra. Predsednik OO SRS u Kuršumliji Zoran Lakic je rekao da je za propast privrede u opštini odgovorna Demokratska stranka. Posle burne rasprave odbornici su usvojili predlog da se podrze zahtevi štrajkackog odbora i da rukovodstvo opštine sa odbornicima i oko hiljadu radnika, koji su napolju cekali odluku Skupštine, obidju prazne pogone ovog giganta i licno se uvere koliko je on uništen. Opšti zakljucak svih je: „Mrtav Kopaonik - mrtva Kuršumlija’’.
Radnici najveceg kuršumlijskog preduzeca stupili su u štrajk i isterali direktora i vecinskog vlasnika Slavišu Ristica iz firme i postavili svoje obezbedjenje.
KURŠUMLIJA - Kuršumlijska policija izvela je juce vecinskog vlasnika i direktora preduzeca ŠIK ‘’Kopaonik’’ Slavišu Ristica spasavajuci ga tako od radnika koji su na silu ušli u upravnu zgradu ove firme. Štrajkacki odbor je postavio svoje obezbedjenje, zabranio ulazak direktoru i zakljucao kapiju.
Dragan Pavlovic, jedan od štrajkaca, kaze da su se radnici najpre dogovorili da dvojica udju u kancelariju direktora i ultimativno zahtevaju da za deset minuta napusti firmu.
- Ipak, ogorceni radnici nisu mogli da sacekaju deset minuta vec su upali u upravnu zgradu, upozorili cetiri radnika privatnog obezbedjenja da se sklone i krenuli ka kancelariji direktora. Medjutim, Ristic nije bio u svojoj kancelariji pa smo pošli u potragu za njim. Našli smo ga u susednoj kancelariji, u koju se bio sklonio sa dva policajca - prica Pavlovic.
Kako saznajemo, ljuti i nezadovoljni radnici uputili su direktoru Risticu psovke, pljuvali ga... Policija je uspela da ga izvede pored gnevnih radnika. Ristica i desetak policajaca ispred ulaza su sacekali radnici sa salvama zvizduka i povicima: ‘’Lopove, lopove’’. Policija je uspela da spreci gnevne radnike da se fizicki obracunaju sa direktorom i pošto su ga smestili u sluzbeno vozilo, velikom brzinom su napustili krug preduzeca, ispraceni sa grudvama snega i povicima: ‘’Vodite ga u zatvor!’’.
Juce, petnaestog dana štrajka, oko hiljadu radnika ‘’Kopaonika’’ okupilo se u centru grada, odakle su posle kratkog govora vodja štrajka krenuli ka svom preduzecu sa namerom, kako su rekli, da stave tacku na agoniju firme. Kolonu radnika pratilo je desetak policajaca, ali su im, posle komešanja ispred upravne zgrade, u pomoc stigle kolege u tri policijska vozila. Šumsko industrijski kombinat ‘’Kopaonik’’ je nekada bio vodece preduzece u oblasti drvne industrije u Srbiji. U šest fabrika zapošljavao je 2.800 radnika, ali je posle privatizacije 2003. godine novi vecinski vlasnik koji je otpuštao radnike. Danas ova firma zapošljava oko 400 radnika, ali ni oni ne rade i ne primaju plate. Fabrici je zbog nagomilanih dugova iskljucena struja.
DUZNI 10 MILIONA EVRA
Štrajkacki odbor je na kapiji firme postavio svog šefa obezbedjenja, kome je nalozeno da direktor više ne moze da udje u firmu.
- Preuzeli smo fabriku i o tome cemo obavesti nadlezne drzavne organe, od kojih zahtevamo hitno raskidanje ugovora o privatizaciji i otpis svih dugovanja prema EPS, „Srbijašumama“ i dugova za doprinose, i pokretanje krivicne odgovornosti protiv Slaviše Ristica. Samo na taj nacin firma moze ponovo da se pokrene, jer ukupan dug iznosi oko deset miliona evra - rekao je predsednik štrajkackog odbora radnika „Kopaonika“ Borivoje Uroševic.
KURŠUMLIJA - Više od hiljadu radnika i malih akcionara privatizovane drvne industrje ŠIK „Kopaonik“ iz Kuršumlije, u ponedeljak je upalo i zauzelo fabriku koju je vecinski vlasnik i direktor Slaviša Ristic napustio uz zaštitu policije. Radnici su na ulazu u fabricki krug postavili svoje obezbedjenje i najavili da nikome nece dozvoliti ulazak dok se ne raskine kupoprodajni ugovor.
Radnici i mali akcionari drvne industrije „Kopaonik“ vec desetak dana unazad protestuju trazeci raskid kupoprodajnog ugovora izmedju Agencije za privatizaciju i vecinskih vlasnika sa Risticem na celu. Oni zameraju direktoru da je upropastio nekada najuspešniju fabriku, u kojoj je do trenutka privatizacije bilo uposleno oko 2.000 radnika. Fabrika je kupljena za 270.000 dolara a oko 1.500 radnika je otpušteno, pri cemu je ova drvna industrija, nekada najveca u Srbiji, zbog ogromnih dugova na ivici stecaja.
- Gotovo nijedna stavka iz ugovora nije ispoštovana, a direktor Ristic je poceo da rasprodaje imovinu, što je dovelo do potpune propasti fabrike - rekao je Borivoje Uroševic, predsednik štrajkackog odbora.
Iako je prilikom upada u upravnu zgradu fabrike došlo do koškanja radnika sa privatnim obezbedjenjem direktora, vece incidente sprecila je policija koja je bila primorana da fizicki zaštiti Ristica. Posle skoro jednosatne blokade zgrade, policija je izvela direktora, a okupljeni radnici su se vratili do ulaza u fabricki krug gde su postavili svoje obezbedjenje.
IZAŠAO BIH SAM
- ZA ovim upadom nije bilo potrebe jer bih i sam napustio zgradu da su to radnici trazili od mene. Medjutim, u zgradu je upala grupa nasilnih ljudi - rekao je za „Novosti“ direktor Ristic naglašavajuci da ce, ukoliko to zahtevaju, razgovarati sa radnicima.
D. ZECEVIC, 23.02.2009 15:59:05
KURŠUMLIJA - Na inicijativu Mirjane Radulovic iz Zitoradje, Slavice Koncar iz Niša i Zanke Filipovic iz Kuršumlije danas ce u Nišu biti odrzana osnivacka skupština Udruzenja zena, clanica "Gvozdenog puka", koje ce delovati u okviru ovog udruzenja boraca. Mirjana Radulovic kaze da su zene bile velika podrška svojim muzevima tokom rata, za to vreme su brinule o kuci i porodici, i da su i sada, kada pokušavaju da ostvare svoja prava pred drzavnim institucijama - uz njih.
- Veoma smo nezadovoljne ponašanjem drzavnih organa prema borcima, pogotovo nam se ne svidja rad poslanika, koji ne zele da daju svoj doprinos rešavanju zahteva naših muzeva i oceva. Ukoliko drzava ne prestane da pravedne zahteve ucesnika rata gura pod tepih, organizovacemo masovne proteste zena i dece - kaze Raduloviceva.
Jedan od ciljeva organizovanog delovanja zena u ovoj borackoj organizaciji je, kako kaze predsednik "Gvozdenog puka" Dejan Miloševic iz Kuršumlije, inace, zamenik predsednika opštine, da što veci broj zena bude na mestima gde se odlucuje.
- Mi to zelimo da promenimo i zato pozdravljam organizovanje zena u okviru našeg Udruzenja boraca - kaze Miloševic i dodaje da primedba kako on nastavlja Titov put i osniva AF (antifašisticki front zena) ne stoji.
Predsednik "Gvozdenog puka" najavljuje osnivanje i udruzenja koje ce okupiti omladinu.
- Svi zajedno cemo se boriti za prava boraca pošto nam drzava okrece ledja, a ni politicke stranke ne zele da nas podrze - istice Miloševic.
Inace, Udruzenje boraca "Gvozdeni puk", cije je sedište u Kuršumliji, okuplja ucesnike rata iz dvadesetak gradova juzne i jugoistocne Srbije.
KURŠUMLIJA - Sluzba za spasavanje MUP Srbije i Dragiša Djokic, vlasnik motornih sanki, uspeli su juce da dopru do teške bubrezne bolesnice Zivke Milovanovic (68) iz kuršumlijskog sela Dedinac na obroncima planine Radan. Zivka je odmah vozilom Hitne pomoci prevezena na dijalizu u Prokuplje, a potom je zadrzana u stacionaru doma zdravlja u Kuršumliji, jer ne moze da se vrati kuci u zavejano selo.
Zivku su spasioci uspeli da izvuku tek posle 24 sata borbe sa sneznim smetovima visine preko dva metra.
- U zivotu nisam imao tezi teren. Propadao sam sa sankama po metar u dubinu. Sanke su se ipak na kraju zaglavile u snegu, pa su cetvorica pripadnika Sluzbe za spasavanje s nosilima otišli po staricu - rekao je Dragiša Djokic, vlasnik privatnih sanki, koga je angazovao MUP Srbije.
Direktorka kuršumlijskog doma zdravlja Ljiljana Arsenijevic najpre je prekjuce, postupajuci preventivno kako Zivka ne bi zakasnila na dijalizu, uputila vozilo Hitne pomoci da je doveze, ali je to bila nemoguca misija. Do Dedinca, udaljenog 35 kilometara od Prokuplja, pokušali su potom da se probiju i dva velika i jaka vozila Preduzeca za puteve, ali bez uspeha. Direktorka Arsenijevic je zatrazila pomoc Vojske, ali joj je receno da su njihova vozila zavejana. U dogovoru sa Ministarstvom zdravlja, zatrazila je i pomoc policije, ali njihov helikopter nije mogao da poleti zbog jakih udara vetrova.
Prava drama nastala je tek juce. Tri kilometra od Zivkinog sela, u selu Bogujevcu, okupili su se predsednik opštine, njegov zamenik, direktor i zamenica doma zdravlja, policija i mnogi drugi koji su pokušavali da pomognu.
- Ona mora da stigne na dijalizu veceras, inace ce joj zivot biti ugrozen. Vezana je za aparate - rekla je, cekajuci Zivku da dodje sa spasiocima, direktorka doma zdravlja u Kuršumliji Ljiljana Arsenijevic, koja pred novinarima nije krila da strepi za zivot svoje pacijentkinje.
SEKIRA SE, AL ZBOG DRUGIH!
- Zivka se sekira što je toliko ljudi došlo da je spase. Strah je da ne ugrozi njihove zivote. Inace, drzi se savim hrabro, iako joj je zivot ugrozen - rekla je direktorka Arsenijevic, koja je stalno bila u telefonskoj vezi sa Zivkinim suprugom.
Izolacija
U kuršumliji su juce svi putevi bili neprohodni, osim magistralnog puta Prokuplje-Merdari. Zavejana je Djavolja varoš, Lukovska, Prolom i Kuršumlijska banja i više od 30 planinskih sela na Kopaoniku i Radanu.
BLACE - Agencija za privatizaciju vec šest meseci vodi sudski postupak protiv Jugoslava Camagica, bivšeg zeta nekadašnjeg komunistickog funkcionera Kire Gligorova. On je kao fizicko lice ponudio najbolju cenu za Veterinarsku stanicu Kuršumlija i Blace, a kasnije odustao. Firmu je, kao drugi najbolji ponudjac, kupio konzorcijum radnika, a prema pravilima aukcije, ako kupac odustane od kupovine, obavezan je da plati kaznu u iznosu od 30 odsto od ponudjene sume, dok polovina od toga pripada novom kupcu a druga polovina drzavi.
Konzorcijum od 14 radnika, kao novi vlasnik, veoma je nezadovoljan sporošcu sudskog postupka. Oni tvrde da je subjektu privatizacije naneta ogromna šteta i najavljuju da ce od Agencije za privatizaciju traziti nadoknadu.
Privatizacija ove firme, cije je sedište u Blacu (ambulante i apoteke ima u Blacu i Kuršumliji, punktove u još nekoliko sela, kao i azil za napuštene zivotinje), protekla je veoma neuobicajeno. Naime, od pocetnih 500.000 dinara, cena je povecana 50 puta i dostigla je neverovatnih 25 miliona dinara.
Prema recima direktora Vetereinarske stanice Mališe Radosavljevica, na aukciji su se osim radnika pojavile i dve blacke mlekare i Jugoslav Camagic, kao fizicko lice.
- Kada je cena došla do neverovatnih 15 miliona, ostali smo da se takmice samo Camagic i mi. Konzorcijum je išao do 24 miliona, a Camagic je ponudio 25 miliona dinara. Medjutim, kupac je kasnije odustao, a Agencija za privatizaciju je ponudila firmu drugom najboljem ponudjacu, odnosno konzorcijumu radnika - objašnjava Radosavljevic i dodaje da uopšte ne zna zbog cega je Camagic tako postupio.
Pošto Camagic nije platio kaznu, Agencija za privatizaciju je protiv njega povela sudski postupak, koji je još uvek u toku. Prema recima Radosavljevica, koji je vlasnik 15 odsto firme, njima treba da pripadne 3,25 miliona dinara, ali je taj novac "na dugackom štapu". Sa tom sumom mogli bi bar malo da poboljšaju situaciju "u preskupo placenoj firmi".
Veterinarska stanica Kuršumlija i Blace zapošljava 24 radnika, a interesantno je da ovoj firmi pripada i veterinarska stanica u Podujevu na Kosovu. Novi vlasnici su veoma nezadovoljni nebrigom drzave, jer ovoj Veterinarskoj stanici Ministarstvo poljoprivrede duguje više od pet miliona dinara za izvršene usluge, odnosno za ispitivanje, dijagnosticiranje, obelezavanje zivotinja i izdavanje potvrda
DIPLOMATA
Jugoslav Camagic rodjen je u Muzacu kod Blaca a danas zivi u Višnjickoj Banji, navedeno je u tuzbi. U ovom kraju je poznat je kao bivši zet Kire Gligorova, jer je bio ozenjen njegovom cerkom sa kojom ima odraslog sina. Prema recima Mališe Radosavljevica, Camagic je svojevremeno radio u jednoj makedonskoj firmi i u nekim našim diplomatskim predstavništvima u inostranstvu.
KURŠUMLIJA - Predsednik odbora za privatizaciju Skupštine Srbije Milan Nikolic preporucio je na prekjucerašnjem sastanku sa predstavnicima radnika preduzeca ŠIK”Kopaonik” iz Kuršumlije da dokumentaciju koju su njemu pokazali pošalju Agenciji za privatizaciju koja ce sigurno preduzeti adekvatne mere.
Prema recima predsednika štrajkackog odbora Borivoja Uroševica, predsednik odbora za privatizaciju, inace dugogodišnji direktor “Simpa” iz Vranja, bio je vec upoznat sa situacijom u ovom kuršumlijskom preduzecu.
- Pokazali smo gospodinu Nikolicu dokumentaciju o neispunjavanju ugovornih obaveza vecinskog vlasnika “Kopaonika”. Jedna od obaveza je i odrzavanje proizvodnje, a danas ova firma ne radi i iskljucena joj je struja. Zatrazili smo da specijalna komisija, zajedno sa nama, pregleda poslovanje firme i za to smo dobili podršku - rekao je Uroševic radnicima “Kopaonika” koji su se zbog snega juce okupili u sali Skupštine opštine.
Objašnjavajuci da po podacima kojima raspolaze štrajkacki odbor, firma duguje oko deset miliona evra, zastupnik malih akcionara firme i direktor do 2001. godine Spomenka Jakovljevic, trazi da se ispita kako je došlo do tolikih dugovanja.
- Kada je u januaru 2001. godine Slaviša Ristic postao direktor, a posle tri godine i vecinski vlasnik, firma je bila bez duga, a vrednost sirovina i gotovih proizvoda iznosila je 3,5 miliona evra - rekla je Spomenka Jakovljevic.
Radnici “Kopaonika” su se dogovorili da protest presele u restoran firme i kau da nece odustati dok se ugovor o privatizaciji ne raskine i firma vrati u prvobitno stanje.
"Iniciracemo da robne rezerve otkupe mleko od proizvodjaca i da ga prerade u mleko u prahu jer na taj nacin zelimo da zaštitimo proizvodjace koji su se našli u veoma teškoj situaciji", kazao je on prilikom obilaska opštine Kuršumlija povodom osnivanja fonda za poljoprivredu.
Dragin je kazao da je kuršumlijska opština 36. koja je osnovala Fond za poljoprivredu koji treba da pomogne poljoprivrednim proizvodjacima.
On je dodao da je cilj da se u toku ove godine ovakvi fondovi osnuju u svim opštinama u Srbiji.
Drzavni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Milan Petrovic kazao je da Ministarstvo ima podatke o ilegalnim secama drzavnih šuma, naglašavajuci da je na teritoriji kuršumlijske opštine, uz administrativnu granicu sa Kosovom ilegalna seca šume enormno velika.
"Ta ilegalna seca predstavlja veliki problem i tu su štete ogromne. Mi nemamo mogucnosti da to sprecimo, jer naše inspekcije nisu brojne i velike. Radimo na tome da u saradnji sa policijom stanemo na put ilegalnoj seci šume. Tek se radi na tome da se utvrdi koliko je ukupna šteta pricinjena i ko ce nadoknaditi tu štetu", kazao je Petrovic. (Economy, Beta 17. februar 2009.)
KURŠUMLIJA - Milan Perovic (36) iz kuršumlijskog naselja Mikuljana vec tri godine zivi bez struje, koja mu je iskljucena zbog duga. Milan zivi sam i psihijatrijski je bolesnik sa svakodnevnom terapijom a jedina primanja su mu 4.500 dinara socijalne pomoci.
- Nemam ni struju ni drva, grejem se kod komšija. Da nije njih, ne znam kako bih preziveo zimu - prica Milan, tezak duševni bolesnik, koji se vec nekoliko puta lecio na odeljenju za neurologiju prokupacke bolnice i u specijalnoj psihijatrijskoj bolnici “Gornja Toponica” kod Niša.
Milana, koji je pod stalnom terapijom, poznaje ceo grad. Komšije potvrdjuju da on zbog bolesti nije sposoban ni za kakav rad i da osim socijalne pomoci povremeno dobije i jednokratnu pomoc opštine.
Kako smo saznali u kuršumlijskoj Elektrodistribuciji, Milanu je struja iskljucena u februaru 2006. godine zbog duga od 67.000 dinara. Dobar deo te sume je kamata. S jucerašnjim danom dug je narastao na 111.000 dinara. U Elektrodistribuciji Kuriru je receno da ne postoji mogucnost otpisa kamate i da Milan, kao korisnik socijalnih davanja, vec ima popust.
Prema recima zamenika predsednika opštine Kuršumlija Dejana Miloševica, opština bi mogla Milanu da pomogne tako što bi mu dala deo novca da plati dug. Oni procenjuju da su od 111.000 dinara duga oko 80.000 kamate i fiksna nadoknada.
- Da smo mi normalna drzava, Milan bi kao tezak bolesnik dobijao naknadu od drzave kako bi mogao normalno da zivi. Valjda ce se naci dobri ljudi da mu pomognu da izmiri dug, ali on ni kasnije nece moci da placa struju. Moramo da nadjemo neko trajno rešenje - istice Miloševic i dodaje da na teritoriji kuršumlijske opštine ima mnogo teških socijalnih slucajeva, ali da je “Milan verovatno u najbeznadenijoj situaciji”.Kako sada svari stoje, Milan nece dobiti struju. Svetlo i TV bi mu sigurno skratili preduge usamljenicke vecernje sate.
SESTRA I MAJKA SE UDALE...
Komšija Slobodan Šutanovac kaze da je Leka, kako Milana svi zovu, imao veoma tezak zivot.
- Kad je imao pet godina, umro mu je otac i on je ostao s majkom i sestrom. Mi komšije smo im tada napravili ovu kucicu jer su dobri i pošteni ljudi. Sestra se u medjuvremenu udala i odselila, a majka je otišla pre pet godina. Valjda se i ona udala. Ako nekom treba pomoci, onda je to Leka. Da radi ne moze. Svakodnevno pije lekove. Kako on moze da placa struju?! Od cega - pita se Slobodan.
KURŠUMLIJA - Dok se u prokupackoj bolnici bolesnici dijaliziraju i nocu zbog malog broja aparata, što je u suprotnosti sa svim standardima zdravstvene zaštite, u Domu zdravlja u Kuršumliji zbog neazurnosti Ministarstva zdravlja ova sluzba vec dve godine nikako da proradi.
Prema recima direktorke Doma zdravlja Ljiljane Arsenijevic, republicki zdravstveni inspektor je još pre dve godine izvršio pregled prostorija, uredjaja, opreme i proverio dokumentaciju. Inspektor je konstatovao da sluzba za dijalizu u sastavu Doma zdravlja u Kuršumliji, u pogledu kadra, opreme i prostorija, ispunjava uslove za pocetak rada.
- Iz sredstava Nacionalnog investicionog plana uredili smo deo prostora u zgradi Stomatološke slube i ostalo je da se završe neki sitni gradjevinski radovi. Od italijanske Vlade dobili smo pet aparata za dijalizu. Nedostaje nam još da dobijemo aparaturu za osmozu. Što se tice obuke kadrova, jedan lekar, cetiri medicinske sestre i tehnicar su obavili deo edukacije na Nefrološkoj klinici u Nišu, a firma ‘’Medikon’’ iz Beograda, koja nam je isporucila opremu, obavezala se da obavi završnu obuku u svom centru i u našem Domu zdravlja - kaze Arsenijeviceva. Ona još dodaje da je nezvanicno saznala u Ministarstvu zdravlja da ce kuršumlijsko odeljenje za dijalizu poceti sa radom tek u drugoj polovini godine.
Otvaranje Sluzbe za dijalizu u Kuršumliji neophodno je zbog velike površine opštine, tako da su pacijenti iz Prolom banje ili Merdara (teritorija opštine Kuršumlija) udaljeni 60 kilometara od prokupacke bolnice, pa su troškovi prevoza izuzetno veliki. Samo za gorivo za ove potrebe izdvaja se 200.000 dinara mesecno.
Sluzba za dijalizu u Kuršumliji imace pet kreveta, pet dijalizatora i aparat za osmozu, a u dve smene moci ce da se dijalizira dvadesetak pacijenata.
Na teritoriji kuršumlijske opštine trenutno ima 12 obolelih, od ukupno 57 koliko ih je u sve cetiri opštine Toplickog okruga i svi se dijaliziraju u Prokuplju. Kada proradi sluzba za dijalizu u Kuršumliji, predvidjeno je da se u njoj dijaliziraju pacijenti iz Blaca, kao i gosti koji dolaze na banjsko lecenje. Na taj nacin bi se rasteretila sluzba u Prokuplju, koja bi dijalizu obavljala u dve smene, sa mogucnošcu da pacijenti iz Merošine, koji putuju za Niš, dolaze na dijalizu u Prokuplje. Ova preraspodela bi u velikom procentu smanjila i troškove prevoza pacijenata.
KURŠUMLIJA - Radnici „Kopaonika“ ponovo su juce protestovali i zapretili Vladi Srbije da ce blokirati sve drzavne institucije u gradu, ukljucujuci i zgradu opštine, ukoliko pod hitno ne odgovori na njihove zahteve.
- Poslali smo nadleznim drzavnim institucijama zahteve u kojima trazimo poništenje ugovora o privatizaciji i svih štetnih ugovora o prodaji imovine „Kopaonika“, pokretanje odgovornosti protiv vecinskog vlasnika Slaviše Ristica, isplatu zaostalih plata, dividendi i doprinosa, kao i stavljanje zabrane na dalju rasprodaju imovine firme - rekao je predsednik štrajkackog odbora radnika „Kopaonika“ Borivoje Uroševic i dodao da je drzava kriva za stanje u firmi koju su radnici gradili 60 godina, jer je obavila lošu privatizaciju i toleriše neispunjavanje obaveza iz ugovora.
Objašnjavajuci da je ova firma više od pola veka bila nosilac razvoja opštine i da je zahvaljujuci njoj polovina stanovništva dobro zivela i školovala decu, Uroševic je istakao da radnici nece dozvoliti stavljanje katanca na njenu kapiju.
- Ova firma moze da radi i redovno isplacuje plate. Juce smo prošetali kroz pogone i videli tugu. Ništa ne radi, a na placu gde je nekada bilo i po 20.000 kubnih metara drva nema ništa - kaze Uroševic.
- Ukoliko vlada hitno ne odgovori na naše zahteve, blokiracemo drzavne institucije i zgradu opštine ako treba. Pozvacemo bivše radnike „Konfekcije“, „Metalca“ i „Kosanice“, koji su odavno ostali bez posla, da nam se pridruze. Mi ne smemo da dozvolimo sopstvenu propast - dodaje predsednik štrajkackog odbora radnika „Kopaonika“.
KURŠUMLIJA - Preko hiljadu bivših i sadašnjih radnika, penzionera i manjinskih akcionara preduzeca Šumsko-industrijskog kombinata „Kopaonik“ provalilo je juce kapiju I ispred upravne zgrade i iskazalo revolt zbog propadanja firme, koja je nekad zapošljavala 2.800 radnika, a sada joj preti katanac. Štrajkacki odbor najavio je svakodnevne proteste do raskidanja ugovora o privatizaciji.
Novoformirani štrajkacki odbor, na cijem celu je dugogodišnji direktor „Kopaonika“ Borivoje Uroševic, trazi poništenje ugovora o privatizaciji, poništenje štetnih ugovora o prodaji imovine firme, pokretanje odgovornosti protiv vecinskog vlasnika Slaviše Ristica, isplatu zaostalih plata, dividendi i doprinosa i stavljanje zabrane na dalju rasprodaju imovine firme.
Apeluju na drzavu
- Agencija za privatizaciju mora pod hitno da raskine ugovor jer vecinski vlasnik ne ispunjava uslove iz ugovora, pogotovu u obaveznim investicijama. Neshvatljivo je da firma evropskog ranga propadne, a da se imovina koju su radnici sticali 60 godina rasprodaje. Ako imamo drzavu, nije kasno da se spasu firma i radnici, kao i cela opština jer dobar deo stanovništva zavisi od ovog preduzeca - rekao je Uroševic i pozvao okupljene na svakodnevne štrajkove do ispunjenja zahteva.
Objašnjavajuci da firma moze pozitivno da posluje, a radnici redovno primaju platu, Uroševic je pozvao drzavu da poštuje zakon.
- Trazicemo hitan prijem kod premijera Mirka Cvetkovica, koji je u vreme privatizacije „Kopaonika“ bio direktor Agencije za privatizaciju, a zahtevamo od lokalne samouprave da hitno zakaze sednicu Skupštine opštine jer propast „Kopaonika“ ima mnogo šire posledice.
Spreman na razgovor
Direktor i vecinski vlasnik Slaviša Ristic je istakao da je spreman na razgovor sa štrajkackim odborom, ali ne sa svima, za zajednicko pronalazenje rešenja i da je spreman da prepusti mesto direktora onome ko moze firmu da izvuce iz krize.
- Do sada je otudjen samo jedan odsto imovine firme. U pogledu investicija obezbedjena je garancija za ulaganje u fabriku lesonita od milion i 200.000 dolara i o tome je obaveštena Agencija za privatizaciju. Najprofitabilniji deo „Kopaonika“, pogon lesonita, dospeo je u probleme posle pomora riba 2007. godine u reci Banjskoj, u koju se izliva otpadna voda iz ovog pogona, kada smo više meseci radili sa polovinom kapaciteta - rekao je Ristic i dodao da bez strateškog partnera firma ne moze da opstane.
Direktor objašnjava da je u medjuvremenu drvo, koje je osnovna sirovina, poskupelo tri puta, struja šest puta, poskupeli su mazut, sirovine i dodaci koji se koriste u proizvodnji lesonita, dok je cena ovog strateškog proizvoda na svetskoj berzi neznatno porasla.
- Spreman sam u svakom trenutku da se povucem, ukoliko je to moguce po zakonu, ako se pojavi neko ko moe firmu da postavi na noge i isplacuje redovno plate - tvrdi Ristic i kaze da je uvek spreman za konstruktivan razgovor sa Borivojem Uroševicem.
GIGANT NA RUBU PROPASTI
ŠIK „Kopaonik“ je osnovan pre 60 godina i imao je 12 radnika. Godinama se ubrzano razvijao i njegovi pogoni se prostiru u duzini od tri kilometra. Na vrhuncu je imao pet fabrika i 2.800 radnika i, posle „Simpa“, smatran je za jednu od najuspešnijih firmi u oblasti drvne industrije. Privatizovan je putem tendera 2003. godine po ceni od 270.000 dolara, uz obavezne investicije od tri i po miliona dolara.
KURŠUMLIJA - Radnici preduzeca Šumarsko-industrijskog kombinata (ŠIK) ‘’Kopaonik’’ koji rade u pogonu lesonita odbili su juce da zapocnu proizvodnju posle mesec dana pauze jer traze isplatu cetiri zaostale plate. Pogon za proizvodnju lesonita je jedini deo ove nekada mocne firme koji koliko-toliko radi i zapošljava oko 230 radnika.
- Trazimo od vecinskog vlasnika da prvo isplati plate i reguliše zaostale doprinose, ali i da se preispita privatizacija firme. Ukoliko ne dobijemo plate, necemo da radimo - kaze predsednik sindikata Milenko Simonovic, a njegove reci potvrdjuje i Miljojko Vukašinovic, koji 33 godine radi u ovoj firmi.
Radnici lesonita kazu da njihov štrajk nema nikakve veze sa protestom koji je zakazan za danas, a koji organizuju bivši radnici, penzioneri i mali akcionari ‘’Kopaonika’’.
Delegacija radnika je svoje zahteve predala direktoru Slaviši Risticu, koji je došao u fabricki restoran, gde su se radnici okupili. On je objasnio da trenutno nema para, ali da ce jednu platu dobiti za deset dana, te da je takav dogovor napravio sa kupcima lesonita.
- Firma posluje uz velike probleme i vi to dobro znate. Uspeli smo da prodajom nekih starih mašina regulišemo deo dugovanja za struju i ona nam je ukljucena. Dogovoreno je sa preduzecem ‘’Srbijašume’’ da nam isporuce drva da bismo mogli da otpocnemo proizvodnju. Kupci su obecali da ce nam odmah uplatiti novac za isporuceni lesonit, tako da ocekujem da za desetak dana isplatimo jednu platu - rekao je direktor Ristic radnicima, koji su glasno negodovali i govorili da oni nisu krivi za loše poslovanje firme.
Direktor je dodao da je ukoliko se ne pokrene proizvodnja jedino rešenje stavljanje katanca na kapiju firme. On tvrdi da je za normalno funkcionisanje pogona lesonita potrebna mesecna proizvodnja od 2.500 tona.
- Ukupna proizvodnja u 2008. iznosila je svega 13.000 tona. Takva proizvodnja ne moze da pokrije troškove - tvrdi direktor Ristic. On je za Kurir izjavio da se sa radnicima dogovorio da ce od danas krenuti proizvodnja.
- Novac koji u naredna tri dana zaradimo od proizvodnje preusmericemo na isplatu polovine plate - kaze Ristic i istice da isplata cetiri zaostale zarade zavisi od obima proizvodnje.
KURŠUMLIJA - Lokalna samouprava izdvojila je pola miliona dinara za uredjenje prilaza crkvi svetog Nikole, koju je izgradio Stefan Nemanja. Rekonstrukcija stepeništa završena je juce i ostalo je još da se postave rukohvati. Crkva posvecena svetom Nikoli je najstarija Nemanjina zaduzbina, izgradjena je u drugoj polovini 12. veka, u vreme kad je Nemanja stolovao u Kuršumliji, pre nego što je svoju prestonicu preselio u Ras. U njoj je sveti Sava rukopolozio prvog srpskog episkopa posle dobijanja autokefalnosti srpske pravoslavne crkve.
KURŠUMLIJA - Opštinski sud u Kuršumliji doneo je presudu da se ekshumira telo Radmile Vidojevic, koja je sahranjena pre godinu dana, i sahrani na drugom mestu, jer je, kako je utvrdio sud, njenom sahranom na tom mestu oskrnavljen susedni grob. Ovakva odluka suda zaprepastila je rodbinu i prijatelje pokojnice, koji tvrde da sud nije utvrdio cinjenicno stanje i da je u pitanju greška.
Radmila Vidojevic, koju svi u gradu pamte kao apotekarku Radicu, jer je 50 godina prvo u drzavnoj, a kasnije u privatnoj apoteci pomagala bolesnima, sahranjena je na mestu gde pociva mnogo njenih predaka. Nije se udavala i nema dece, a najbliza familija joj je u Nemackoj. Njenu sahranu, po odobrenju rodbine, organizovali su prijatelji i pamti se kao najveci sprovod u poslednjih nekoliko decenija.
Dugogodišnji prijatelj porodice Dragan Milenkovic, koji Radicu zove drugom majkom, tvrdi da je sud napravio strašnu grešku.
- Ja sam jedan od organizatora sahrane pokojne Radice. Njeno telo je polozeno pored majcinog groba, ispred spomenika njenog pradede Stojadina, koji je pre 84 godine negde poginuo, a porodica mu je na groblju postavila spomenik. Licno sam pozvao grobara i objasnio sam gde da kopa raku - kaze Milenkovic i pojašnjava da kuršumlijsko groblje nije uredjeno i da se zemlja prilikom kopanja rake odlaze na susedni grob.
Posle sahrane rodbina se vratila u Nemacku, a tuzbu za skrnavljenje je podnela porodica Marka Miljkovica, koji je sahranjen 1984. godine.
Objašnjavajuci da je porodica pokojnog Miljkovica delimicno u pravu, Milenkovic istice da je nesporazum nastao jer humka pokojne Radice nije formirana na pravom mestu.
- Grobar je posle sahrane trebalo da vrati iskopanu zemlju na grob, ali je on, verovatno zbog umora, humku formirao gde je bilo najviše zemlje, odnosno ona nije iznad rake, vec oko pola metra udesno. Molio sam sud, kada je izašao na lice mesta, da otkopamo malo zemlje i da se vidi gde je sanduk, ali moja inicijativa nije uvazena, a sudija Jelica Milanovic mi je rekla da sam pristrasan - kaze Milenkovic.
Prema njegovim recima, ako je skrnavljenje groba to što je zemlja, odnosno humka preblizu, taj problem se lako rešava, pomeranjem zemlje pola metra ulevo.
- Porodica pokojnog Miljkovica ne zna tacno gde je je Radicin grob i ja njih razumem. Ali je sud morao da utvrdi sve cinjenice, a ne da presudu donese olako. Pokojna Radica nije zasluila da se ovako odnose prema njoj - kaze Milenkovic.
Kako smo saznali u Komunalnom preduzecu, koje gazduje gradskim grobljem, ono je pre nekoliko godina konzervirano i na njemu više nema mesta za sahrane osim zakupljenih mesta. Predstavnici porodice pokojne Radice, kazu u ovom preduzecu, trazili su od ove firme da obavi sahranu, ali su odbijeni, pa su sahranu organizovali privatno. Posle procesa koji je trajao skoro godinu dana, sud je doneo presudu da se telo ekshumira i sahrani na drugom mestu i taj posao poverio je Komunalnom preduzecu. Medjutim, ekshumaciju po zakonu mogu da obavljaju samo specijalizovane firme, a najbliza je, kako smo saznali, u Kraljevu i suma za tu uslugu je milionska. Prema gradskim pricama, bilo je moguce obaviti vansudsko poravnanje zainteresovanih strana, ali iz nekog razloga do njega nije došlo.
„NE UBIJAJTE PONOVO RADICU“
Najbliza rodbina pokojne Radice, porodice Vidijevic, Zirojevic i Dzodic, koji zive u Nemackoj, obratili su se gradjanima Kuršumlije pismom u kome, izmedju ostalog, piše: „Poštovani prijatelji, Radmila Vidojevic, apotekarka Radica, rodjena je u Kuršumliji 1934. godine, gde je provela citav zivot i ispustila plemenitu dušu 4. 02. 2008. Verno je sluzila bolesnima skoro 50 godina, koje je volela, kao i oni nju. Vec godinu dana joj sude kao ratnom zlocincu... Nadamo se da ce vaši potpisi pomoci da se ispravi nepravda, a Radica da nastavi da pociva u vecnom miru“. U ime porodice pismo je potpisao Goran Dzodic.
KURŠUMLIJA, 6. februara 2009. (Beta) - Udruzenje boraca Gvozdeni puk iz Kuršumlije najavilo je danas da ce Jedinstveni štrajkacki odbori ucesnika rata 1999. godine 15. februara organizovati protestni skup u Nišu. Prema recima potpredsednika Udruzenja Gvozdeni puk Branislava Jovanovica, ocekuje se dolazak velikog broja ucesnika rata na Kosovu. Veterani ce od Vlade Srbije zatraziti da im budu isplacene ratne dnevnice od 500.000 do milion dinara po osobi, kazao je Jovanovic. Dodao je da ce biti zatrazen i niz mera kojim bi se borcima omogucilo besplatno lecenje na Vojno-medicinskoj akademiji u Beogradu, bolja zdravstvena zaštita, kao i privilegije pri zapošljavanju. "Ocekujmo da ce drzava posle ovog mitinga shvatiti da smo ozbiljni i da necemo odustajati od naših zahteva, a istovremeno se nadamo da niko nice pokušati da spreci naš dolazak u Niš", rekao je Jovanovic.
KURŠUMLIJA - Ljubinka N. (59), nacelnik finansijske sluzbe Doma zdravlja u Kuršumliji, uhapšena je zbog falsifikovanja isprave i zloupotrebe slubenog polozaja i odredjen joj je pritvor do 30 dana. Prema saopštenju PU Prokuplje, Ljubinka je u toku 2007. i 2008. godine korišcenjem sluzbenog polozaja, prenosila novcana sredstava s racuna Doma zdravlja Kuršumlija na svoje privatne tekuce racune i na taj nacin pribavila protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 350.000 dinara. Osumnjicena je uz krivicnu prijavu sprovedena istraznom sudiji Opštinskog suda u Kuršumliji, koji joj je odredio pritvor do 30 dana.
KURŠUMLIJA - Lokalna samouprava izdvojila je 1.350.000 dinara za popravku krova na zgradi Crvenog krsta u Kuršumliji, koju je u avgustu 2008. godine pogodio grom. Posle više od šest meseci od udara groma, kad je izgorelo celo potkrovlje, a šteta procenjena na cetiri miliona dinara, lokalna samouprava je uspela da obezbedi sredstva za popravku krova, cime ce biti spreceno dalje propadanje zgrade.
Zahvaljujuci glasovima putem Interneta za izbor sedam svetskih cuda prirode, u drugom krugu glasanja jedini predstavnik Srbije, od 77 kandidata iz svih delova sveta, ostao je prirodni fenomen Djavolja varoš, koji je smešten u blizini Kuršumlije.
Kandidati su podeljeni po kategorijama, pa se tako Djavolja varoš našla u kategoriji stenovitih predela, gde sada zauzima prvo mesto, dok se svetski poznat Veliki kanjon u Americi nalazi na drugom mestu, navode u tom preduzecu.
Akciju za izbor sedam svetskih cuda prirode pokrenula je agencija Bernarda Vebera iz Švajcarske.
U prvom krugu glasanja, Djavolja varoš je zauzela prvo mesto u Evropi i jedanesto u svetu izmedju 170 kandidata.
Prema propozicijama, od 77 svetskih fenomena koji su prošli u drugi krug, za finalni izbor bira se 21 kandidat do kraja ove godine.
Potencijalni kandidati podeljeni su u sedam kategorija.
Djavolja varoš je prirodni spomenik koji se sastoji od zemljanih kula visokih od 15 do 25 metara, nastalih vekovnom erozijom tla.
Na svojim vrhovima, zemljane figure, kojih ima 202, imaju kamene kape.
Ovaj jedinstveni spomenik prirode u Srbiji prošle turisticke sezone postao je omiljena destinacija turista i prošle godine ga je posetilo oko 40.000 osoba.
KURŠUMLIJA - U ataru kuršumlijskog sela Trn patrola Vojske Srbije i ceškog Kfora zatekla je prekjuce u kradji šume Albance s Kosova. Tom prilikom je uhapšen Mehmet Rukaliju iz sela Dobrotin, opština Podujevo, dok su trojica šumokradica pobegla. Lopovima su zaplenjena dva traktora i dve motorne testere.
Odmah je obaveštena kuršumlijska policija i Šumsko gazdinstvo „Toplica“, kao i drzavni tuilac i istrazni sudija opštinskog suda u Kuršumliji, koji su izvršili uvidjaj na licu mesta.
Prema recima šumarskog inzenjera Radeta Ivica, kradja je izvršena u nekoliko navrata.
- Ukupno je poseceno 57 kubnih metara neto drvne mase u vrednosti od 370.000 dinara. Šumokradice su birale samo najbolja stabla, odnosno trupce, dok su grane ostavljali - kaze Ivic i istice da Albanci s Kosova cesto prelaze administrativnu liniju i ostavljaju pustoš u kuršumlijskim šumama.
Prema nezvanicnim informacijama iz policije Mehmet Rukaliju je priveden opštinskom sudiji za prekršaje u Kuršumliji, koji ga je kaznio sa 15 dana zatvora zbog ilegalnog prelaska administrativne linije, a ocekuje ga i krivicna prijava zbog kradje šume.
Inace, na tom mestu teren s kuršumlijske strane je vrlo nepristupacan, pa su dva zaplenjena traktora, zbog nemogucnosti da budu dovezena do Kuršumlije, predata Kforu.
Prema zvanicnim podacima, Albanci su od 1999. godine do danas ukrali šumu u vrednosti od preko 300.000 evra. Cesto se dešava da šumokradice i zapucaju pošto budu otkriveni. Ovoga puta to nisu uradili jer su, kako se pretpostavlja, uocili da su s pripadnicima Vojske Srbije bili vojnici Kfora.
KURŠUMLIJA - Djavolja Varoš se u izboru sedam cuda prirode preko Interneta nalazi na drugom mestu u svetu, saopštilo je danas turisticko preduzece Planinka iz Kuršumlije.
U drugom krugu glasanja za izbor sedam svetskih cuda prirode jedini predstavnik Srbije medju 77 kandidata iz svih delova sveta ostao je prirodni fenomen Djavolja Varoš.
Kandidati su podeljeni po kategorijama, pa se tako Djavolja Varoš našla u kategoriji stenovitih predela, gde sada zauzima drugo mesto, odmah iza Grand kanjona u Americi.
Akciju za izbor sedam svetskih cuda prirode pokrenula je agencija Bernarda Vebera iz Švajcarske. U prvom krugu glasanja Djavolja Varoš je zauzela prvo mesto u Evropi i jedanesto u svetu medju 170 kandidata.
Prema propozicijama, od 77 svetskih fenomena koji su prošli u drugi krug, za finalni izbor bira se 21. kandidat do kraja ove godine. Potencijalni kandidati podeljeni su u sedam kategorija.
Djavolja Varoš je prirodni spomenik koji se sastoji od zemljanih kula visokih od 15 do 25 metara, koje na svojim vrhovima imaju kamene kape. Ukupno ima 202 figure. I dok pojedine kule nestaju, stvaraju se nove, ali broj uvek ostaje isti.
Ovaj jedinstveni spomenik prirode nastao je vekovnom erozijom tla, ali su mnogobrojne legende o njegovom nastanku doprinele da se stvori misterija koja je protekle turisticke sezone privuklla oko 40.000 turista.
KURŠUMLIJA - Cetrnaestogodišnji Nikola i njegov pet godina mladji brat Nemanja Markovic iz Kastrata kod Kuršumlije dobili su na poklon kompjuter, koji im je poslao Zivoljub Stanojevic iz Petrovca na Mlavi.
Poklon je posebno obradovao malog Nemanju, koji grli racunar kao najvecu dragocenost.
- Zasada igram igrice i gledam filmove - kaze mališan, koji ga koristi dok je stariji brat u školi.
Prema recima Nemanjinog oca Novice, Zivoljub ga je pozvao pošto je pricu o njima procitao u novinama i ponudio polovan kompjuter.
- Gospodin Stanojevic mi je rekao da ima ispravan kompjuter koji više ne koristi i ako zelimo, on ce da nam ga pošalje. Prihvatili smo poklon i posle nekoliko dana poštar nas je obradovao, a posebno decu - kaze Novica i objašnjava da je, zahvaljujuci Kuriru, Glasu javnosti, lokalnoj samoupravi i direktoru Komunalnog preduzeca, dobio posao na koji ceka dvadeset godina.
- Nisam još poceo da radim jer mi je povredjena ruka. Dogovorio sam se sa direktorom da dodjem kada ozdravim. Sa redovnim primanjima sve ce biti mnogo lakše. Sreca je konacno ušla na moja vrata - kaze Novica.
- Ja ne trazim socijalnu pomoc, vec samo mogucnost da sam zaradim za zivot svoje porodice. Dobri ljudi su mi to omogucili i ja ne mogu da pronadjem reci kojima bih im se zahvalio.
KURŠUMLIJA - Svecano polaganje zakletve Baraka Obame, novog predsednika SAD, izazvao je paznju i slušalaca lokalnog Minic radija iz Kuršumlije, pa su mu meštani sela Rudara i Ljuše cestitali preuzimanje duznosti. Na cestitkama je zahvalio Amerikanac Dzordz, koji, kako je rekao za Minic radio, trenutno boravi u Beogradu i sasvim slucajno je slušao ovaj lokalni kuršumlijski radio preko interneta.
U emisiji "Pozdravi i zelje slušalaca" na Minic radiju u utorak, pored velikog broja pozdrava povodom slave Svetog Jovana, Zoran Milanovic iz sela Rudara zajedno sa svojim prijateljima i komšijama iz sela Ljuša cestitao je Baraku Obami svecano polaganje zakletve pesmama: "Prokleta je Amerika..." i "Amerika" koju peva Miroslav Ilic.
Prema recima voditeljke radija Gordane Carapic, pozdrav jeste bio malo neuobicajen, ali je pravo zaprepašcenje izazvao telefonski poziv posle nekoliko minuta.
- Zazvonio je telefon i javio se Amerikanac koji se predstavio kao Dzordz. On je slušao naš radio preko interneta. Iako je moje znanje engleskog jezika dosta problematicno, shvatila sam da Dzordz, koji se trenutno nalazi u Beogradu, zeli da se zahvali na pozdravu, i to uz iste pesme. Naravno, i njegov pozdrav i zahvalnost otišli su u etar - prica Gordana.
Kako smo saznali, pozdrav Zorana Milanovica Braku Obami nije bio baš slucajan, jer su dvojica njegovih sinova studirali u SAD.
KURŠUMLIJA - U Kuršumliji je juce pocelo naplacivanje parkiranja u uzem centru grada. U okviru JKP „Toplica“ oformljen je parking-servis koji ima 180 parking-mesta u dve zone a prvi je parking platio republicki trzišni inspektor.
Radnik na naplati parkiranja Jovica Neškovic kaze da, iako su gradjani malo iznenadjeni, naplata tece bez problema a za neplatiše sledi prijava sudiji za prekršaje, a za one koji „zaborave“ svoj auto radice „pauk“.
Prema recima direktora Komunalnog preduzeca Darka Lazarevica, opštinska odluka o regulisanju parkiranja je doneta još 2005. godine, ali je tek sada sprovedena u delo.
- Regulisanjem parkiranja kroz naplatu, iskorenicemo lošu naviku naših sugradjana koji ostavljaju vozila u najuzem centru grada i po nekoliko dana. Ima primera da neispravno vozilo stoji parkirano vec pet godina. Parking mesta smo podelili u dve zone, gde u prvoj ima 60 mesta, od toga šest za invalide, a u drugoj zoni 120 mesta - kaze Lazarevic i objašnjava da je cena parkiranja u prvoj zoni 30 dinara na sat, uz ogranicenje parkiranja na dva sata, i u drugoj zoni 20 dinara sa ogranicenjem na pet sati.
Odlukom o formiranju parking servisa predvidjene su i povlašcene karte i to za stanare 600 dinara mesecno, za pravna lica 1.500, a za fizicka lica 1.000 dinara mesecno. Zakup parking mesta košta 2.500 dinara mesecno. U parking-servisu trenutno radi sedam radnika od kojih su trojica prerasporedjeni iz Komunalnog preduzeca.
KURŠUMLIJA - Da mi nije dve krave, koje daju petnaestak litara mleka, deca bi gladovala, zapocinje razgovor Vuko Laketic (48) iz planinskog sela Degrmen kod Kuršumlije.
Do pre šest meseci desetoclana porodica Laketic je zivela u selu koje je tridesetak kilometara udaljeno od Kuršumlije, bez struje i ikakvih uslova za zivot. Da bi pomogli ovu porodicu, opština je dodelila plac, a Vlada Srbije finansirala izgradnju kuce u Kuršumliji. Laketici sada imaju struju, kupatilo, televizor. Ali...
LAKETICI VOLE PALACINKE
Dok Vuko Laketic najveci deo vremena provodi u selu, supruga Biljana u kuci ne dize glavu od posla. Treba spremiti po tri obroka za osmoro dece, oprati pocistiti a posle svakog obroka brdo sudova. Kaze da najviše vole palacinke I kada pocne da ih sprema, potrebno je najmanje sto komada, tegla dzema i oko tri sata posla uz šporet.
- Petoro dece ide u školu, struja cetiri hiljade dinara. Decji dodatak dobija cetvoro dece, ostali ne. Valjda drzava misli da nisu moji - kaze glava porodice Vuko Laketic, koji radi kao pomocni radnik u školi.
Nema odmora
Znao je vispreni Vuko da od plate ne moze da izdrzava brojnu porodicu, pa nije rasprodao stoku u rodnom selu. Sada dve krave obezbedjuju dva obroka dnevno, a za treci se nekako snadje majka Biljana (36), koja je pravi majstor da u kuhinji ni od cega napravi nešto.
- U školi radim po podne, a zatim idem u selo. Nahranim i napojim dve krave, pomuzem, kuvam mleko i sirim. Nahranim i pet svinja. Prespavam u selu, pa ujutro sve to ponovo. Kada sve obavim, pešacim sedam-osam kilometara do Race, a onda hvatam autobus do Kuršumlije. Naravno, ponesem mleko, sir i kajmak i to ostavim kod kuce. Popricam malo sa porodicom, poigram se sa decom, pa na posao. Kada mi se završi radno vreme, ponovo pravac selo - kazuje Vuko.
U vreme kada se radja sve manje dece, Vuku Laketicu nikako nije jasno kako to da pravo na decji dodatak ima samo cetvoro dece, a ostala ne. Ipak, on ne trazi ništa, jer kako kaze, drzava je ucinila mnogo za njegovu porodicu.
Rad do ponoci
- Moja deca se sada ne razlikuju od svojih vršnjaka, a ja uspevam da obezbedim hranu. Najteze mi je uvece, po snegu, mrazu i po mraku, da prepešacim do sela. Nekada mi treba puna dva sata. Dok obavim poslove u štali i svinjcu, pod svetlošcu fenjera, nekada dodje i ponoc - objašnjava Vuko i dodaje da veliki posao obavi vikendom kada mu pomognu supruga i deca.
A Vukova matematika je jednostavna. Plata pomocnog radnika u školi je 14.000 dinara. Od toga on 4.600 izdvoji za mesecnu autobusku kartu i cetiri hiljade za struju. Za ostatak novca kupi brašno. Letos je posejao baštu, pa ima dovoljno pasulja, krompira i drugog povrca. Uvek drzi po pet svinja, koje periodicno kolje, pa i mesa ne nedostaje. Kada zatreba novca, Vuko odlazi u šumu i nasece nekoliko kubika drva i proda. Matematika je jednostavna, ali to iziskuje mnogo snage koju ovaj gorštak zasada ima...
KURŠUMLIJA - Na planini Radan od 23. do 25. januara odrzace se tradicionalna, 21. po redu, hajka na vuka. Organizatori su Lovacko udruzenje ‘’Soko’’ iz Kuršumlije i Zavod za rehabilitaciju „Prolom banja“. Do sada se prijavilo više od 500 lovaca iz svih republika bivše SFRJ, a ocekuje se i veliki broj ucesnika iz Kuršumlije i okolnih gradova. Ovo podrucje je stanište velikog broja vukova. Uz hajku na vuka predvidjen je i lov na divljeg vepra, a lovci se okupljaju u Prolom banji.
KURŠUMLIJA - Djavolja varoš, kod Kuršumlije, prirodni fenomen sastavljen od 202 kamene figure nastale delovanjem erozije, posle prvog kruga glasanja jedini je kandidat iz Evrope za jedno od sedam novih svetskih cuda prirode. Na objavljenoj listi za nova svetska cuda prirode Djavolja varoš se nalazi na 21. mestu i ušla je u uzi izbor od 77 kandidata iz celog sveta.
- U konkurenciji za jedno od novih sedam svetskih cuda prirode ostao je još 261 kandidat sa svih kontinenata. Od njih ce, nakon novog kruga glasanja koje ce trajati do jula ove godine, biti odabrano 77, a kasnije samo 21 kandidat - kaze Zlatko Veljovic, direktor Prolom Banje kojoj je kompleks Djavolja varoš poveren na staranje.
Da bi Djavolja varoš ostala u trci za prestiznu poziciju, potrebno je da se za nju ponovo glasa najpre za ulazak u grupu od 77 kandidata, a do 2011. godine, kada se glasanje i zvanicno završava, za najuzi izbor od 21 kandidata.
Nadlezni u Prolom Banji isticu da je zahvaljujuci velikoj popularnosti Djavolje varoši tokom dosadašnjeg glasanja ponovo pokrenuta inicijativa da se ovaj neobicni prirodni fenomen na oko 1.200 hektara stavi pod zaštitu Uneska.
Kuršumlijska policija oduzela je automobil "Golf" zameniku predsednika opštine Kuršumlija Dejanu Miloševicu i protiv njega podnela krivicnu prijavu za falsifikovanje sluzbenih isprava, potvrdjeno je danas iz izvora policije u Kuršumliji.
Prema navodima iz policijske istrage, nedavno je pregledom automobila marke "Golf", koji je u vlasništvu Dejana Miloševica, utvrdjeno da je protivzakonito ukucan broj na šasiji automobila.
On kaze da se radi o montiranom policijsko - sudskom progonu i da navodi policije nisu tacni.
Dejan Miloševic je lider ratnih vojnih veterana, a na poslednjim loklanim izborima je sa listom pod nazivom "Toplicki gvozdeni puk" osvojio pet odbornickih mandata i zajedno sa Demokratskom strankom i Socijalistickom parijom Srbije cini aktuelnu lokalnu vlast u Kuršumliji.
KURŠUMLIJA - Zavod za zaštitu prirode u koordinaciji sa Komisijom za saradnju sa UNESCO pri Ministarstvu spoljnih poslova do kraja januara podnece zvanican zahtev da se fenomen prirode Djavolja varoš uvrsti u svetsku baštinu. Prema saopštenju iz preduzeca AD ''Planinka'' iz Kuršumlije, koje gazduje Djavoljom varoši, trenutno se priprema potrebna dokumentacija i bice zašticeno 1.200 hektara. Djavolja varoš je jedini srpski kandidat za izbor u sedam svetskih cuda prirode i, po dosadašnjem broju glasova, najbolje je plasirani kandidat iz Evrope.
KURŠUMLIJA - Obelezavajuci 45 godina od osnivanja preduzeca AD ''Planinka'' iz Kuršumlije, u cijem je sastavu Prolom banja, Lukovska banja i fenomen prirode Djavolja varoš, generalni direktor Radovan Raicevic najavio je zajednicki projekat ovog preduzeca, Ministarstva zdravlja Republike Kube i Ministarstva zdravlja Republike Srbije, za osnivanje balkanskog centra za lecenje koznih bolesti, posebno psorijaze, u Prolom banji.
- Zapoceli smo saradnju sa Institutom za lecenje koznih bolesti na Kubi, koji ima izvanredne rezultate u lecenju psorijaze. Uz pomoc našeg ministarstva zdravlja nameravamo da u Prolom banji osnujemo balkanski centar za lecenje koznih bolesti - kaze Raicevic i istice da se u ovoj banji, zahvaljujuci prirodnim faktorima, posebno blatu, vec uspešno lece kozne bolesti.
Najvazniju ulogu u uspostavljanju buduce saradnje ima ambasador Kube u Beogradu Hulio Sesar Kansio Ferer. On je istakao da je Kuba, s obzirom na višedecenijske sankcije, morala sama da se razvija i da su najbolje rezultate postigli u oblasti biotehnologija. Posebno je podvukao da njegova zemlja, iako se nalazi u tropskoj oblasti, ima najmanju stopu smrtnosti odojcadi na svetu, a prosecan vek stanovništva je 80 godina.
- Na Kubi su u poslednjih dvadeset godina postignuti odlicni rezultati u lecenju koznih bolesti lekovima koji se prave od placente. Medjutim, zbog specificnosti lekarskih tehnika i upotrebe lekova, lecenje je moguce samo na našoj klinici. Ipak, saradnjom Kube i Srbije omoguci'emo da se pacijenti lece i ovde, jer ce naši lekari obucavati vaše - objasnio je ambasador Ferer, cija je zemlja imala izuzetan napredak u medicini jer, kako kaze, zbog sankcija i oslanjanja na sopstvene snage nije mnogo pratila svetske trendove.
Prema njegovim recima, Kuba namerava da uspostavi saradnju na drzavnom nivou, pa ce vec 21. januara predstavnici Ministarstva zdravlja Republike Srbije i AD ''Planinka'' putovati na Kubu, gde ce biti potpisan medhjudrzavni sporazum o saradnji.
Direktor AD ''Planinka'' Radovan Raicevic je posebno naglasio uspešan razvoj Lukovske banje i najavio još brzi razvoj zdravstvenog turizma. Zbog toga je, kako kaze, i uspostavljena saradnja s Republikom Kubom radi transfera njihovih biotehnologija u Srbiju.
LECENJE NA KUBI 15.000
Mnogo je drzavljana Srbije putovalo na Kubu kako bi se u njihovim klinikama lecili od za medicinu zvanicno neizlecivih koznih bolesti kao što su psorijaza i vitiligo. Aranzman s putem, lecenjem i boravkom na Kubi košta oko 15.000 evra.
KURŠUMLIJA - Iako je Skupština opštine Kuršumlija pre više meseci donela odluku da se slepoj Dragiji Nešic i njenoj nepokretnoj majci Milki, koje ive u selu Mrce, na obroncima Kopaonika, odsecene od sveta, dodeli stan u Lukovskoj banji, to još nije uradjeno jer su svi stanovi useljeni, a vecina bez rešenja.
Prema recima predsednika opštine Zorana Vuckovica, nema dileme da ce Dragija i Milka dobiti stan, ali prvo treba rešiti imovinsko-pravne odnose.
- U Lukovskoj banji je drzava još 1981. godine posle zemljotresa na Kopaoniku izgradila dvadesetak stanova solidarnosti, koji su sada u vlasništvu opštine. Nekoliko njih je useljeno odmah, a vecina je dugo bila prazna. Sa razvojem Lukovske banje i izgradnjom hotela pojavio se nedostatak stambenog prostora, pa su se pojedinci bespravno useljavali u te stanove te su danas svi popunjeni - pojašnjava Vuckovic i dodaje da ti ljudi vec desetak i više godina stanuju u njima, pa bi bilo nehumano da budu iseljeni.
Jedino rešenje je iseliti nekog ko bespravno koristi stan, a ima i kucu, koju eventualno izdaje gostima Lukovske banje.
- Imamo informacije da ima takvih slucajeva i oni ce biti iseljeni, a jedan stan bice dodeljen porodici Nešic. Sa ostalima moramo regulisati odnose i oni moraju da placaju adekvatnu kiriju - kaze Vuckovic.
Bespravno useljeni stanari kazu da su godinama ulagali i odrzavali te stanove i da oni nisu ušli u njih, oni bi danas bili ruinirani i van upotrebe.
Slepa Dragija objašnjava da je stan u Lukovskoj banji idealno rešenje za nju i njenu majku jer je u blizini prodavnica i ambulanta, a ima i direktna autobuska linija do Kuršumlije. Osim toga, ovde bi bile u blizini rodnog praga, za koji su obe veoma vezane.
Da podsetimo, u selu Mrce, koje je 40 kilometara udaljeno od Kuršumlije, zive same pedesetogodišnja Dragija i njena nepokretna majka. Najbliza prodavnica i lekar su u šest kilometara udaljenoj Lukovskoj banji. Majka i cerka u potpunosti zavise od komšija koji im kupuju i donose hranu. Leti Dragija, iako je potpuno slepa, ponekad i sama ode do prodavnice ili lekara. Zimi, kada zaveje sneg, koji ovde zna da napada i ceo metar, one su bespomocne.
KURŠUMLIJA - Sneg i led proteklog vikenda okovali su Kuršumliju, pa Komunalno preduzece svim raspolozivim sredstvima danonocno radi na rašcišcavanju puteva.
Da bi malo odmenio vozace, volana se prihvatio i direktor Dejan Lazarevic. On je rekao da je na terenu od tri sata posle ponoci i da se zbog niskih temperatura ledi nafta, ali da ce komunalci uciniti sve da obezbede prohodnost na svim putevima.
KURŠUMLIJA - Vrednosti koje je diplomirani ekonomista, sada 60-godišnji Borivoje Uroševic poneo iz planinskog sela Igrišta, gde je odrastao i detinjstvo proveo u brojnoj porodici, koštale su ga karijere i naterale da se pod stare dane izdrava radom na gradjevini.
Bora, kako ga svi zovu, bio je generalni direktor najveceg kuršumlijskog preduzeca ŠIK ‘’Kopaonik’’, koje je u njegovo vreme zapošljavalo tri hiljade radnika, i u dva mandata, od 1992. do 2000. godine, prvi covek opštine. „Greh“ koji mu SPS nikad nije oprostio, kako kaze, bio je govor koji je odrzao na otvaranju kancelarije Otpora 1999. godine u Kuršumliji.
- Kao prvi covek opštine odlazio sam na sve prigodne svecanosti na koje sam bio pozivan. Tako je bilo i na otvaranju kancelarije Otpora. A zašto da ne idem kad su to naša deca - zapocinje pricu Bora, koga i danas cene i poštuju gradjani Kuršumlije, osim pojedinaca iz SPS i još nekih aktuelnih opštinskih politicara.
‘’Momci, vi ste mladi, a mladost pobedjuje. Ako mislite da osvojite vlast, nemojte to da radite nasiljem i na ulici, nego pobedite pamecu i znanjem’’, rekao je tada na svecanosti predsednik kuršumlijske opštine Borivoje Uroševic, i ne sluteci da je time zapecatio profesionalnu i politicku karijeru.
- Taj moj govor su prvo preneli neki domaci, a zatim svetski mediji, ukljucujuci Bi-Bi-Si i Si-En-En, s komentarom da socijalisticki predsednik opštine podrzava Otpor. Ja sam samo posavetovao našu decu i uvek bih to uradio, jer su ona naša buducnost - priseca se Bora.
Medjutim, od tog trenutka SPS, ciji je i danas clan, pocinje da ga proganja. U dva navrata pozivaju ga na sastanke okruznog i glavnog odbora stranke i traze da podnese ostavku, što on odbija.
- Smatrao sam da nisam pogrešio i nisam hteo da se povucem. Razne sluzbe su proveravale citav moj zivot, karijeru, pa cak i pretke, ali ništa nisu mogli da mi nadju. Sveteci mi se bez razloga, u progonu su ucestvovali i neki danas visoki drzavni politicari - objašnjava Uroševic.
Nisu ga ostavljali na miru ni posle rata na Kosmetu i nekoliko meseci pred redovne izbore, pa podnosi neopozivu ostavku, protiv koje je bilo svih 37 odbornika SO Kuršumlija. Posle izbora u septembru 2000. u Kuršumliji na vlast dolazi DOS, koji ga, ceneci Borinu strucnost i poštenje, iako je ostao veran SPS, postavlja na mesto zamenika direktora Turistickog saveza, gde provodi tri godine, a kasnije, do privatizacije, godinu dana bio je direktor Modne konfekcije ‘’7. juli’’.
Medjutim, kada se SPS „vratio u zivot“, za Boru više nije bilo mesta, pa se posle izvesnog vremena vratio dundjerskim poslovima, koji su mu kao studentu omogucavali dzeparac.
- Od necega je moralo da se zivi - kaze sa osmehom.
KURŠUMLIJA - Devetogodišnji Nemanja Markovic iz Kuršumlije prvi put je pred Bozic dobio paketic. NJegovu skromnu zelju ispunila je opština Kuršumlija, a Deda Mraz je bio zamenik predsednika opštine Dejan Miloševic.
Dok cvrsto steze paketic u rukama, malom Nemanji ne silazi osmeh sa lica. Konacno je i on dobio svoj poklon, toliko uobicajen da vecina dece cak bira šta ce biti u njemu.
- Dobio sam igracke, slatkiše... svašta, kaze ponosno Nemanja.
Nemanjin otac Novica, koji nadnicenjem izdrava cetvoroclanu porodicu objašnjava da nikada nije mogao da odvoji novac za paketice, jer je uvek trebalo kupiti nešto vaznije.
- Stariji sin Nikola, koji ima 14 godina, odavno je shvatio da za novogodišnje paketice nema novca, a ja i supruga nikada nismo uspeli da nadjemo posao, da bi deca ovakav poklon dobila od firme. Secam se, da je Nemanja pre pet godina, gledajucu kroz prozor kako deca nose paketice pitao, kada ce on dobiti poklon. Objasnio sam mu da je vaznije da štedimo novac i postavimo krov na kuci. Nemanja je to prihvatio, ali sam video da je tuzan-prica Novica neno milujuci sina po kosi.
Prema recima zamenika predsednika opštine Dejana Miloševica briga o deci je prioritetan zadatak i lokalna samouprava trazi mogucnosti da finansijski pomaze porodice sa više dece.
- U našoj opštini se radja sve manje dece, a jedan od razloga je siromaštvo. Kada sam procitao tekst u novinama o ovoj porodici, ja sam ih odmah posetio i pitao kako opština moze da im pomogne. Nemanja je pozeleo paketic i mi smo mu zelju ispunili. Obezbedili smo i posao za Novicu u Komunalnom preduzecu, pa ce ova porodica imati dovoljno prihoda za najosnovnije potrebe. Medjutim, u našoj opštini ima mnogo ovakvih porodica, pa ocekujemo pomoc drzave, kaze Miloševic.
O porodici Markovic, koja zivi na ivici egzistencije, u javnosti se culo kada je Nemanjin otac Novica pred Novu godinu obio vrata prazne bratove kuce i uselio se u nju da bi spasao decu od hladnoce, jer njegova zapoceta kuca bez krova, ne moze da se zagreje.
Prekjuce je ovoj porodici urucena i hitna novcana pomoc, a koliko sutra, Novica bi trebalo da pocne da radi u Komunalnom preduzecu.
KURŠUMLIJA - Tekst pod naslovom „Beznadje“, koji je objavljen u subotu u Kuriru, o tome kako je Novica Markovic iz kuršumlijskog naselja Kastrat morao da obije vrata prazne bratovljeve kuce i useli se u nju da bi spasao porodicu od smrzavanja, izazvao je brojne komentare posetilaca internet foruma. Medjutim, ono što je još vaznije, reagovala je i lokalna samouprava obecavši hitnu novcanu pomoc i posao za Novicu.
- Mi necemo dozvoliti da neko u našoj opštini gladuje i da se smrzava, pogotovu ucesnik rata. Novica je 1999. godine ostavio petogodišnjeg sina i zenu u osmom mesecu trudnoce i odazvao se pozivu na kom je pisalo „Otadzbina te zove“. To mora svako da poštuje - rekao je juce prilikom posete porodici Markovic zamenik predsednika opštine Dejan Miloševic.
Objašnjavajuci kako na teritoriji opštine Kuršumlija ima mnogo porodica kojima je potrebna pomoc, Miloševic je istakao da ga je tekst u Kuriru ganuo do suza.
- Ne mogu ni da zamislim kako je bilo Novici dok su mu se sinovi smrzavali u sobici, a temperatura padala sve nize. Kuršumlija je ovih dana bukvalno okovana ledom i ja ga razumem, a razumeo ga je i brat koji mu nije zamerio. Koliko sutra porodica Markovic ce dobiti novcanu pomoc, a vec sam obavio razgovor s direktorom Komunalnog preduzeca, pa ce Novica dobiti i posao - rekao je Miloševic.
- Kucu sam zapoceo davno, ali kad su se rodila deca, nije se moglo dalje. Ljudi ne razumeju da ono što se zaradi leti mora da se razvuce cele godine. Prvo mora da se obezbedi hrana, jer je zima duga. Posebno me iznenadjuju komentari o mom ucešcu u ratu i ratnim dnevnicama koje sam dobio. Otišao sam u rat kao i svi. Niko tada nije razmišljao o dnevnicama. Obukao sam uniformu i postao vojnik, a vojnik sluša komandu. Ostavio sam zenu pred porodjajem bez dinara. Šta bi bilo s njima da sam poginuo, ne smem ni da pomislim - prica Nikola i dodaje da je dnevnice trazio tek kad su neki njegovi saborci preko suda dobili velike pare.
On je taj novac iskoristio da uvede struju. Nije išao ni na letovanje ni na zimovanje. Njegova deca ne znaju šta je more, a kompjuter vide kad odu kod nekog druga.
- Nisam znao da se snadjem i dobijem stalan posao. Ceo zivot pošteno radim trudeci se da deci obezbedim najosnovnije. Ne kradem, ne pijem i ne pušim, ali izgleda da je od poštenja slaba vajda - kaze Novica.
Na pitanje šta bi voleo da dobije za praznike, petogodišnji Nemanja odgovara: „Paketic'!“, dok bi cetrnaestogodišnji Nikola zeleo kompjuter.
PODRŠKA NAJVAZNIJA
Novica Markovic se zahvaljuje svima koji su mu ponudili pomoc, a ponajviše - na recima podrške. On nema racun u banci jer nikad nije dobio platu, ali svi koji zele da pomognu mogu ga pozvati na telefon 064/ 017-96 46 ili se javiti na telefon opštine 027/ 381-383 i potraziti zamenika predsednika Dejana Miloševica.
SVI VARAJU SIROTINJU
Pokušao je Novica Markovic pretprošle godine da zaradi nešto novca u inostranstvu da bi podigao krov na kuci. Preko neke firme iz Arilja radio je tri meseca u Rusiji, i nije dobio ni dinara. Nekako je od naših ljudi sakupio novac za kartu i vratio se kuci...
KURŠUMLIJA - Dogovoreni brak izmedu Stojana (81) i Desimirke Ivanovic (81) iz sela Zebice kod -avolje varoši traje pune 64 godine. Izrodili su cetvoro dece i imaju osam unuka i cetvoro praunuka.
Porodice Radonjic iz -aka i Ivanovic iz Zebica prijatelji su od kada su se doselile u ove krajeve. Deca, pre nego što su se rodila, dogovoreno je bilo, ako budu razlicitih polova, da se vencaju i tako ucvrste porodicno prijateljstvo. Tako je i bilo.
- Otkad pamtim, naše porodice su se druzile. Pomagale su jedna drugu, posecivale za slave, svadbe i sva druga porodicna okupljanja. Tako smo se ja i moja Desimirka upoznali još kad smo bili mali. Zajedno smo cuvali stoku. I kad bi mi roditelji rekli da ovce napasam na neku drugu stranu, ja sam ih vracao prema selu -ake kako bih video Desimirku - zapocinje pricu Stojan.
Desimirka se smeška slušajuci muza i kaze da su to bila teška vremena.
- Primetila sam ja da Stojan, iako je iz susednog sela stalno navraca stoku i spaja je sa mojom. Kada smo malo poodrasli, poceli smo da se gledamo - objašnjava Desimirka.
Na pitanje, kako je izgledalo to ''gledanje'', Desimirka sa širokim osmehom kae da su samo sedeli jedno pored drugog, dok su im se obrazi rumeneli.
- U januaru 1945. godine moj stric, umesto oca, koji je umro tri godine ranije, doneo je odluku da je vreme da se zenim. Nije me pitao šta ja mislim o tome. Natocio je flašu rakije i krenuo kod porodice Radonjic u selo -ake. Tek kad je otišao, majka mi je rekla da stric veceras prosi devojku za mene - prica Stojan. Za mladence su pripremljene sanke koje je vukao konj.
- Došla sam u svoj novi dom, svatovi su se i dalje veselili. U neko doba svekrva nas je odvela u zgradicu gde je bio pripremljen krevet za mladence. Tako je to bilo - kaze Desimirka sa osmehom na licu.
KURŠUMLIJA - Dok se vecina ljudi u veselom raspolozenju spremala za docek Nove godine, Novica Markovic (39) iz kuršumlijskog naselja Kastrat je, da bi dva maloletna sina spasao od hladnoce, obio bratovljevu kucu i uselio se u nju. Novicin brat zivi u Beogradu i on se nada da ce ga razumeti, jer zna u kakvim uslovima zivi.
Novica sa suprugom Natašom (35) ima cetrnaestogodišnjeg sina Nikolu i pet godina mladjeg Nemanju i nikada nije uspeo da pronadje stalan posao, tako da deca nemaju ni zdravstveno osiguranje.
- Pre 15 godina sazidao sam jedno odeljenje od 15 kvadrata, ali nisam postavio krov. Kad pada jaka kiša ili kada se otapa sneg, zidovi su mokri od vlage - zapocinje svoju ispovest Novica.
U tu sobicu Novica je smestio dva kreveta, vitrinu i šporet na drva. Kako kaze, leti moze da se zivi, ali je zimi uzasno hladno. Najveci problem je grejanje, jer nema dimnjak. Ovih dana se temperatura spustila ispod minus deset stepeni i prostorija ne moze da se zagreje, a situaciju je pogoršao vetar koji dim vraca u sobicu.
- Umesto dimnjaka imamo samo cunak i vetar, koji stalno duva, sav dim vrati u sobu, pa vatra ne moze da gori. Prostorija se napuni dimom, a zbog hladnoce vodena para se kondenzuje po zidovima. Postalo je neizdrzivo, pogotovo za decu. Uzasno je hladno, a dim štipa za oci - kaze Nataša.
Pricu nastavlja Novica dodajuci da više nije mogao da gleda kako mu se deca smrzavaju pa je provalio u bratovljevu kucu i smestio porodicu.
- Pokušavao sam telefonom da dobijem brata i da ga pitam da se uselim na neko vreme dok ne otopli, ali nisam uspeo. U beznadju, obio sam bravu i uselio se. Sada me je sramota da ga pozovem i objasnim šta sam uradio, ali se iskreno nadam da nece biti ljut - prica tihim glasom svoju muku Novica.
Porodica Markovic zivi od nadnice. Novica preko leta radi uglavnom fizicke poslove, dok Nataša ide u berbu voca. Iako su pokušavali, nikada nisu uspeli da pronadju neki stalan posao, pa nemaju ni zdravstvene knjizice. U slucaju bolesti placaju i pregled i lekove, pa je i to bio jedan od razloga što se Novica uselio u bratovljevu kucu.
Donedavno nisu imali ni struju, ali su zahvaljujuci ratnim dnevnicama koje je Novica zaradio ucešcem u ratu na Kosovu 1999. godine uspeli da reše taj problem. Rat je, medjutim, ugrozio Novicino zdravlje, jer je tada povredio desnu ruku.
SANJA DA DOBIJE SVOJ KROV
- Svoja kucica, svoja slobodica, kaze narodna poslovica, a ja sam Novu godinu docekao u tudjoj. Iako se svuda osecalo praznicno raspolozenje, radost i sreca, oko mog srca, isto kao i u mojoj kuci, bila je nesnosna hladnoca. Nešto pre ponoci izašao sam iz kuce svog brata i otišao u svoju, nezavršenu i hladnu. Otvorio sam vrata i sa tugom gledao u prazne i vlazne zidove. Iako svi za Novu godinu pozele zdravlje, srecu i ljubav, ja sam pozeleo krov. Kada je zapoceo vatromet u centru grada, pridruzili su mi se supruga i sinovi. Izljubili smo se u tišini u našoj kuc' i vratili se u bratovljevu, dok ne umine mraz - kaze Novica.
Odgovor Dulica na zahtev SO Kuršumlija da se Djavolja varoš oduzme preduzecu „Planinka“ a. d. i da na staranjeTuristickoj organizaciji opštine Kuršumlija
KURŠUMLIJA - Ministarstvo zivotne sredine i prostornog planiranja odbacilo je zahtev SO Kuršumlija da se spomenik prirode Djavolja varoš oduzme preduzecu „Planinka“ a. d. i vrati na upravljanje Turistickoj organizaciji opštine Kuršumlija, i ocenilo ga kao neozbiljan. Istovremeno, ministarstvo preporucuje opštini da pomogne TO da se ona kadrovski i strucno ojaca.
Ministarstvo zivotne sredine i prostornog planiranja smatra da sadašnji staralac Djavolje varoši „Planinka“ a. d. obavlja poverene poslove na strucan i kvalitetan nacin i da raspolaze kadrovskim, materijalnim i organizacionim resursima za njegovo cuvanje, odrzavanje, prezentaciju i odrzivo korišcenje.
Status i ugled
- Svojim statusom i ugledom uspešnog poslovnog subjekta „Planinka“ a. d. pruza garanciju da ce obezbediti finansijske i druge uslove za nastavak i završetak poslova na uredjenju i korišcenju ovog prirodnog fenomena i njegove okoline za potrebe naucnoistraivackog i obrazovnog rada, rekreacije i turizma - stoji u pismu koje je SO Kuršumlija uputio ministar Oliver Dulic.
Ministar u pismu dalje kaze da „Planinka“ ima punu podršku ovog ministarstva, Turisticke organizacije Srbije i drugih institucija u veoma delikatnom i finansijski iscrpljujucem zadatku osmišljavanja i vodjenja promocije vrednosti Djavolje varoši u svetu u okviru kampanje za izbor u sedam novih svetskih cuda prirode.
Na osnovu dokumentacije koju je SO Kuršumlija uputila vladi, ministar Dulic „dovodi u pitanje ozbiljnost namera, znanje i kapacitet nosioca inicijative za izmenu uredbe da u skladu sa zakonom i strucnim zahtevima obezbedi, preko opštinske turisticke organizacije, dobro staranje o ovom zašticenom prirodnom dobru nacionalnog i medjunarodnog znacaja“.
Posle odgovora Ministarstva zivotne sredine i prostornog planiranja na inicijativu da se Djavolja varoš oduzme preduzecu „Planinka“ a. d. iz Kuršumlije, još uvek nema reakcije opštinskih celnika, a generalni direktor „Planinke“ Radovan Raicevic kaze da ovakav stav Ministarstva zivotne sredine i prostornog planiranja dozivljava kao potvrdu dosadašnjeg uspešnog rada na zaštiti i uredjenju Djavolje varoši i podstrek za još vece angazovanje na afirmaciji jedinstvenosti Djavolje varoši.
Ozbiljna stvar
- Zaštita i uredjenje Djavolje varoši je mnogo ozbiljnija stvar od trenutne lokalne politike i mišljenja da prihod od ulaznica moze da reši probleme nerazvijene opštine. Ovaj prirodni fenomen, sada vec svetski poznat, moze da ubrza razvoj opštine time što ce da utice na bolje korišcenje prirodnih bogatstava Prolom, Lukovske i Kuršumlijske banje i da poveca potrebu da se obnove prvi manastiri Nemanjica, Sv. Nikola i Sv. Bogorodica. Djavolja varoš moze da podseti da je Kuršumlija prva srpska prestonica - kaze Raicevic i dodaje da su ulaganja „Planinke“ i resornih ministarstava u Djavolju varoš stalna.
Skupština opštine Kuršumlija je 10. novembra uputila zahtev Vladi Srbije da se spomenik prirode Djavolja varoš oduzme preduzecu „Planinka“ a. d, kojoj je uredbom vlade 1995. godine poverena na staranje, uz obrazloenje da „SO Kuršumlija ne ubira nikakav prihod od prirodnog dobra koje se nalazi na njenoj teritoriji vec svu korist ima ‘Planinka’ a. d. kao privatno preduzece, pre svega njeno najuze rukovodstvo“.
Autor:
Milen Djordjevic
KURŠUMLIJA - Ratni veterani tvrde da na prekjucerašnjem protestu kod Kuršumlije nije povre?djn nijedan pripadnik policije i optuzuju njene pripadnike za prekoracenje ovlašcenja i brutalno prebijanje cetvorice njihovih saboraca. Ministra Dacica rezervisti optuzuju da pokušava da vrati "pendrek demokratiju" iz devedesetih godina.
Prema recima predsednika Udruzenja boraca "Gvozdeni puk" Dejana Miloševica, nijedan pripadnik policije nije povredjen u guranju sa rezervistima.
- NJihovo pojavljivanje u hitnoj sluzbi je samo nacin da pokušaju da izbegnu odgovornost za prebijanje rezervista. Tvrdim da policajci u onakvoj opremi i ne mogu da budu povredjeni. Oni su nosili oklope i njih je mogao da povredi samo tenk - tvrdi Miloševic i pojašnjava da je skup bio uredno prijavljen, ali je policija zabranila okupljanje na Merdarama zbog "moguceg medjunarodnog incidenta".
Miloševic dalje objašnjava da su ih na mostu na reci Toplici kod sela Pepeljevac zaustavili kordoni policije i zandarmerije.
- Skup je zabranjen na Merdarama, a oni su nas zaustavili na mestu koje je dvadeset kilometara udaljeno od administrativne linije sa Kosovom. Mi smo hteli da damo podršku Srbima na Kosovu u trenutku kad Šiptari prave svoju vojsku, ali nas je zaustavila naša policija. Ovim cinom su samo stavili do znanja da im do Kosova nije stalo - kae Miloševic i optuzuje ministra policije Ivicu Dacica da pokušava da vrati "pendrek demokratiju" iz devedesetih koja je Miloševica deset godina odrzavala na vlasti.
- Dacic izgleda nije nauco lekciju ili je zaboravio da je Miloševica pobedio narod.
DOKACILI I NOVINARE
U guzvi koja se stvorila tokom pokušaja probijanja kordona i akcije policijskih snaga, novinar Pravde LJubiša Mitic je dobio udarac pendrekom, novinar RTS-a Zoran Vasic je zaradio posekotinu, dok je snimatelju ove kuce pocepana jakna.
Dok je Jocic bio ministar, za skoro godinu dana protesta, nije se desio nijedan incident i niko nije bio povredjen. Dacic mora da snosi odgovornost za brutalnost policije prema vojsci, jer smo mi vojska - kaze Miloševic.
Tokom protesta veterana, najgore su prošla cetvorica boraca iz Prokuplja, koji su autom stali ispred kordona policije.
- Kada smo se zaustavili ispred njih, poceli su da udaraju pendrecima u porazbijali su haubu, krov i sva stakla. Onda su nas izvukli iz vozila i sproveli kroz špalir policije gde su nas udarali kako su stigli, kao na Golom otoku. Vezane su nas sproveli, onako prebijene, u policijsku stanicu u Kuršumliji, gde smo dali izjave - kaze predsednik Udruenja boraca rata od 1990. iz Prokuplja Tomica Stevanovic.
Inace, protest je organizovan jer još uvek u pojedinim mestima sudovi donose presude, kojima povlašceni pojedinci dobijaju, kako tvrdi Miloševic, od 500.000 do milion dinara na ime ratnih dnevnica. Protestu je prisustvovalo oko 1.500 veterana iz dvadesetak gradova, a veterani su dali rok od sedam dana premijeru Mirku Cvetkovicu da ih primi.
Iz policijskih izvora smo saznali da je tokom sukoba na mostu povredjeno 17 pripadnika policije i zandarmerije.
Autor:
Milen Djordjevic
U Domu zdravlja u Kuršumliji ukazali su pomoc dvanaestorici pripadnika zandarmerije, petorici policajaca i cetvorici ratnih veterana. Kako je za B92 potvrdio specijalista urgentne medicine Slaviša Došovic, njih desetorica upuceni su sinoc na dalje lecenje u Prokuplje.
“Mi smo ukazali prvu pomoc. Od ovih 17 pripadnika MUP-a, sedmoro je upuceno na dalju dijagnostiku, do bolnice u Prokuplju, i tri pripadnika vojnih rezervista. A za ove koji su upuceni radi dalje dijagnostike tek bih mogao da se izjasnim nakon dijagnostike”, kazao je Došovic.
Cetvorica ratnih veterana sa juga Srbija koji su juce privedeni nakon sukoba sa zandarmerijom u Kuršumliji, optuzili su policiju da ih je, kako navode, brutalno pretukla nakon hapšenja. Do sukoba je došlo kada su veterani silom pokušali da probiju kordon policije koji ih je sprecavao u nameri da blokiraju administrativni prelaz Merdare.
Kako tvrdi predsednik udruzenja boraca iz Prokuplja Tomica Stevanovic, policija je njega i rezervistu Nebojšu Vukašinovica tukla palicama po nogama, stomaku i ledjima, dok su bili vezani.
“Onda je nastala tuca nas dvojice vezanih i ovih koji nisu bili vezani”, kaze Stevanovic.
“Protezu su mi izbili, nema je nigde. Udarali su po bubrezima, stomaku”, prica Vukašinovic.
Vojnom rezervisti Milanu Stamenkovicu prilikom hapšenja izbijen je zub i zadobio je povrede nosa i glave. Rezervisti tvrde da ih je policija tukla nakon hapšenja i prilikom transporta u stanicu policije.
Komandir policijske stanice u Kuršumliji Radisav Milenkovic potvrdio je da je nakon sukoba sa demonstrantima jednom broju policajaca ukazana lekarska pomoc, ali nije odgovarao na optuzbe o navodnoj policijskoj brutalnosti nakon hapšenja.
Incident se dogodio na mostu preko reke Toplice kod Kuršumlije, kada su veterani pokušali da probiju kordon policije. U tom pokušaju i intervenciji koja je usledila povredjeno je šest pripadnika MUP-a, od toga dvojica zandarma, i trojica veterana, receno je u MUP-u.
Ratni veterani tvrde da je "u brutalnoj intervenciji policije" povredjeno 10-tak rezervista. Privedena su cetiri demonstranta.
Posle incidenta most je bio blokiran još oko dva sata, a rezervisti su oko 13:30 poceli da se razilaze.
Predsednik Udruzenja boraca "Gvozdeni puk" iz Kuršumlije Dejan Miloševic optuzio je policiju da je "postupila sramno i neprimereno demokratskoj drzavi".
"Nije za Ministarstvo odbrane"
Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac rekao je, povodom protesta veterana na jugu Srbije, da "protesti vojnih veterana nisu tema za Ministarstvo odbrane".
Ja sam ljudima koji su vodili te proteste na sastanku još u toku prošle godine dokumentovao da su oni podigli dnevnice u onom zakonskom iznosu koji im je pripadao, rekao je Šutanovac na konferenciji za novinare.
Sve što se nakon toga dešavalo i što se dešava nema direktne veze sa Ministarstvom odbrane, naveo je Šutanovac.
Veterane su na mostu preko Toplice u Pepeljevcu zaustavile policijske snage, sa oko 300 pripadnika MUP-a u opremi za razbijanje demonstracija.
Najpre je došlo do koškanja izmedju veterana i policije, a zatim i do fizickog sukoba, u kojoj je povredjeno desetak osoba.
U medjuvremenu, veterani su pokušali automobilom da probiju kordon, ali je policija zaustavila vozilo.
Pripadnici policije i zandarmerije palicama su polomili stakla na tom vozilu i ono je ostalo na mostu, iza kordona.
Put prema Merdaru je blokiran, rezervisti su još na mostu, a saobracaj se odvija sporednim seoskim putevima.
Veterani okupljeni oko organizacije "Toplicki gvozdeni puk" nameravali su da organizuju demonstracije na administrativnom prelazu Merdare, trazeci isplatu ratnih dnevnica.
Šta traze veterani
Blokada na Merdarama je bila najavljena kao protest zbog nejednakog tretmana drzave prema rezeristima, jer su pojedini rezervisti preko sudova uspeli da naplate ratne dnevnice u iznosima od 500 hiljada do milion dinara.
Predsednik Udruzenja boraca "Gvozdeni puk"iz Kuršumlije Dejan Miloševic je rekao da su rezervisti takodje zeleli da izraze protest zbog formiranja bezbednosnih snaga Kosova i pruze podršku Srbima koji su ostali na Kosovu.
Veterani organizuju blokadu u znak protesta zbog neisplacivanja ratnih dnevnica.
Rezervisti iz oko 20 gradova june Srbije navode da organizovanjem tog skupa zele da poruce Vladi da što pre mora da reši problem sa neisplacenim ratnim dnevnicama.
Miloševic je izjavio za B92 da rezervisti od Vlade zahtevaju hitno donošenje uredbe po kojoj ce svi borci dobiti od 500.000 do milion dinara po osobi.
“Dolaze rezervisti iz 20-ak gradova. Ocekujemo nekoliko hiljada ljudi. Ovo je samo opomena našoj drzavi i vladi da donese uredbu i svim borcima Srbije isplate dugovanja”, rekao je on sinoc.
“Ako drzava ne shvati ovaj problem ozbiljno mi cemo biti prinudjeni da dodjemo ispred vlade i skupštine i da trazimo pravdu na ulici”, najavljuje Miloševic.
On je podsetio da su svi dosadašnji protesi rezervista prošli bez incidenata, i da je njihova zelja da se svi problemi reše na dostojanstven nacin.
KURŠUMLIJSKA BANJA, 20. decembra (Tanjug) - Pripadnici Vojske Srbije danas su završili rekonstrukciju puta Kuršumlijska Banja - Raševac koju je svecano pustio u rad ministar odbrane Dragan Šutanovac.
Rekonstrukciju puta, dugog 12 kilometara, uradili su pripadnici 310. inzinjerijskog bataljona 3. brigade kopnene vojske, a vrednost radova iznosila je oko 2,5 miliona dinara
Rekonstrukcija saobracajnice realizovana je u okviru civilno - vojno saradnje pripadnika Vojske Srbije i opštine Kuršumlija, a sredstava je obezbedilo Ministarstvo za infrastrukturu.
Prilikom puštanja saobracanice istaknuto je da ce rekonstruisana deonica puta pomoci pripadnicima Vojske Srbije da efikasnije obavljaju svoje zadatke u kopnenoj zoni bezbednosti ka admninistartivnoj liniji sa Kosovom, dok ce meštanima ovoga kraja biti lakši svakodnevni zivot.
U Raševcu, na samo 320 metara od administrativne linije sa Kosovom i Metohijom, zivi 12 domacinastava, a rekonsrtukcija puta, kako su istakli predstavnici lokalne vlasti u Kuršumliji, doprinece i zaustavljanju migracije sa ovog podrucja.
Pripadnici Vojske Srbije izveli su radove za rekordnih 13 radnih dana a o dobrom odnosu izmedju njih i civilnog stanovništva ovog podrucja govori i to što su inzinjerci boravili besplatno u kucama meštana.
KURŠUMLIJA - Ministar odbrane Srbije Dragan Šutanovac izjavio je danas, prilikom otvaranja puta na administrativnoj granici sa Kosovom, da je za Srbiju neprihvatljivo formiranje Bezbedonosnih snaga Kosova (BSK).
"U trenutku kada je Kosovo crna tacka na mapi Evrope po stopi kriminali, potpuno je neprihvatljivo formiranje bezbedonosnih snaga Kosova. Srbija se tome odlucno protivi i smatramo da bi trebalo da se formiraju efikasne policijske snage koje bi sprecile bujanje kriminala", rekao je Šutanovac.
Prema njegovoj oceni, bezbedonosna situcija u Kopnenoj zoni bezbednosti bila je u toku ove godine stabilana, bez vecih incidenta koji bi mogli da prouzrokuju sukobe.
Šutanovac ne ocekuje da ce se brzo odlucivati o inicijativi Srbije za promenu Kumanovskog sporazuma jer je, kako je istakao, potrebno uciniti još na tehnickim detaljima.
"Mislim da je najvaznije da postoji politicka volja da se promene pojedine odredbe Kumanovskog sporazuma, jer je neprihvatljivo da postoji Kopnena zona bezbednosti, a još manje vazdušna zona bezbednosti u trenutku kada je Srbija partner u sporazumu Partnerstvo za mir sa NATO", rekao je
Šutanovac.
On je dodao da Srbija ima zajedno sa jedinicama KFOR zajednicke patrole i unapredjenu saradnju.
"Ocekujem da u narednom periodu dodje do sporazuma sa NATO o promeni pojedinih odredbi Kumanovskog sporazuma", rekao je ministar odbrane.
KURŠUMLIJA - Dvadesetak romskih porodica sa više od sto clanova zivi u desetak udzerica u selu Barlovo kod Kuršumlije u nehumanim uslovima. Bez zdrave pijace vode, vecina bez struje, koja im je iskljucena, u blatu do kolena po kom gacaju bosonoga deca, zive zaista teško i ne nadaju se boljem.
- Mi smo zaboravljeni od svih i zivimo u getu. U Domu zdravlja od nas okrecu glavu i ljute se što nam se deca razboljevaju. A kako da budu zdrava kad piju zagadjenu vodu, kad se neredovno hrane i kad nemaju toplu obucu i odecu. U kuci rupe na sve strane, svira vetar i soba ne moze da se zagreje. Bronhitis, gušenje i zutica haraju - kaze ljutito Slavica Petrovic, koja sa cetvoro dece zivi u desetak kvadrata.
Ona objašnjava da joj je Elektrodistribucija iskljucila struju jer nije mogla da placa racune, ali da se brzo snašla. Kupila je nekoliko metara kabla i direktno se povezala na elektrovod koji prolazi pored njene udzerice. Sad ima struju i ne dolaze joj racuni. Tvrdi da drzava prema njima vrši krivicno delo.
Na pitanje od cega zivi, Slavica odmahuje rukom i kaze da joj je mu pobegao od sirotinje, kod svojih u selo kod Prokuplja.
- Ipak, navrati ponekad - kaze Slavica uz osmeh i dodaje da prezivljava sa pet hiljada dinara socijalne pomoci.
Najveci problem ovog romskog naselja, prema recima 57-godišnjeg Petra Djordjevica, koji ima devet clanova porodice, jeste loša pijaca voda.
- Iskopali smo bunare ispred kuca, a pošto je blizu Toplica, vode ima. Medjutim, veoma je lošeg kvaliteta i uzrok mnogih bolesti. Svake godine hara zutica, deca stalno imaju stomacne tegobe. Nemamo ni novac za autobusku kartu da bismo mogli da odemo kod lekara u grad, a zbog toga naša deca ne idu ni u srednju školu - kaze Djordjevic.
Dok razgovaramo sa Petrom, prilazi nam, krecuci se pomocu ruku, 55-godišnji Vladisav Petrovic, invalid koji nema porodicu i ivi sam, pa se boji da mu krov ne padne na glavu jer ne moe da ga popravi.
U ovom naselju zivi sa suprugom i dvoje dece i 37-godišnji Bozur Petrovic.
- Posla nema, pogotovo za Rome, ali ako bi mi opština kupila pedesetak ovaca, rešio bih egzistenciju svoje porodice - kae Petrovic i objašnjava da prezivljava od danas do sutra, od povremenih poslova.
Sedamdesetogodišnja Desanka Petrovic, na cijem se licu vide tragovi teškog zivota, pojašnjava da su Romi iz Barlova devedesetih godina dobijali od drzave brašno, ulje šecer i sredstva za higijenu, a u poslednjih nekoliko godina drzava je zaboravila na njih.
Kaze da se ne nada da ce se takav odnos promeniti.
OBECANJE
Romske stanovnike u Barlovu posetili su zamenik predsednika opštine Kuršumlija Dejan Miloševic i zamenik predsednika Skupštine Branislav Jovanovic, koji su za decu u tom naselju doneli slatkiše. Opštinari su obecali da ce Romima obezbediti i zdravu pijacu vodu i da ce od Ministarstva za rad i socijalna pitanja zatraziti pomoc za rešavanje ostalih egzistencijalnih problema zitelja Barlova.
KURŠUMLIJA - Opštinski javni tuzilac u Kuršumliji Radivoje Nedeljkovic zatraio je istragu protiv odbornika u lokalnom parlamentu Milutina Bakica, clana organizacije Toplicki gvozdeni puk, za krivicno delo iznude.
Kako je agenciji Beta receno u opštinskom javnom tuzilaštvu u Kuršumliji, tuzilaštvo je odbacilo krivicnu prijavu policije kojom su se za otmicu rezerviste Rašida Gašica teretili zamenik predsednika opštine Dejan Miloševic i zamenik predsednika SO Kuršumlija Branislav Jovanovic, takodje clanovi Toplickog gvozdenog puka.
Tuzilaštvo u Kuršumliji zatrazilo je istragu protiv odbornika Milutina Bakica, koji se tereti da je primorao rezervistu Rašida Gašica da da izjavu protivno svojoj volji.
Opštinsko javno tuzilaštvo u Kuršumliji takodje je odbacilo prijavu urednika lokalne TV Kuršumlija Slavka Savica, u kojoj je on za saucesništvo u otmici teretio novinarku RTV B92 i novinske agencije Beta Ljiljanu Danilovic.
Krajem prošlog meseca policija je pokrenula istragu zbog navodnog kidnapovanja rezerviste Rašida Gašica, koji je prethodnih nedelja gostujuci na TV Kuršumlija iznosio podatke o navodnim malverzacijama u isplati ratnih dnevnica.
Po prijavi urednika TV Kuršumlija Slavka Savica kuršumlijska policija saslušavala je i novinarku.
Autor:
Agencija BETA
Nezavisno udruzenje novinara Srbije u saopštenju istice da ponašanje urednika TV Kuršumlija zaprepašcuje jer su pre samo nekoliko dana NUNS i druge novinarske i medijske asocijacije najoštrije osudile upad lokalnih funkcionera u studio i pretnje upucene celnim ljudima ove kuce.
"Taj skandalozni incident osudili su i novinari u Kuršumliji medju kojima i Ljiljana Danilovic, koja je samo nekoliko dana kasnije bila izlozena neprijatnom saslušanju u policiji upravo po prijavi urednika TV Kuršumlija da je, navodno, ucestvovala u otmici jednog sugradjanina", kaze se u saopštenju.
Savic je, pored toga, koleginici Danilovic uputio niz pretnji pominjuci bejzbol palicu koja svakako ne spada u "oruzja" medijskih delatnika, kaze se u saopštenju.
Svaki drugi dan pretnja novinarima
Inace, NUNS je sinoc odrzao tribinu na kojoj je zakljuceno da pritisci i verbalne pretnje novinarima ne prestaju, ali se poslednjih meseci oni koji prete brze identifikuju i procesuiraju.
Predsednica Nezavisnog udruzenja novinara Srbije Nadezda Gace navela je na tribini odrzanoj u Leskovcu da to udruzenje mesecno registruje po 15 verbalnih napada lokalnih mocnika na novinare. "U takvim slucajevim pišemo gradonacelniku i policiji i primecujemo da dolazi do promene stanja svesti kod politickih mocnika i novobogataša. Oni odgovaraju da je rec o nesporazumu i da se to više nece dogoditi", kazala je Nadezda Gace.
Ona ocekuje da ce napada svakim danom biti sve manje.
Generalni sekretar NUNS-a Svetozar Rakovic ocenio je da su u prethodnoj godini izrazeni pritisci na novinare preko sudova, podnošenjem velikog broja tuzbi.
"To su najcešce pokušaji da se mediji dovedu u red. Govorim o lokalnim sudijama, medju kojima su i sudije koje su pre 5. oktobra sudile po nalogu vlasti", rekao je Rakovic.
On je kao drastican primer naveo novinara Zeljka Bodrozica iz "Kikindskih novina", koji je rekorder medju novinarima po dobijenim tuzbama.
Predstavnik Odeljenja za medije u misiji OEBS u Srbiji Miroslav Jankovic ocenio je da se reakcija srpske drzave prema napadima na novinare menja u pozitivnom smeru.
"Od one cuvene recenice ministra policije Ivice Dacica da ce se novinari štititi kao sluzbena lica, stvari krecu nabolje i brze se identifikuju i procesuiraju ljudi odgovorni za kršenje medijskih prava i sloboda", ocenio je Jankovic.
Kuršumlija -- Nepoznati pocinioci obili su prostorije Opštinskog odbora Srpske Radikalne stranke u Kuršumliji u noci izmedju ponedeljka i utorka, saopštila je ta partija.
Predsednik kuršumlijskog SRS-a Zoran Lakic, potvrdio je da su nepoznati pocinioci razbili rešetku na prozoru podruma zgrade u kojoj se nalaze prostorije ovog odbora. Zatim su pajserom obili vrata kancelarije i izvršili premetacinu u ormarima i dokumentaciji ali nista nije odneto.
Policija je izvršila uvidjaj a za pociniocima ovog dela se traga.
KURŠUMLIJA, 24. novembra, 2008. (Beta) - Dopisnica agencije Beta i televizije B92 Ljiljana Danilovic iz Kuršumlije zatrazila je danas policijsku zaštitu zbog ucestalih pretnji urednika lokalne televizije Slavka Savica. Danilovic je navela da je zaštitu policije trazila jer smatra da joj je bezbednost ugrozena nakon što je Savic u izjavama za medije izneo niz pretnji na njen racun, u nekima pominjuci i oruzje. Novinarka je najavila da ce protiv urednika RTV Kuršumlija podneti i krivicnu prijavu. Daniloviceva je pre dva dana pozvana na informativni razgovor u policiju zbog prijave Savica da je prošle nedelje u centru grada ucestvovala u otmici bivšeg rezerviste Rašida Gašica. Gašic je dopisnici Bete izjavio da je na TV Kuršumlija lazno optuzio celnike Organizacije "Toplicki gvozdeni puk" da su proneverili novac namenjen isplati ratnih dnevnica, jer mu je Savic obecao stan i materijalnu pomoc. Savic je kuršumlijskoj policiji odmah nakon toga prijavio da su Gašica oteli sadašnji zamenik predsednika opštine Dejan Miloševic, zamenik predsednika opštinske skupštine Branislav Jovanovic, odbornik Mile Bakic i Ljiljana Danilovic. Savic je od novinarke nakon toga zatrazio da mu dostavi snimak Gašiceve izjave.
Kuršumlija -- Dopisnica RTV B92 iz Kuršumlije Ljiljana Danilovic saslušana je u policijskoj stanici, na osnovu prijave urednika lokalne Televizije Kuršumlija Slavka Savica.
Daniloviceva je pozvana na informativni razgovor zbog prijave da je u petak u centru grada "ucestvovala u otmici bivšeg rezerviste Rašida Gašica". Ona tvrdi da joj je Gašic u izjavi potvrdio da je na TVK lano optuio celnike "Toplickog gvozdenog puka" da su proneverili novac za isplatu ratnih dnevnica, jer mu je Savic obecao stan i materijalnu pomoc.
Daniloviceva kaze da joj je Savic zapretio da mora da mu dostavi snimak Gašiceve izjave.
"Saslušana sam u stanici policije u Kuršumliji na osnovu prijave vlasnika lokalne Televizije Kuršumlija Slavka Savica, koji je naveo da sam ucestvovala u kidnapovanju rezerviste Rašida Gašica iz Kuršumlije, koji je inace pre nekoliko dana na lokalnoj televiziji iznosio razne neistine", kaze Ljiljana Danilovic.
"Rašid Gašic je, inace, meni dao izjavu tim povodom, u kojoj je kazao da je sve to izneo pod pritiskom i raznim obecanjima urednika te televizije. Nakon toga, taj urednik je prijavio kidnapovanje rezerviste", kaze ona.
Daniloviceva dodaje da ju je policija pozvala na informativni razgovor.
"Bili su jako korektni prema meni, ispricala sam šta se dogodilo. Smatram da je ovo još jedan vid pritiska na ovdašnje novinare koji izveštavaju o sukobima izmedju lokalne televizije i funkcionera iz Kuršumlije", navodi ona.
KURŠUMLIJA - Privatna RTV Kuršumlija nije preksinoc u stalnom terminu od 20 sati emitovala informativni program, a na ekranu su gledaoci nekoliko minuta mogli da citaju obaveštenje: ‘’Zbog pretnji smrcu meni i mojoj porodici od strane predstavnika lokalne samouprave, nismo u mogucnosti da emitujemo informativni program. Kada se obezbedi asistencija policije, videcete šta se danas dešavalo. Urednik programa RTV Kuršumlija Slavko Savic'’’.
Izostanak informativnog programa na toj TV jeste posledica “posete” toj medijskoj kuci u cetvrtak uvece sedmorice ratnih veterana, predvodjenih zamenikom predsednika opštine Dejanom Miloševicem. Oni su, prema Savicevim recima, njemu i njegovoj porodici pretili smrcu.
Zategnuta situacija izmedju vodja rezervista, koji su danas opštinski funkcioneri, i Savica traje više meseci. Prema Miloševicu, Savic nije bio zadovoljan sumom od 300 hiljada dinara koju su mu borci dali zbog pracenja protesta rezervista, vec je trazio dva miliona. Savic s druge strane tvrdi da nije trazio nadoknadu za tu uslugu, vec su oni sami stavljali novac za televiziju u ‘’coravu’’ kutiju, gde je sakupljeno, kako kaze, 2,3 miliona dinara i pita se gde je taj novac.
Sukob je kulminirao kada je opština na predlog Miloševica, dodelila novootvorenoj TV Most info, kako navodi Savic, 360.000 dinara za informisanje gradjana, a prema recima Miloševica rec je o 320.000 za edukaciju kadrova.
- Kada sam cuo da je opština iz budzeta dala novac toj televiziji, koja prakticno nema svoj program, vec prenosi vesti iz novina, otišao sam u opštinu kao urednik i zatrazio isto toliko za RTV Kuršumlija. Pitao sam zašto nisu raspisali tender za informisanje gradjana, pa, ko ponudi bolje uslove, neka sklope ugovor s njim. Medjutim i Miloševic i predsednik opštine Zoran Vuckovic su mi rekli da nema novca - istice Savic.
Miloševic objašnjava da je Opštinsko vece donelo takvu odluku i potvrdjuju da je Savic posle toga došao u opštinu, ucenjivao da i on dobije isto toliko i pita ‘’da li borci trebaju da prodaju svoje kuce i novac daju Savicu kako bi on bio zadovoljan’’.
Gradjani pomno prate šta se dešava u sukobu izmedju Savica i opštinskih vlasti i cekaju da vide kako ce spor biti rešen.
BLACENJE
- Na RTV Kuršumlija svake veceri defiluju neki anonimusi koji blate borce. Savic nam je rekao da ce prestati sa takvim emisijama ako mu damo novac. Istina je da smo otišli da ga upozorimo da prestane s tim, a neposredni povod je bila emisija u kojoj je jedan gost izneo neistine o nama. Savic zna da su to prljave lazi, ali ga je ipak zdušno podravao - kae Miloševic.
CENZURA
Posle svega, prilikom emitovanja odlozenog prenosa sednice Skupštine opštine na RTV Kuršumlija, svaki put kada su za govornicu izlazili Miloševic', Branislav Jovanovic i predsednik Vuckovic, na telopu je pisalo ‘’Ovog govornika mozete gledati na televiziji kojoj je dao 360 hiljada dinara. Na RTV Kuršumlija - ne.”
Zbog toga je Savic dobio oštro protestno pismo od predsednika Skupštine Milomira Stojcica.
Autor:
Milen Djordevic
Kuršumlija -- Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dacic obišao je bezbednosni punkt Merdare i razgovarao sa policajcima koji obezbedjuju administrativnu liniju ka Kosovu.
Raport ministru Dacicu predao je nacelnik punkta Dragan Grujic i upoznao ga sa radom te jedinice i bezbednosnog punkta.
Posle Merdara, Dacic i delagacija MUP-a, u kojoj je i direktor policije Milorad Veljovic, obici ce radove na izgradnji puta u selu Borovac, koje obavljaju pripadnici zandarmerije, a zatim i bazu zandarmerije "Merdare".
U selu Zuc, opština Kuršumlija, 21.novembra odrzano je predavanje o proizvodnji i zaštiti zasada jagode i kupine koje su vocarima kuršumlijske opštine odrzali strucnjaci prokupackog Zavoda za poljoprivredu Saša Milosavljevic i Novica Ilic. Predavanju je prisustvovalo cetrdesetak poljoprivrednih proizvodjaca (vocara), meštana, kao I proizvodjaci okolnih sela, koji su svojim aktivnim ucešcem na tribini izrazili veliko zadovoljstvo ovakvim nacinom edukacije i pokazali da na podrucju opštine Kuršumlija postoje veliki potencijali za proizvodnju jagodicastog voca.
U toku ovog predavanja, istovremeno je promovisana i novootvorena podrucna kancelarija za ruralni razvoj u Kuršumliji, koja je formirana i radi u okviru Regionalnog centra za ruralni razvoj Niš, gde su poljoprivredni proizvodjaci pozvani da se upoznaju sa planom i programom rada kancelarije. Takodje su obavešteni da je u toku isplata subvencija ministarstva poljoprivrede za zasejane ratarske i povrtarske kulture (10.000din/ha).
Nakon predavanja, proizvodjaci su sa strucnjacima Zavoda za poljoprivredu Prokuplje obišli nekoliko plantaza pod kupinom, jagodom i malinom, gde su prisutni na konkretna pitanja dobili i strucne i prakticne odgovore na pitanja vezana za proizvodnju i zaštitu zasada (rezidba kupine i maline, jesenje i zimsko tretiranje bakarnim preparatima protiv bolesti).
KURŠUMLIJA, 21. novembra (Tanjug) - Policija je dobila prijavu i radi na utvrdjivanju cinjenica povodom upada lokalnih funkcionera Dejana Milojševica i Branislava Jovanovica u studio lokalne televizije, ciji je vlasnik Slavko Savic, receno je danas Tanjugu u Policijskoj upravi Kuršumlije.
Javnost ce, kako je istaknuto, o svemu blagovremeno biti obaveštena.
Urednik Radio-televizije "Kuršum" u Kuršumliji Slavko Savic rekao je ranije Tanjugu da su Miloševic, koji je zamenik predsednika opštine i zamenik predsednika Skupštine opštine Jovanovic, upali sinoc u studio njegove televizije i pretili mu smrcu zbog toga što im se, kako je rekao, nije dopao sadrzaj objavljenih informacija.
"Došli su su posle emisije vesti u studio i pretili su smrcu meni i mojoj porodici, jer im se nije dopao sadrzaj koji je o njima emitovan", ispricao je Savic.
Istakavši da su oni "pominjali bombu kašikaru", a da je Jovanovic uzeo slušalicu fiksnog telefona i bacio je preko miksete, Savic je rekao da je zatrazio zaštitu od novinarskih udruzenja, kuršumlijske policije i tuilaštva.
Miloševicevo i Jovanovicevo nezadovoljstvo izazvala je prica "borca Halida Gašica, koji je procitao po koliko su novca pojedini borci uzeli od sredstava koja su bila donatorska", kazao je Savic, potvrdivši da su u toj prici bili spomenuti i Miloševic i Jovanovic.
Miloševic i Jovanovic su potvrdili da su bili u studiju kuršumlijske televizije, ali su negirali tvrdnje da su pretili, vec da su Savica samo upozorili da ce se protiv kleveta izrecenih u emisiji boriti svim zakonskim sredstvima.
"Savic je dolazio u Skupštinu opštine i trazio da mu iz budeta isplatimo 360.000 dinara. Kad novac nije dobio, rekao je da ce na televiziji o nama govoriti sve najgore", ispricao je Miloševic lokalnim novinarima.
"Mi smo za njega lopovi i pljackaši, ali on je tako radio i sa prethodnim lokalnim rukovodstvima. Mi na njegove ucene necemo pristati", naveo je Miloševic.
Miloševic je naveo da se kuršumlijsko rukovodstvo obratilo i Radio-difuznoj agenciji obavestivši je o problemima sa ovom lokalnom stanicom.
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija i Nezavisno udruenje novinara Srbije najoštrije su osudili pretnje uredniku i direktoru Radio-televizije Kuršumlija.
Noovinarska udruzenja su podsetila da je Zakonom o javnom informisanju predvidjeno da niko ne sme da vrši bilo kakav fizicki ili drugi pritisak na javno glasilo i njegovo osoblje.
Kuršumlija, Beograd -- Sporazum o saradnji izmedju lokalnih samouprava, koji podrazumeva pomoc Romima koji zive u tim zajednicama, i Programa UN za razvoj potpisan je u Beogradu.
Ministarstvo za ljudska i manjinska prava, u saradnji sa UN, sprovodi projekat "Smanjenje ugrozenosti Roma u Srbiji" u 28 opština u zemlji. Projektom su obezbedjena sredstva za sprovodjenje lokalnih akcionih planova za Rome kroz male zajmove UNDP-a.
Komisija za dodelu, pracenje i procenu uspešnosti projekata primila je i odobrila predloge projekata za primenu tih planova.
UN: Korak napred
Ujedinjene nacije su pozdravile plan Vlade Srbije da u budetu za 2009. godinu izdvoji 1,2 milijarde dinara za poboljšanje zivotnih uslova Roma u Srbiji.
Kako je navela Radna grupa za romska pitanja tima organizacije UN u Srbiji, ta odluka potvrdjuje opredeljenje Vlade Srbije da se posveti rešenju problema romske nacionalne manjine.
"Romi u Srbiji predstavljaju najugrozeniju nacionalnu manjinu,zive u izuzetno teškim uslovima i cesto lišenih pristupa osnovnim ljudskim pravima", navedeno je u saopštenju.
"Odluka Srbije da se bavi problemima stanovanja i obrazovanja tokom Dekade Roma predstavlja korak napred u smanjenju zivotnih problema Roma", navedeno je u saopštenju.
Otvorena kancelarija u Kuršumliji
Ministar Rasim Ljajic otvorio je u Kuršumliji Kancelariju za romska pitanja i poklonio 81 komplet udzbenika za ucenike romske nacionalnosti.
Ljajic je kazao da je do sada otvoreno 35 kancelarija u Srbiji i da se u toku godine ocekuje otvaranje 18 novih.
On je naveo da je cilj otvaranja takvih kancelarija da se unapredi polozaj romske zajednice, koji je sada izuzetno loš.
"Mi cemo do kraja 2009. godine otvoriti ukupno 69 ovakvih kancelarija u opštinama u Srbiji. Ovakav model postavljanja koordinatora u lokalnim sredinama je jedinstven u regionu i cilj je da se prepoznaju problemi romske populacije u lokalnim sredinama i da se pocne rešavanje onih najosetljivijih", kazao je ministar rada, socijalne politike i zapošljavanja Rasim Ljajic.
Beograd -- Medijska udruzenja NUNS i ANEM osudjuju upad dvojice opštinskih funkcionera, u pratnji petorice ljudi, u prostorije RTV Kuršumlije.
Zamenik predsednika opštine Dejan Miloševic i zamenik predsednika Skupštine Kuršumlije Branislav Jovanovic izvredjali su sinoc urednika i direktora te RTV stanice, Slavka Savica i Cedomira Savica, i zapretili im smrcu ukoliko "samo još jednom pomene nekog od njih", navode Nezavisno udruzenje novinara Srbije i Asocijacija nezavisnih elektronskih medija.
NUNS u saopštenju ukazuje da je RTV Kuršumlija zatrazila od NUNS-a zaštitu i javnu osudu tog "vandalskog cina".
Udruzenje podseca da je uredjivacka politika medijskih kuca u iskljucivoj ingerenciji urednickih kolegijuma i da svaki pokušaj pritiska na medije predstavlja grubo kršenje Ustavom i zakonom zagarantovanih medijskih sloboda.
"Zahtevamo od svih aktera politicke scene da obustave pritisak na medije, a od policijskih i drugih drzavnih organa da novinare i urednike zaštite i osiguraju im uslove za nesmetan rad", istice NUNS.
ANEM ukazuje da su informacije o protestu vojnih rezervista zbog neisplacenih dnevnica, posebno u Kuršumliji, koja je bila jedan od centara tog protesta, svakako informacije o kojima javnost ima opravdani interes da bude obaveštena.
Pretnja koju su lokalni funkcioneri izneli i zabrana da im se imena pominju u programima RTV Kuršumlije sprecava gradjane te opštine da budu informisani o radu svoje lokalne samouprave.
Takodje, to predstavlja i povredu obaveze organa lokalne samouprave i lokalnih funkcionera da informacije o svom radu ucine dostupnim javnosti, pod jednakim uslovima za sve novinare i sva javna glasila.
Opštinari zaposlenima pretili smrcu
Ratne dnevnice i dalje izazivaju tenzije u Kuršumliji
Zamenik predsednika opštine Kuršumlija Dejan Miloševic i zamenik predsednika skupštine Branislav Jovanovic upali su, zajedno sa petoro bivših vojnih rezervista, u cetvrtak uvece u prostorije TV Kuršumlija, revoltirani cinjenicom da ih je u programu te kuce za zloupotrebe u vezi sa raspodelom ratnih dnevnica prozvao Halid Gašic, jedan od saboraca vojnih rezervista koji nikada nije dobio novac.
Lidija Franovic
Kako za e-novine kaze Slavko Savic, urednik i suvlasnik ove televizije, sve je pocelo kada je Halid Gašic, bivši vojni rezervista kome vojni staz nije upisan u vojnu knjiicu i koji nikada nije dobio nikakvu novcanu nadoknadu, u programu prozvao Dejana Miloševica i Branislava Jovanovica, iz udruzenja Gvozdeni puk, koje na lokalnoj razini vrši vlast u koaliciji sa Demokratskom strankom i Socijalistickom partijom Srbije. Gašic je govorio, kaze naš sagovornik, o malverzacijama oko podele ratnih dnevnica a nadao se da ce od rezervista, kao neko ko im je tokom protesta pruzao podršku, dobiti po 10 evra za svaki dan ucešca u ratu.
Kada je bracni par Gašic, koji je u medjuvremenu zbog lošeg materijalnog stanja izgubio starateljstvo nad cetvoro dece, u cetvrtak ujutru šetao gradom, primetio ih je Branislav Jovanovic i to dok je bio u kolima. Savic kaze da je Jovanovic krenuo da juri Gašica sa namerom da ga bije. Medjutim, Gašic je uspeo da pobegne a njegova zena je cula da je Jovanovic rekao da „ja ne mogu da ga uhvatim zivog, al' cu sigurno da ga uhvatim mrtvog”. Gašic je o pretnjama obavestio SUP, te gledaoce TV Kuršumlija oko 20 sati. Sat vremena kasnije došlo je do upada sedmoro ljudi u prostorije televizije.
„Zašto iznosite lazi i slušate Cigane. Zar vam je vredniji Ciganin nego mi?”, urlali su nezadovoljni funkcioneri i bivši rezervisti, koje je, prema Savicevim recima, snimio 50 metara udaljeni komšija. Savic nam je rekao da je Jovanovic bacio prema njemu fiksni telefon, koji je pao na audio-miksetu. On dodaje da mu je Jovanovic pretio da ce, ako nešto njegovoj majci bude falilo, da licno da ga likvidira, te da je cuo kako Mile Bakic, jedan od rezervista, kazuje kako kod kuce ima i kašikaru.
Savicu je zapreceno da više nece moci da spominje lokalne funkcionere u programu TV Kuršumlije. Nakon 25 minuta politicari i bivši rezervisti napustili su prostorije. Savic kaze da je ovaj slucaj prijavio policiji i tuzilaštvu, kao i Ministarstvu unutrašnjih poslova u Beogradu i Vladi Srbije, odakle, medjutim, nije stigao odgovor.
E-novine su pokušale da stupe u kontakt sa prozvanim Miloševicem i Jovanovicem. Medjutim, jedna od radnica opštine rekla nam je da u zgradi nema nikoga.
Za portal MTS Mondo Miloševic je rekao da je policija sa svima koji su ušli u zgradu obavila informativni razgovor. On kaze da su više puta molili TV Kuršumlija da „prestane da objavljuje neistine” o finansijskim malverzacijama i udruzenju rezervista Gvozdeni puk, na cijem celu se inace nalazi.
Prema njegovim recima, SO Kuršumlija je ranije više puta pismeno molila TV Kuršumlija da „prestane da objavljuje neistine” o raznim malverzacijama lokalnih funkcionera i udruzenja Gvozdeni puk.
„Medjutim, TV Kuršumlija se oglušila na dopise, pa su borci bili prinudjeni da licno odu i zamole vlasnika TV da prestane sa objavljivanjem neistina. Mi jesmo ušli u lokalnu TV i samo smo upozorili vlasnika ove televizije da prestane sa ovim, ali nikome nismo pretili”, rekao je Miloševic.
On je rekao i da je SO Kuršumlija nedavno uplatila 360.000 dinara za edukaciju kadrova novoformiranoj TV Most, što je zasmetalo Slavku Savicu. Sukobi su, smatra on, zapoceli kada je odbijena njegova molba da dobije pomoc u istom iznosu.
„Od tada svake veceri imaju informativne emisije u kojima blate opštinske funkcionere i udruzenje boraca”, rekao je Miloševic.
Nezavisno udruzenje novinara osudilo je upad dvojice opštinskih funkcionera u prostorije RTV Kuršumlija i zatrailo od nadlenih zaštitu novinara i javnu osudu tog vandalskog cina. „Zahtevamo od svih aktera politicke scene da obustave pritisak na medije, a od policijskih i drugih drzavnih organa da novinare i urednike zaštite i osiguraju im uslove za nesmetan rad”, navodi se u saopštenju NUNS-a. Protestovali su i UNS i ANEM.
KURŠUMLIJA - Turisticka organizacija i opština Kuršumlija uputili su zahtev Vladi Srbije da ukine uredbu iz 1995. kojom je Djavolja varoš ustupljena na gazdovanje AD „Planinki“ i ovaj jedinstveni prirodni fenomen, koji je nominovan za jedno od buducih svetskih cuda prirode - vrati opštini. U „Planinki“ kazu da su oni izgradili devet kilometara puta.
- Smatramo da opština ima pravo da upravlja prirodnim bogatstvima na svojoj teritoriji. Djavolja varoš je opšte dobro svih i ne moze biti u vlasništvu jedne firme koja od toga ubire znatne prihode. „Planinka“ drzi monopol nad necim što je narodno dobro - kaze Dejan Miloševic, zamenik predsednika opštine Kuršumlija, ocenjujuci da je ustupanje Djavolje varoši „Planinki“ koja gazduje i dvema banjama na teritoriji opštine, svojevremeno bila politicka odluka, te da opština od ovog prirodnog fenomena nije zaradila nijedan dinar.
I dok predstavnici opštine tvrde da je u poslednjih godinu dana od poseta Djavolje varoši „Planinka“ zaradila znatan prihod, u ovom turistickom preduzecu smatraju suprotno.
- Vlada je 1995. dala „Planinki“ na uredjenje gazdovanje i turisticku eksploataciju Djavolju varoš u koju je ulozeno više miliona dinara. Izgradili smo staze, vidikovac, instalirali rasvetu za nocne posete, obogatili ugostiteljsku ponudu na samom lokalitetu. Troškovi koje je „Planinka“ imala oko nominacije i predstavljanja Djavolje varoši daleko su veci od prihoda zaradjenih prodajom ulaznica - kaze Zlatko Veljovic, direktor Prolom Banje, u cijoj blizini se nalazi ovaj prirodni fenomen.
Veljovic tvrdi da je pre nominacije Djavolje varoši za jedno od svetskih cuda prirode ovaj prirodni fenomen obilazilo 2.500 gostiju godišnje, a ove sezone broj posetilaca premašio je 30.000, što je, kako tvrdi, zasluga „Planinke“.
Kuršumlija -- Opštinska Turisticka organizacija Kuršumlija uputila je zahtev Vladi Srbije da oduzme pravo upravljanja tim prirodnim spomenikom preduzecu “Planinka“.
Zahteva se i donošenje nove uredbe kojom bi se prirodni spomenik -avolja varoš dala na upravljanje opštinskoj turistickoj organizaciji. Direktor Turisticke organizacije Slavko Ilic kaze da se u opštinsku kasu sliva veoma mali deo prihoda koji se ostvaruje posetom turista ovom prirodnom lokalitetu.
“AD ‘Planinka’, kojoj je dato to na korišcenje fakticki nije izdvojila ni dinar. Znaci, ne kazem da nisu izdvojili ni dinar, ali su uloili malo sredstava, a ubiraju sve privilegija i sva finansijska sredstva od -avolje Varoši”, kaze Ilic.
Vlada Srbije je još 1995. -avolju varoš proglasila spomenikom prirode prvog reda. Takode je donela i uredbu kojom se odreduje turisticko preduzece “Planinka” iz Kuršumlije za staraoca ovog prirodnog spomenika.
Direktor tog preduzeca Radovan Raicevic kaze da je iznenaden takvim stavom lokalne samouprave jer je “Planinka” izgradnjom potrebne infrastrukture i marketinškim akcijama uspela da od -avolje varoši stvori ne samo atraktivnu turisticku destinaciju, vec i prepoznatljiv brend.
“Nekada smo mi nominovali -avolju varoš za sedam svetskih cuda i kada smo to stvarno uradili, i uz pomoc marketinških i svih faktora, odjednom su porasli apetiti nekima pa misle da treba da se ubiraju prihodi“, rekao je Raicevic i dodao da takvi sukobi mogu samo da nanesu štetu.
U opštini Kuršumlija priznaju da Turisticka organizacija opštine, na cije celo je nedavno izabran lokalni kafedija, sada nema potrebne kadrove, ali, kako istice zamenik predsednika opštine Kuršumlija Dejan Miloševic, ova organizacija ce uspešno voditi -avolju varoš.
“U Kuršumliji nemamo tih kadrova i ja sigurno garantujem da ce biti ne duplo, nego deset puta bolje. I ta Turisticka organizacija i turizam u Kuršumliji”, porucio je on.
Sukob oko -avolje varoši, medutim, nastavlja se. Nedavno su se sa skupštinske govornice u lokalnom parlamentu culi pozivi da ovaj priodni lokalitet treba da se preotme, pa cak i silom.
Prirodni spomenik -avolju varoš, koja je imenovana u izboru za sedam svetskih cuda prirode, u proteklih šest meseci postelio je više od 50.000 turista iz zemlje i sveta.
KURŠUMLIJA, 15. neovembra 2008. (Beta) - Prirodni spomenik -avolju varoš, koji je nominovan u izboru sedam svetskih cuda prirode, u proteklih šest mesec posetilo je više od 50.000 turista iz zemlje i inostranstva, saopštilo je danas turisticko preduzece Planinka. Direktor Planinke Radovan Raicevic iz rekao je agenciji Beta da je to rekordan broj posetilaca u proteklih nekoliko desetina godina. Pored turista iz Srbije, ovu prirodnu retkost je obišao i veliki broj turista iz Nemacke, Rusije, Francuske, Velike Britanije, Ceške, Rumunije, Bugarske i drugih evropskih zemalja. "Nakon što je -avolja varoš nominovana u izbor sedam svetskih cuda prirode, zabelezen je ovoliki broj posetilaca, a narocito nakon što je u jednom periodu drzala prvo mesto na toj listi", naveo je Raicevic. Prema njegovim recima, "broj turista je sve veci", a "turisticko preduzece Planinka je spremno da prihvati sve turiste koju ce u narednom periodu obici tu destinaciju". Do sada je zbog što boljeg prijema turista asfaltirana deonica od magistralnog puta do -avolje varoši u duzini od šest kilometara, sagradeno je i šest objekata za prihvat turista, a nedavno su obezbedani i parkovski vozic za prevoz invalida i starijih turista i vodicka sluzba. -avolja varoš je redak prirodni fenomen nastao erozijom zemljišta, a koji se prostire na oko 70 hektara na Radan planini, oko 30 kilometara od Kuršumlije. Zašticen je kao spomenik prirode nacionalnog ranga, a cine ga više od 200 zemljanih kula na cijim vrhovima se nalaze kameni blokovi.
KURŠUMLIJA - Na novoizgradenom putu za -avolju varoš kod sela Sastavci, u koji je Vlada ulozila dva miliona evra, nalazi se elektricni stub. Meštani kazu da privlaci turiste isto koliko i cuvene kule u -avoljoj varoši, pa se spremaju da ovo „cudo“, delo graditelja, iskoriste za svoj biznis.
Stari put od magistrale Niš-Priština kod sela Raca do -avolje varoši bio je širok samo tri metra, zbog cega autobusi nisu mogli da se mimoilaze. Vlada je finansirala potpunu rekonstrukciju puta i proširenje za dva i po metra, a pošto Elektrodistribucija nije izmestila stub, putari su pre mesec dana rešili da asfaltiraju predvidenu trasu, a stub je ostao nasred kolovoza.
Najpre je smetao i vozacima i meštanima, ali kako su turisti poceli da se zaustavljaju pored njega i slikaju za uspomenu, situacija se promenila.
- Vracao sam ovce sa ispaše i vidim autobus i guzvu pored bandere. Pridem blize, kad pedesetak turista se pojedinacno i grupno slikaju ispred nje iz raznih uglova. Pošto moje ovce nisu navikle na toliku guvu, a izgleda ni turisti na ovoliko ovaca na putu, nastade frka. Zene poceše da vrište, ovce da bleje, dok ovan predvodnik nije napravio prolaz i moje ovce trkom odoše u tor - ispricao nam je jedan meštanin Sastavaka koji je, kako kaze, odmah shvatio da turisti vole uzbudljive situacije, jer je jedan od njih odmah pitao fotografa da li je slikao guzvu sa ovcama.
Seljaci su uvideli da bandera na putu moze i da im koristi, pa se spremaju da na tom mestu postave tezge i turistima ponude svoje proizvode.
- Pošto se posetioci -avolje varoši ovde sve više zaustavljaju, ja cu izneti sir, kajmak, ajvar, voce, orahe, rakiju i ponuditi im na prodaju. Siguran sam da ce mi biznis krenuti - prica ovaj meštanin i upozorava Elektrodistribuciju da, ako banderu nisu izmestili na vreme, više i ne pokušavaju jer seljaci to nece dozvoliti.
Opštini Kuršumlija priroda je dala tri reke, tri banje i spomenik prirode -avolju varoš, a sada su dobili i arhitektonsko cudo - banderu na putu. Pošto prirodne lepote nisu iskorišcene na najbolji nacin, meštani Sastavaka spremaju se da stvar uzmu u svoje ruke i iskoriste banderu, pošto smatraju da niko na svetu nema ovakvo cudo.
KURŠUMLIJA - Na poslednjoj sednici SO Kuršumlija dobar deo vremena je potrošen na raspravu o rasporedu sedenja u skupštinskoj sali. -ura Cahun, odbornik Grupe gradana “Svi zajedno za Kuršumliju”, koja je posle izbora kolektivno pristupila Demokratskoj stranci, trazio je da se radikali, koji su do sada sedeli u prvom redu, premeste nazad, jer “više nisu na vlasti, a nisu ni najlepši”.
- Dozvolite mi da ovom prilikom ne predlozim nijednu dopunu dnevnog reda, ali trazim da se radikali, pošto više nisu na vlasti premeste nazad, jer kamera lokalne televizije tokom prenosa sednice hvata samo njih - istakao je Cahun.
Na njegove reci reagovao je Zoran Lakic, šef odbornicke grupe SRS i doskorašnji predsednik opštine, rekavši da mu nije jasno zašto su radikali problem i da, što se njega tice, svako moze da sedi gde hoce. Medutim, odbornik Cahun je bio uporan da se radikali premeste i tvrdio da, osim što više nisu na vlasti, nisu ni najlepši da bi sedeli u prvom redu. Svi pokušaji predsednika Skupštine Milomira Stojcica (SPS) da smiri strasti ostali su bez uspeha. Na kraju je predlozio da se sastanu šefovi odbornickih grupa i dogovore o rasporedu sedenja. Vidno iznerviran, Zoran Lakic, inace Crnogorac, po treci put je izašao za govornicu da replicira Cahunu, i citirajuci velikog pesnika Jovana Ducica, rekao: “Vi Hrvati ste veoma hrabri jer se nicega ne stidite”, aludirajuci na Cahunovo hrvatsko poreklo, i još je dodao da je to Ducic rekao 1942. godine u prisustvu americkog predsednika Ruzvelta.
Diskusija se tada završila, a hepiend je bio sutradan, na ulici, kad su se Lakic (SRS) i Cahun (DS) slucajno susreli i bratski izljubili.
Rezervisti dezertirali
Posle lokalnih izbora u Kuršumliji SRS je zajedno sa DSS i GG “Gvozdeni puk” (koju su osnovali vojni rezervisti) formirala vlast i za predsednika opštine je izabran Zoran Lakic, advokat po profesiji. Posle tri meseca, formiranjem nove skupštinske vecine on je smenjen, a radikali i DSS su postali opozicija. Vladajucu vecinu sada cine DS (iz cijih je redova predsednik opštine, ginekolog Zoran Vuckovic), SPS, Nova Srbija, GG “Svi zajedno za Kuršumliju”, kao i GG “Gvozdeni puk”, koji je raskinuo koaliciju s radikalima i udruzio se sa DS.
PROKUPLJE - Od cetiri toplicke opštine, dve najvece su, prema statistickim pokazateljima, i najsiromašnije. U odnosu na broj stanovnika, u Prokuplju i Kuršumliji gotovo cetvrtina je bez posla, ali i ostali neveseli pokazatelji govore da se zivi na ivici siromaštva.
Prema statistickim podacima od oko 50.000 stanovnika u prokupackoj opštini, nezaposlenih je oko 10.000. Ništa bolje nije ni u Kuršumliji, jer od oko 21.000 stanovnika, 5.000 njih nema posla, a mozda ni nade da ce ga uskoro dobiti.
Ni broj penzionera, ni više od deset hiljada fiktivno zaposlenih u ovim opštinama ne popravljaju lošu socijalnu kartu i nizak standard.
Nadlezni navode neuspelu privatizaciju najvecih toplickih preduzeca kao glavni razlog loše ekonomske slike. Takode, najveci broj zaposlenih, zapravo, radi u trgovini i usluznim radnjama, dok je istovremeno veoma mali broj proizvodnih delatnosti.
- Tokom privatizacije više do 2.000 ljudi ostalo je na ulici. Primorani da se snalaze, neki do njih su posao pronašli u privatnim radnjama, gde ostvaruju minimalna primanja, a oko 90 odsto njih je bez radnog staza i socijalnog i zdravstvenog osiguranja - istice Zoran Vuckovic, predsednik kuršumlijske opštine, navodeci da je to uslovilo i migraciju stanovništva.
Slicno je i u prokupackoj opštini. Osim nekoliko hiljada zaposlenih sa primanjima iz opštinskog i republickog budeta, svi ostali radno sposobni snalaze se kako znaju.
- Radimo po deset i više sati dnevno, a plate su u proseku oko 150 evra. Pri tom, nismo osigurane i imamo samo jedan slobodan dan - pricaju dve devojke zaposlene u kineskoj radnji u Prokuplju.
SELA SE SELE
TEŠKA ekonomska situacija u Toplici posledicno izaziva i višegodišnju migraciju stanovništa. Prema grubim procenama, svake godine sa ovog podrucja iseli se blizu 1.000 stanovnika. Migracija je najizrazenija iz seoskih sredina kuršumlijske opštine, gde je zbog loše infrastrukture najdrasticniji odlazak iz sela duz administrativne linije sa Kosmetom.
POLJOPRIVREDA
ZNATNO bolja socijalna slika je u opštinama Blace i Zitorada, gde se vecina od oko 10.000 stanovnika uglavnom bavi poljoprivredom, pre svega vocarstvom, povrtarstvom i stocarstvom, dok manji broj njih prima platu iz opštinskog budeta ili pak kod privatnika, koji sve manje posluju rentabilno.
Kursumlija-7.11.2008. Istog dana odrzana i tribina namenjena pcelarima
U cetvrtak 6.novemra 2008. u Kuršumliji je u prisustvu poljoprivrednih proizvodaca, gradana i medija otvorena Podrucna kancelarija za ruralni razvoj koja ce raditi u okviru Regionalnog centra za ruralni razvoj Niš. Kacelariju je otvorio drzavni sekretar Ministarstva poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede Zeljko Radoševic a ovom svecanom cinu prisustvovali su i savetnik za ruralni razvoj u Ministarstvu poljoprivrede,šumarstva i vodoprivrede Veljko -ordevic,menader Regionalnog centra za ruralni razvoj Niš Gordana Jovanovic kao i celnici opštine Kuršumlija. Prilikom svecanog otvaranja kancelarije, drzavni sekretar Ministarstva poljoprivrede Zeljko Radosevic je kazao da je cilj otvaranja ovakvih ispostava širom Srbije da se izvrši decentralizacija i da što širi krug poljoprivrednika bude na vreme upoznat sa podsticajnim sredstvima koje odobrava Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. U razgovoru sa rukovodstvom opštine Kuršumlija,drzavni sekretar Radoševic je obavešten o toku realizacije projekta formiranja fonda za razvoj poljoprivrede u ovoj toplickoj opštini. Nakon svecanog otvaranja kancelarije, u Svecanoj sali skupštine opštine Kursumlija odrzano je predavanje iz oblasti pcelarstva na temu \"varoa\" kojoj je prisustvovalo šezdesetak pcelara. Predavanje je odrzao Saša Milosavljevic iz Zavoda za poljoprivredu Prokuplje.
Beograd -- U poslednjih osam godina du administrativne linije s Kosovom bespravno je poseceno oko 280.000 kubnih metara drveta, piše Politika.
Gordana Jancic, rukovodilac Odeljenja za zaštitu šuma i zašticena prirodna dobra u JP “Srbijašume” kaze za Politiku da bespravne sece na podrucjima šumskih gazdinstava Vranje, Kuršumlija, Leskovac, i od prošle godine i na podrucju Raške, imaju karakter – pustošenja šuma.
I prema podacima Uprave za šume pri Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, bespravne sece su najizrazenije na podrucjima gazdinstava koja se granice sa administrativnom granicom prema Kosovu.
To su podrucja u nadleznosti gazdinstava Vranje, Raška i Kuršumlija, “gde organizovane grupe stanovnika (pre svega Albanaca) prelaze s Kosova i seku šume”.
Takodje, bespravna seca veceg obima zabelezena je ove godine i na podrucju Loznice.
Janciceva napominje da “Srbijašume” cuvaju drzavne šume na administrativnoj liniji do dela koji je bezbedan.
Ali, jedan cuvar pokriva ceo rejon, tako da pri upadu naoruzanih i organizovanih grupa ne moze da im se suprotstavi.
Kada cuvari uhvate ljude koji bespravno seku šumu odmah podnesu prijavu protiv pocinioca.
Ali, kaznena politika u Srbiji za bespravnu secu šuma neadekvatna napravljenoj šteti, odnosno kazne su previše niske i stimulativno deluju na pocinioce, a sudski procesi veoma dugo traju, rekla je ona.
KURŠUMLIJA, 5. novembar 2008 - Miroslav Radosavljevic (54) iz sela Donja Lubnica, kod Kuršumlije, umro je od povreda zadobijenih prilikom pada sa mosta na Prolomskoj reci. Nesrecni Miroslav prekjuce je neoprezno prelazio preko cetiri metra visokog neobezbedenog mosta i pao u recicu na glavu. Od zadobijenih povreda on je juce preminuo. Uvidaj na lica mesta izvršili su pripadnici policijske stanice u Kuršumliji.
Autor:
Milen -ordevic
Pre 16 godina Volfgang Litke, Nemac iz Dortmunda, došao je u kuršumlijsko selo Igrište, ozenio se Radojkom Uroševic i tu ostao da zivi. Uzeo je suprugino prezime, preuzeo srpske obicaje i tradiciju i postao srpski zet.
Nemacki drzavljanin Volfgang Litke iz Dortmunda i Radojka Uroševic iz kuršumlijskog planinskog sela Igrište, upoznali su se pre 16 godina u Nemackoj. Kada su prvi put odlucili da dodu i obidju Radojkine roditelje i rodno selo, ni slutili nisu da ce to biti prekretnica u njihovom zivotu. Naime, Volfganga su pored Radojke ocarale i prirodne lepote kuršumlijskog kraja. Kako kaze, uspeo je da ubedi Radojku da napuste posao u Nemackoj i da se dosele u Igrište:
Komšije ga prihvatile "kao svog"
''Prvo sam Radojku pitao da mi kaze odakle joj je porodica - odakle je došla u Nemacku, i da mi to pokaze na mapi. Došli smo ovde u Igrište i bilo mi je jako cudno kada smo stigli. Proveli smo kratko vreme ovde a onda mi je bilo teško da se vratimo nazad. Za tih nekoliko dana sam navikao na ovu lepu prirodu da mi je bilo jako teško da odem odavde'', kaze Volfgang.
Meštanka Radojka Uroševic kaze da je u potrazi za boljim zivotom napustila rodno selo i otišla u Nemacku, pristala je da se vrati iz ljubavi prema Volfgangu:
''Nisam volela da zivimo u selu, ali ljubav prema Volfgangu me je ubedila. On voli Igrište i odlucili smo da ostanemo. Lepo nam je ovde jer volimo prirodu i on i ja. U meduvremenu on je naucio srpski jezik i sve razume. Imamo prijatelje ovde u selu sa kojima se druzimo. Ponekad odemo i do grada da kupimo šta nam treba'', kaze Radojka
Sunce na našu kucu prospe dijamante
Ovo planinsko selo je od Kuršumlije udaljeno oko 20 kilometara i nalazi se na nadmorskoj visini od 1000 metara. Volfgang je sa suprugom sagradio kucu na najlepšem mestu u selu, odakle cesto posmatra okolna brda i divi se lepoti ovog kraja.
„Kada sunce sija, na našu kucu kao da se prospu dijamanti. Uzivam u tome“, oduševljeno kaze Volfgang.
Nemacki zet- kao rod rodeni
Meštani planinskog kuršumlijskog sela novog stanovnika prihvatili su kao svog, a u komšiluku je rado viden gost. U meduvremenu su se Radojka i Volfgang vencali. On je prihvatio njeno prezime, ali je zadrzao i svoje, pa se sada preziva Litke-Uroševic. Prihvatio je srpske obicaje i tradiciju i kaze da ima osecaj kao da je ovde roden.
Bracni par Litke-Uroševic zivi od poljoprivrede; sami sade i obraduju voce i povrce. Imaju terensko vozilo kojim samo povremeno idu u nabavku u Kuršumliju. Nedavno su kupili traktor i drugu poljoprivrednu mehanizaciju. Volfgang povremeno ode u Nemacku da obide prijatelje i rodbinu, ali namerava da ostane u Igrištu.
Ljiljana Danilovic
LEBANE, 5. novembar 2008 - Lebane ima svoj Caricin grad, Medveda Sijarinsku banju, a Kuršumlija Prolom banju i -avolju varoš. Sve te nedovoljno iskorišcene turisticke destinacije i atrakcije povezuje pitoma Radan planina i njeni obronci, koja se najvecim delom nalazi u opštini Bojnik. Na inicijativu opštine Lebane po prvi put organizovan je turisticki karavan na toj podradanskoj transverzali kako bi se promovisali turisticki biseri i ukazalo na potrebu izgradnje magistralnog puta od planinarskog doma na Radanu do Prolom banje.
Prva stajanka karavana bila je kod arheološkog nalazišta iz 6. veka nove ere - Justinija Prima, u narodu poznatiji kao Caricin grad. Justinijan (Petros Sabati) ovaj grad izgrdio je u blizini rodnog sela Taurizan, današnja Prekopcelica ili Svinjarica, u cast svoje supruge Teodore, bivše kurtizane. Kolona se potom zaustavila kod cuvenog Begovog spomenika u planinskom bespucu.
Na putu do Prolom banje nigde kuca i stoke. Priroda kao sa najlepših jesenjih razglednica. Ni drvosece ovde ne zalaze. Netaknuta su stoletna stabla jasena, hrasta i borove šume. Vazduh koji zajedno sa prašinom kulja kroz otvorene prozore dipova opija. A u Prolom banji mnoštvo nedovršenih kuca sa sobama za prenocište i dva hotela. Ništa više. Malo dalje, tamo gde put skrece ka Merdaru, pa opet zavija ka -avoljoj varoši, široka saobracajnica, još miriše na sve asfalt. Na ulazu u -avolju varoš docek je priredio predsednik opštine Kuršumlija Zoran Vuckovic, koji se hvali da je ove godine docekao i ispratio oko 40.000 stranih i domacih turista.
- Sve je pocelo kada je -avolja varoš postala kandidat za sedam svetskih cuda. Dolaze Amerikanci, Australijanci, ali najviše Francuzi i Nemci, dok su Švedani rekorderi po broju dolazaka - prica on.
U povratku svracamo i do novosagradene drvene crkvice Svete Trojice. Na panju pored nje i na zidovima mnoštvo uvijenih maramica i peškira.
- To ostavljaju hodocasnici koji imaju probleme sa glavoboljom. Predanje kaze da ce se na taj nacin lišiti neprijatnih bolova. Još ne znamo kakvi su rezultati - objašnjava vodic Zorica Arsic dok krug zatvaramo povratkom preko Gajtana do Sijarinske banje, kojoj ne manjkaju gosti vec veca investiciona ulaganja.
Empire Mining Corporation sa zadovoljstvom je objavila vest da je Vlada Republike Srbije dodelila toj kompaniji licencu za istrazno pravo na povrsini od 62 km², u opstini Kursumlija radi istrazivanja rude bakra na podrucju koje se nalazi severozapadno od rudarskog okruga Lece (na Kosovu) I 320 km juzno od Beograda u juznoj Srbiji.
Kursumlijsko podrucje obuhvaceno licencom sadrzi mnostvo bakronosnih zica kao i zone rasute bakarne mineralizacije, generalno smestenih na podrucju koje je sa severozapada oiviceno pojasom izduzenog gabra i dijabaza i slicnih magnetnih anomalija. Ranijim nepotpunim istrazivanjima, sprovedenim pedesetih i sezdesetih godina proslog veka od strane drzavnih preduzeca, identifikovano je cetrdesetak zasebnih mineralnih zica sa vrednostima od oko 0.18 - 9.91 % bakra u sloju od 1-3.5 metara. Jos jedno podrucje hidrotermalno izmenjenog gabra, sa pratecim rasutim bakarnim mineralizacijama, takodje je na podrucju od 2 km² blizu sela Trebinje. Na ovom podrucju nece biti sprovedena licencna istrazivanja.
Empire Mining Corporation je preduzece koje se bavi istrazivanjem ruda i razvojem kompanija koje se uglavnom nalaze blizu zapadnog segmenta nedovoljno istrazenog Tethyan Belt-a, koja predstavlja glavnu porfiro-srodnu zonu na kojoj se nalaze elementi ruda od svetskog znacaja. Primarni cilj Empire korporacije je razvoj projekata hromita u Albaniji i istrazivanje i razvoj mineralnih nalazista u Srbiji i Turskoj.
KURŠUMLIJA - Na prvenstvu Balkana u tekvondou, koje je 25. i 26. oktobra odrano u Bukureštu, reprezentativka Srbije Zorica Šejic clanica tekvondo kluba ‘’Korio’’ iz Kuršumlije, osvojila je zlatnu medalju u juniorskoj konkurenciji. Zorica je ucenica trece godine kuršumlijske gimnazije, a tekvondo trenira od svoje sedme godine. Do sada je na raznim takmicenjima osvojila 32 medalje, od cega 24 zlatne.
Autor:
Milen Djordjevic
KURŠUMLIJA - „Da mi nije ovog kopaonickog duha i genetske snage koju mi gorštaci nasledjujemo, odavno ne bih bila ziva“, zapocinje pricu Dragija Nešic (50), slepa od svoje trece godine, koja u poslednjih nekoliko godina brine o polupokretnoj majci Milki (77).
Selo Mrce na obroncima Kopaonika udaljeno je 40 kilometara od Kuršumlije. Od Lukovske banje, pored Štavske reke, vijuga put. Levo i desno, skoro vertikalno, uzdizu se brda, vidi se samo nebo. Nigde unaokolo ne vidi se da ovi gorštaci nešto seju. Zive od stoke i sece drveta. Put odrazva preduzece „Planinka“, zbog svojih gostiju u hotelu „Kopaonik“ u Lukovskoj banji, inace ga ne bi ni bilo. U domu Nešica sve cisto, uredno, pod konac. Kuca oronula, ali odmah se vidi da u njoj zivi domacinska porodica.
Na podu daske, stare verovatno koliko i kuca. Dva kreveta, sto i šporet. Više im ništa i ne treba. Na krevetu baba Milka, koju je cerka podigla da sedi. Stala bi ona na noge, da doceka goste, ali ne moze. Ni dva štapa ne pomazu. Slepa Dragija stoji pored šporeta na kome se kuva rucak. Cerka slepa, majka nepokretna. Najteze je kad zaveje sneg. Drva im spremio rodjak iz obliznje Štave. Pomaze koliko moze, kaze Dragija. Namirnice nabavljaju u pet kilometara udaljenoj Lukovskoj banji, kad im neko donese. Kad nema nikog, trpi se. Zemlja tvrda, a nebo visoko. Ziva duša ne moze u zemlju, a htela bi.
- Kad sam imala tri godine, dobila sam visoku temperaturu. Bila je zima, sneg skoro metar, a lekar daleko. Preizvela sam, ali oslepela. Roditelji su se trudili koliko su mogli. Cak sam završila i školu za PTT operatera u Zemunu. Bila sam dobar djak, zelela sam da studiram defektologiju, ali nije bilo para. Vratila sam se ovde, gde i sad zivim, a i gde bih. Posla nije bilo. Ponudili su mi posao na Kosovu za vreme vanrednog stanja. Ja slepa, bez ikog svog, nisam mogla da idem tamo - kaze Dragija.
Zivelo se nekako dok joj 1999. nije umro otac Bogosav. Pre pet godina majka je imala mozdani udar i od tada ne moze da brine o sebi. Osim svoje muke, Dragija se sad brine i o majci. Oblaci je, hrani, kupa. Dve zene, jedna muka, ali velika. Ko ce koga da gleda. Obe nemocne u planini, gde nocu zavijaju vukovi, a od fijuka vetra ledi se krv u venama.
- Majka ima minimalnu poljoprivrednu penziju, a ja kao invalid prve kategorije dobijam 9.000 dinara mesecno. Dosta za nas dve. Prodavnica je daleko i, ako nam neko ne bi doneo namirnice, umrle bismo od gladi. Obracala sam se Centru za socijalni rad u Kuršumliji i oni su mi predlagali da idem u Dom u Pancevo, a majka ko zna gde. Nisam pristala. Zar da napustim majku koja se toliko godina brinula o meni Predlagali su mi da nadjemo stan u Kuršumliji, ali niko nece da izda stan jednoj slepoj i drugoj nepokretnoj zeni - objašnjava Dragija uzdignute glave.
IMA LI KOGA U OPŠTINI?
Posle zemljotresa na Kopaoniku 1981, u Lukovskoj banji je izgradjeno dvadesetak stanova solidarnosti za najugrozenije porodice. Dragija kaze da bi takav stancic bio idealno rešenje za nju i njenu majku. U blizini su prodavnice, lekar, a ima i ljudi. Na potezu je opštinsko rukovodstvo u Kuršumliji. Ako nekome treba pomoci, onda su to Dragija i Milka Nešic.
KURŠUMLIJA - Dok prirodni fenomen Djavolja varoš ubedljivo grabi ka vodecoj poziciji na listi Sedam svetskih cuda prirode, u kuršumlijskoj opštini vodi se spor oko „starateljstva“ nad ovim nesvakidašnjom atrakcijom.
Novoformirani upravni odbor Turisticke organizacije pokrenuo je inicijativu da se ovaj prirodni fenomen, koji se nalazi pod upravom preduzeca „Planinka“, ustupi opštini, odnosno njima. Ali, dok lokalna vlast istice da je oštecena, jer ne raspolaze ovim prirodnim dobrom - pogotovo što ne ubira sredstva od ulaznica koje se naplacuju posetiocima - u „Planinki“ naglašavaju da su do sada imali daleko više izdataka.
- Uredbom iz 1995, Vlada Srbije ustupila je „Planinki“ ovaj spomenik na uredjenje, zaštitu i turisticku eksploataciju, pa smo ulozili ogromna sredstva za uredjenje prilaza, vidikovca i staza, osvetljenja, a pogotovo za promovisanje ovog spomenika prirode. Osim toga, uz pomoc drave, asfaltirano je i devet kilometara puta, a Turisticka organizacija Srbije i Ministarstvo za dijasporu doprineli su da Djavolja varoš danas zauzima prvo mesto od svih predloga iz Evrope, a dvadeseto u svetskim okvirima, kada je rec o rangiranju prirodnih fenomena - istice Zlatko Veljovic, direktor Prolom banje koja posluje u sklopu preduzeca „Planinka“, zamerajuci opštini što ništa nije ulozila, a zelela bi novac od ulaznica koje koštaju 100 dinara.
Dok konacnu odluku u sporu oko vlasništva ne donese drzava, odnosno Zavod za zaštitu spomenika priorode, predstavnici lokalne vlasti potezu suprotne argumente.
- Hocemo da grad i gradjani imaju koristi, a ne samo jedno preduzece koje drzi monopol nad narodnim dobrom. Zato cemo traziti od drzave da poništi pomenutu uredbu - istice Dejan Miloševic, zamenik predsednika kuršumlijske opštine, napominjuci da su oni u stanju da nastave sa promocijom jedinstvenog lokaliteta.
U tom smislu, kaze, na narednoj sednici SO skupštinska vecina podrzace inicijativu za oduzimanje Djavolje varoši i uputiti Vladi Srbije odgovarajuci zahtev. S druge strane, iz „Planinke“ porucuju da ce tek uradjena trasa od skretanja sa maginstralnog puta Niš - Priština Djavolju varoš još više pribliiti posetiocima...
POSETA
STATISTIKA pokazuje da je Djavolju varoš, samo u ovoj sezoni, posetilo više od 30.000 turista iz zemlje i inostranstva - što je neuporedivo više u odnosu na dosadašnji period.
KURŠUMLIJA - Nova vlast u Kuršumliji, koju predvodi DS, najavila je da ce pokrenuti inicijativu da se Djavolja varoš, jedini srpski kandidat za sedam svetskih cuda prirode, oduzme privatnom preduzecu AD ‘’Planinka’’ i vrati u posed opštine. Opštinski funkcioneri navode da gradjani Kuršumlije nemaju nikakvu korist od ovog spomenika prirode, vec'samo ‘’Planinka’’, iz koje pak porucuju da nece dozvoliti neznalicama da unište njihov višegodišnji trud.
Zamenik predsednika opštine Dejan Miloševic kae da gradjani hoce da imaju koristi “od onoga što im je Bog dao”.
- Rezim Slobodana Miloševica i Mire Markovic oduzeo nam je naša prirodna bogatstva. ‘’Planinka’’ je na prevaru dobila Djavolju varoš i naplacuje tamo ulaznice, a opština i gradjani ništa nemaju od toga. Slicno je i sa “prolom vodom”. Drugi se bogate od našeg bogatstva, a mi sve siromašniji. To više ne moze tako - istice Miloševic.
Prirodna dobra, u koja spada i Djavolja varoš, nalaze pod ingerencijom Zavoda za zaštitu spomenika prirode. Odlukom Vlade Srbije Djavolja varoš je 1995. data na upravljanje, uredjenje, zaštitu i turisticku eksploataciju preduzecu ‘’Planinka’’ iz Kuršumlije, koje takodje gazduje Prolom i Lukovskom banjom.
Ukoliko bi se desilo da Djavolja varoš dobije status jednog od sedam svetskih cuda prirode, procenjuje se da bi u nju godišnje dolazilo milion turista, a zarada bi bila astronomska.
Zlatko Veljovic, jedan od direktora “Planinke”, istice da to što sadašnja vlast opštine Kuršumlija trazi da joj se vrati Djavolja varoš moze imati samo negativne posledice po ovaj “turisticki dragulj”.
- Slušam po lokalnim medijima kako nam racunaju prihod, a ne znaju da ‘’Planinka’’ još uvek ima veci rashod od prihoda u Djavoljoj varoši jer prezentacije na domacim i svetskim sajmovima mnogo koštaju - kaze Veljovic.
Djavolja varoš je šansa za razvoj celog kraja. Vec je proglašena za srpsko cudo prirode, a od pocetka glasanja je ubedljivo na prvom mestu u Evropi i u samom vrhu u svetu. Za nju je danas cuo ceo svet.
- Da li su to stranci znali za Djavolju varoš, ili je neko ulozio napor i predstavio je u najboljem svetlu? ‘’Planinka’’ je u stalnom kontaktu sa organizatorima izbora za svetsko cudo prirode i oni su izuzetno zadovoljni našom promocijom i angazovanjem. Djavolja varoš je prevazišla politiku. Podršku su nam dale sve politicke stranke. Svesni su ljudi da se stvara srpski brend - završava Veljovic, koji je i clan Komiteta za podršku Djavoljoj varoši.
SRAMOTA ŠTO SE SVADJAJU!
Bivši direktor TO Kuršumlija Radovan Tanaskovic, koji je radni vek proveo u turizmu, smatra da otimanje oko Djavolje varoši moze samo da nanese štetu.
- Zašto se niko nije otimao oko Djavolje varoši ranije, kad je za nju malo ko znao. Ovakvo ponašanje nekih lokalnih politicara donosi samo štetu i sigurno ce se negativno odraziti na plasman Djavolje varoši, a od toga ce štetu imati svi, i opština i drzava - kaze Tanaskovic.
KURŠUMLIJA - Ministar odbrane Dragan Šutanovac poceo je danas posetu pripadnicima Trece brigade Kopnene vojske obilaskom kasarne "Toplicki ustanak" u Kuršumliji, gde se upoznao sa zadacima vojnika, kao i opremom i naoruzanjem.
Šutanovac je polozio venac na spomen-obelezje poginulim pripadnicima 354. motorizovane brigade u krugu kasarne.
Ministar odbrane obici ce i vojnu bazu "Sušnjak", kraj Kuršumlijske banje, a zatim ce razgovarati sa meštanima sela Raševac.
Šutanovac ce razgovarati i sa nacelnikom Toplickog okruga i predstavnicima lokalnih vlasti Prokuplja, Kuršumlije, Medvedje i Blaca.
Treca brigada Kopnene vojske formirana je u junu 2007. godine. Njena komanda je u Nišu, a jedinice su stacionirane u Prokuplju, Zajecaru, Kuršumliji i Nišu.
U zadatke Trece brigade spada i priprema i angaovanje jedinica i vojnika u obezbedjenju administrativne linije sa Kosovom i Metohijom i kontrola kopnene zone bezbednosti.
KURŠUMLIJA - Znao sam da u zivotu treba biti spreman na sve. Da se ne treba stideti nijednog posla, a ovaj sam, hvala bogu, naucio još kao student. I nisam nikad prekidao da ga radim. Sada od njega zivim. Ovim recima docekao nas je na gradilištu buduceg teniskog terena u naselju Rasadnik Borivoje Uroševic, bivši predsednik SO Kuršumlija, a sada gradjevinski radnik, glavni majstor na gradilištu.
Bivši predsednik opštine Kuršumlija u dva mandata od 1992. do 2000. godine i lokalni funkcioner SPS-a bez gorcine nastavlja pricu o tome kako je iz funkcionerskih zaplovio u zidarske vode, diplomu ekonomiste, fotelju i sve što uz nju ide zamenio je za mistriju, fanglu, lopatu i drugi zidarski pribor. - Nisu mogli moji partijski drugovi da mi oproste što sam za vreme petooktobarskih promena, lokalnih izbora i opštih previranja u drzavi kao predsednik opštine bio otvoren prema svima. Što sam imao sluha za sve sugradjane bez obzira kojoj partiji pripadaju. Odlazio sam na sve stranacke skupove na koje su me pozivale ondašnje opozicione partije, ali mi je neoprostiv greh bilo prisustvo na otvaranju lokalne kancelarije „otporaša”. Stiglo je to i do Miloševica. Prozivali su me da sam postao i clan „Otpora”. Posle toga, u maju 2000. godine, podneo sam neopozivu ostavku - priseca se Borivoje koji je posle toga radio u Turistickoj organizaciji i Konfekciji „7. juli”.
- Konfekcija je avgusta 2005. godine, bez prethodne procene, prodata po knjigovodstvenoj ceni za 36 miliona dinara. Meni i mom pomocniku zabranjen je ulazak u firmu, pa sam se okrenuo gradjevinskom poslu - kaze bivši predsednik opštine dodajuci da ga partijski drugovi otada nikada nisu pozvali niti mu ponudili posao.
Dundjerski je, kaze, posao naucio od Crnotravaca, dok je kao student morao da zaradjuje da bi se školovao. Zanat je kasnije pekao neprestano kad god je nekome trebalo sazidati kucu, dimnjak, betonski zid, popraviti krov... Dok pokazuje okolne kuce koje su uglavnom njegovih ruku delo, Borivoje kaze da je u zidarskoj karijeri sazidao oko 50 kuca od temelja do krova, a druge sitnije poslove oko izgradnje nije ni brojao.
Kao majstor za zidarske poslove procuo se i van Kuršumlije, pa je posao pogadjao i u Prokuplju i okolnim mestima.
Njegova nadnica krece se od 25 do 30 evra. Ako treba da lepi plocice cena po kvadratu je od pet do osam evra.
- Ne zalim se. Nije mi teško da radim po ceo dan. Najveca mi je nagrada kad mi gazda kae da je zadovoljan - kroz osmeh kae Borivoje nastavljajuci da uz pomoc kolege zida potporni zid na buducem teniskom terenu.
I danas ga poštuju
- Ponosim se time što i danas, posle prestanka visoke funkcije na kojoj sam bio, mogu sa svakim da stanem i popricam, da popijem kafu ili rakiju, što me sugradjani i danas poštuju i razumeju zašto dok sam bio na funkciji nije baš sve moglo da se uradi kako su ocekivali - kaze šezdesetogodišnji Borivoje Uroševic' i dalje clan SPS-a.
KURŠUMLIJA - U selu Dedinac kod Kuršumlije Stanimir Ristic je u subotu pronašao ostatke lobanje koja je bila u raspadnutom stanju i o tome odmah obavestio policiju. Ekipa kriminalisticke tehnike policije je prilikom uvidjaja pronašla i vilicnu i butnu kost, ostatke plave tkanine od odece, kao i jedan opanak. Sve što je pronadjeno poslato je na DNK analizu u Institut za sudsku medicinu u Nišu i rezultati se ocekuju za nekoliko dana.
Vidno uzbudjen, Stanimir Ristic objašnjava da je u subotu oko deset sati krenuo ka delu svog dvorišta gde ima zelje, da ga ubere za pitu.
-Samo što sam se sagnuo da nacupam zelje, primetio sam na nekoliko metara od sebe nešto nalik na tikvu. Kad sam prišao blize, premro sam od straha, jer sam shvatio da su to ostaci ljudske lobanje, koju su najverovatnije dovukli seoski psi. Uocio sam ostatke mozga u unutrašnjosti lobanje. Kad sam došao sebi, pozvao sam zeta, i on je u blizini uocio i butnu kost. Pozvao sam policiju, koja je brzo došla - rekao je Stanimir, koji zivi u Batajnici, a leta provodi u svom rodnom selu.
Patrola policije iz Kuršumlije brzo je stigla na lice mesta i kad su videli o cemu se radi, obezbedili su mesto i pozvali ekipu kriminalisticke tehnike iz Prokuplja.
Ljudska lobanja uznemirila je meštane ovog mirnog planinskog sela, koji zive od stocarstva i zemljoradnje.
- Policija je dugo pretrazivala okolinu i pronašla vilicnu kost, opanak i ostatke plave tkanine nalik na radnicku bluzu - objašnjava Milan Mijajlovic, takodje meštanin Dedinca.
Kako smo saznali od izvora bliskog istrazi, ostaci su ljudskog porekla, i verovatno je u pitanju neka od osoba koje su u poslednje vreme nestale sa teritorije opštine Prokuplje.
Autor:
Milen Djordjevic
Kuršumlija -- Ostatke tela koji su pronadjeni u selu Dedinac policija je uputila na analizu na Institut za sudsku medicinu gde bi DNK analizom trebalo da se utvrdi identitet.
Stanimir Ristic iz kuršumlijskog sela Dedinac pronašao je ostatke tela u svom dvorištu, policija je u subotu izvršila uvidjaj i pronašla lobanju, deo donje vilicne kosti i ostatke odece. U cilju dalje istrage nisu saopšteni drugi detalji.
Meštanin kuršumlijskog planinskog sela Dedinac Stanimir Ristic u subotu je u dvorištu svoje kuce pronašao ljudsku glavu i butnu kost.
Policija je izvršila uvidjaj, ali još nema informacija o identitetu.
"Svaki dan prolazim kroz dvorište i ništa neobicno nisam do sada primetio. Našao sam se u cudu kada sam pored štale ugledao ljudsku glavu u stanju raspadanja. Prišao sam i video u blizini i butnu kost", rekao je Ristic za agenciju Beta.
Meštani sela Dedinac rekli su da ne pamte slican slucaj i da ne mogu da pretpostave ciji su ostaci pronadjeni u dvorištu.
(Beta)
Trideseta po redu kolonija "Djavolja Varoš" koja okuplja umetnicke fotografe iz Srbije i inostranstva, svecano je otvorena na istoimenom prirodnom lokalitetu kod Kuršumlije.
Ovaj prirodni spomenik cine retki prirodni fenomeni-zemljane figure, kao specificni oblici reljefa koji u prostoru deluju vrlo atraktivno, i dva izvora kisele vode sa visokom mineralizacijom.
Na otvaranju foto kolonije zamenik predsednika opštine Kuršumlija Dejan Miloševic istakao je da je kolonija tradicionalno okupljalište istaknutih umetnickih fotografa koji crpe inspiraciju u Djavoljoj varoši i svojim radom najbolje promovišu prirodni fenomen.
Atraktivnost dva nevidjena cuda prirode dopunjuju okolni prirodni ambijent koji oko zemljanih figura deluje surovo, skoro misticno, a u širem okruzenju zivopisno i pitomo, kao i ostaci naselja, stare crkve, groblja i nekoliko zanimljivih rudarskih jama.
Kolonija ce trajati tri dana, a umetnicki fotografi iz Beograda, Niša i Los Andjelesa fotografisace djavolju varoš.
Nakon završetka foto kolonije izabrane fotografije bice prezentovane na izlozbama u više gradova Srbije.
Lokalitet „Djavolja Varoš" je stavljen pod zaštitu drzave 1959. godine, a 1995. godine je Uredbom Vlade Republike Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog znacaja i stavljen u prvu kategoriju zaštite kao spomenik prirode.
Djavolja Varos je trenutno na:
mestu rang liste novih svetskih cuda prirode.
Kuršumlija: Petak, 17. oktobar 2008. Skupština opštine Kuršumlija u petak je oduzela mandate petorici odbornika Srpske radikalne stranke koji su prešli u stranku Tomislava Nikolica.
Doskorašnji predsednik Opštinskog odbora SRS u Kuršumliji i odbornik u lokalnom parlamentu Zvonko Petrovic rekao je novinarima da su njemu i još cetvorici odbornika mandati oduzeti uprkos tome što su povukli blanko ostavke.
Na istoj sednici izabrani su i novi odbornici sa liste SRS koja sada ponovo ima sedam odbornika.
Lokalna skupština u Kuršumliji ima 37 odbornika, a radikali su u opoziciji sa Demokratskom strankom Srbije sa kojom su dva meseca bili na vlasti u opštini.
Vecinu koja je nedavno formirala vlast u opštini Kuršumlija predvodi Demokratska stranka sa Socijalistickom partijom Srbije, Novom Srbijom i partijom vojnih veterana "Toplicki gvozdeni puk".
(Beta)
KURŠUMLIJA 17.10.2008. - Nepoznate osobe provalile su u noci izmedju srede i cetvrtka u stan predsednika Udruzenje vojnih rezervista „Gvozdeni puk“ i zamenika predsednika opštine Kuršumlija Dejana Miloševica, a policija je saopštila da nisu pronadjeni tragovi obijanja.
Miloševic je rekao da su provalnici obili ulazna vrata njegovog stana u Kuršumliji oko dva sata, dok u stanu nikoga nije bilo.
Prema njegovim recima, izvršena je premetacina u ormaru, gde stoje garderoba i dokumenata, a zlatni nakit, novac i mobilni telefon, koji su bili na vidnom mestu u stanu, nisu odneti.
- Smatram da ova provala nije bila u cilju kradje vec je ovo još jedan vid zastrašivanja mene i moje porodice zbog moje borbe protiv korupcije i kriminala u Kuršumliji - kazao je Miloševic.
Policija je izvršila uvidjaj, ali, kako je receno, prilikom uvidjaja nisu pronadjeni nikakvi tragovi obijanja ulaznih vrata na stanu Dejana Miloševica.
Autor:
Agencija BETA
KURŠUMLIJA - Osam osoba razlicitog uzrasta iz Kuršumlije obolelo je od zutice i hospitalizovano u prokupackoj bolnici. Prema recima nadleznih, zasad je rec o sporadicnim slucajevima i nema bojazni od pojave epidemije.
Higijensko-epidemiološka sluzba Doma zdravlja u Kuršumliji preduzela je sve mere za suzbijanje zaraze i apelovala na pojacanu higijenu, pogotovo na obavezno pranje ruku. Oboleli koji su smešteni u bolnici osecaju se dobro.
KURŠUMLIJA, 13. oktobra 2008.(Beta) - Turisticka organizacija Kuršumlije saopštila je danas da u poslednjih 15 dana izvršeno više provala u manastir Sveti Nikola u Kuršumliji. Kako se navodi, provalnici su upadali kroz prozor i do sada odneli oko 20.000 dinara. Provaljivali su prozore, skidajuci rešetke, a zatim su obili i ulazna vrata na ovom srednjevekovnom manastiru iz doba Nemanjica, dodaje se u saopštenju TO Kuršumlija. Kako se dodaje, zbog toga od tada svake noci ispred manastira dezuraju policajci u civilu.
KURŠUMLIJA - Troje dece predškolskog i školskog uzrasta iz Kuršumlije zaraeno je zuticom, odnosno hepatitisom A, potvrdjeno je u epidemiološkoj sluzbi Doma zdravlja iz Kuršumlije.
Troje dece iz Kuršumlije se od petka nalaze na infektivnom odeljenju u prokupackoj bolnici i njihovo zdravstveno stanje je stabilno.
Predstavnici Epidemiološke slube Doma zdravlja iz Kuršumlije posetili su juce decji vrtic "Sunce" pošto je jedno dete iz te ustanove zarazeno zuticom a nalozeno je da se izvrše preventivne mere u cilju sprecavanjka širenja zaraze.
Istovremeno, školama je nalozeno da preduzmu higijensko epidemiološke mere jer je i jedno dete koje pohadja osnovnu školu "Miloje Zakic'" zarazeno zuticom.
Na infektivnom odeljenju prokupacke bolnice zbrinuto je nekoliko osoba zarazenih zuticom iz gradova Toplickog okruga.
Prošle godine na teritoriji prokupacke opštine bila je proglašena epidemija zutice kada je nekoliko desetina gradjana bilo zarazeno.
KURŠUMLIJA - Sudjenje Dejanu Miloševicu, vodji protesta kuršumlijskih rezervista i zameniku predsednika opštine, po privatnoj tuzbi predsednika Opštinskog suda Radiše Jovica za klevetu, prekinuto je jer je Miloševic zatraio izuzece svih sudija Opštinskog suda u Kuršumliji.
Miloševic tvrdi da ne moze da racuna na pravicno sudjenje suda „koji je najveci krivac za višemesecne proteste rezervista“.
- U tuzbi predsednika suda, koga zastupa advokat Radoljub Došovic, inace nekadašnji komandir policijske stanice u Kuršumliji, stoji da sam ja „iznosio neistine o privatnom tuziocu tvrdeci da je tuzilac Jovic uputio tuzenom pretnje, da je obustavio isplatu pomoci koju borci dobijaju po odluci Vlade Republike Srbije...“, a sve to zato što sam ja imao uspeha na lokalnim izborima i najavio obracun s pojedincima koji su se enormno obogatili - kaze Miloševic.
On objašnjava da je po odluci ovog suda još zamrznuto 530.000 dinara i da mu je licno ministarka pravde Snezana Malovic rekla da ce taj problem biti rešen.
Isticuci da je ministar odbrane Šutanovac kazao da ‘’treba pohapsiti sve koji su oštetili budet’’, Miloševic tvrdi da je presudama u Opštinskom sudu u Kuršumliji budet oštecen za preko pola miliona dinara.
Inace, u Kuršumliji je u toku potpisivanje peticije za smenu predsednika Opštinskog suda u ovom gradu Radiše Jovica i, kako tvrdi Miloševic, za pet dana nju je potpisalo 1.500 gradjana.
Gradonacelnik Zrenjanina Goran Knezevic uhapšen je kao organizator kriminalne grupe koja je oštetila budzet opštine za 3,5 miliona evra.
Ministarstvo unutrašnjih poslova potvrdilo je hapšenje 11 clanova organizovane kriminalne grupe osumnjicene za primanje i davanje mita i zloupotrebu sluzbenog polozaja.
Kako se navodi u saopštenju, policija je u koordinaciji sa Specijalnim tuizlaštvom, nakon duzeg operativnog rada uhapsila grupu ciji organizator je, kako se istice, bio predsednik opštine Zrenjanin Goran Knezevic.
Uhapšeni su i nacelnik Odeljenja za urbanizam SO Zrenjanin Nikola Halas (1953), advokat iz Zrenjanina Djordje Matic (1961), investitor iz Beograda Bojan Selimovic (1946), preduzetnik iz Beograda Branko Savkovic (1953) i vlasnik agencije za fizicko - tehnicko obezbedjenje "Gvozden" iz Novog Sada Uglješa Grgur (1962).
MUP je saopštio i da su uhapšeni i bivši predsednik tenderske komisije SO Zrenjanin (pokrajinski poslanik i predsednik Opštinskog odbora DS u Zrenjaninu) Bratislav Tomic (1960)direktor turisticke organizacije SO Zrenjanin Milan Milošev (1972), sluzbenici agencije "Gvozden" iz Novog Sada Vladan Racic (1978), Biljana Stajkic (1986) i Marijana Šarenac (1972) slubenik agencije "Gvozden" iz Novog Sada.
Istice se da je ta grupa osumnjicena da je pod unapred dogovorenim uslovima, izbegavajuci propisanu zakonsku proceduru i po znatno nizim cenama od trzišnih dobijala u dugorocni zakup na 99 godina gradsko gradjevinsko zemljište na najatraktivnijim lokacijama uzeg centra na podrucju SO Zrenjanin.
Oni su te lokacije zatim po znatno višim cenama prodavali drugim pravnim licima, navodi MUP dodajuci da je na taj nacin na najatraktivnijoj lokaciji u centru Zrenjanina koju je obezbedila ova organizovana grupa, izgradjena "OMV" pumpa.
MUP je naveo i da je ta organizovana grupa, izbegavajuci zakonske propise i prilagodjavajuci uslove tendera dodeljivala poslove fizicko-tehnickog obezbedjenja svih javnih manifestacija i skupova, kao i svih objekata za potrebe SO Zrenjanin, agenciji "Gvozden" uz mnogo vecu novcanu nadoknadu nego što bi je placali kada bi se sprovela propisana zakonska procedura.
"Na ovaj nacin ova kriminalna grupa je ostvarila imovinsku korist u iznosu od preko 3,5 miliona evra, a na štetu budzeta SO Zrenjanin", navodi se u saopštenju.
KURŠUMLIJA, 20, septembra 2008. (Beta) - Na administrativnoj granici Srbije sa Kosovom pripadnici KFOR-a uhapsili su tri lica srpske nacionalnosti iz Kuršumlije osumnjicene za ilegalnu secu šume, saopšteno je danas. Kako se navodi, oni su juce nakon kraceg zadrzavanja pušteni. U prokupackoj policiji agenciji Beta je potvrdjeno da su Milan Nedeljkovic (47), Miljan Milenkovic (27) i Miloš Djordjevic (49) u ataru kuršumlijskog sela Trpeze sekli šumu. Oni su, ne znajuci gde je tacno administrativna granica, prešli tu liniju i ušli oko stotinak metara na teritoriju Kosova. Nakon saslušanja oni su predati pripadnicima Vojske Srbije.
Za predsednika opštine je izabran Zoran Vuc(kovic (DS), predsednik Skupštine je Milomir Stojcic (SPS), a Dejan Miloševic iz „Gvozdenog puka“ ostaje na mestu zamenika predsednika opštine, što radikali osporavaju i tvrde da sa razrešenjem predsednika opštine „pada“ i zamenik koji je izabran na njegov predlog
KURŠUMLIJA - Na sednici Skupštine opštine Kuršumlija smenjeni su predsednik opštine Zoran Lakic (SRS) i predsednik Skupštine Goran Dragovic (DSS) i na njihova mesta izabrani Zoran Vuc(kovic (DS) i Milomir Stojcic (SPS). Na funkciji zamenika predsednika opštine ostao je Dejan Miloševic, mada radikali to osporavaju i tvrde da sa smenom predsednika opštine „pada“ i njegov zamenik.
Pregovori o formiranju nove skupštinske vecine trajali su dugo i intenzivirani su poslednjih nekoliko dana. Do sada su vlast imali SRS, DSS i Grupa gradjana „Gvozdeni puk“ sa 19 odbornika, od 37 koliko ima SO Kuršumlija. U opoziciji su bili DS sa šest, u koju se kolektivno uclanilo i pet odbornika GG „Svi zajedno za Kuršumliju“, NS sa cetiri i SPS sa tri odbornika.
Glavni argument grupacije oko DS je bio da vlast u Kuršumliji treba da bude slicna kao i u Vladi Srbije. Posle dugotrajnih pregovora, predsednik GG „Gvozdeni puk“ i zamenik predsednika opštine Dejan Miloševic je prihvatio da sa svojih šest odbornika napravi novu skupštinsku vecinu.
Na pocetku zasedanja Skupštine, grupa odbornika je predlozila dopunu dnevnog reda i to izglasavanje nepoverenja i razrešenje predsednika Skupštine i predsednika opštine jer više ne postoji skupštinska vecina, što je glasovima 24 odbornika i prihvaceno. Posle više prekida, Skupština je za novog predsednika opštine izabrala dr Zorana Vuckovica (DS), a za predsednika Skupštine Milomira Stojcica (SPS) i posle toga prekinula zasedanje. Radikali tvrde da je prekršen Zakon o lokalnoj samoupravi, u kome se navodi, kako tvrde, da se sa razrešenjem predsednika opštine razrešava i njegov zamenik jer je izabran na njegov predlog. Radikali dalje objašnjavaju da Miloševic nikako ne moe ni naknadno da bude izabran na istu funkciju, jer se zamenik predsednika opštine bira iz redova odbornika, a njemu je izborom na funkciju prestao odbornicki mandat.
Prema recima novog predsednika opštine Zorana Vuckovica, stvorili su se politicki uslovi za ubrzani razvoj opštine.
- Demokratska stranka je nosilac projekta za ukljucivanje Srbije u evropske integracije. Naša opština ce sa progresivnim snagama imati mnogo bolje uslove za razvoj. Moramo da raskrstimo s prošlošcu i okrenemo se buducnosti, a to nije moglo sa DS kao opozicionom strankom - kaze Vuckovic.
Autor:
Milen Djordjevic
KURŠUMLIJA - Nekoliko stotina uc(esnika rata na Kosmetu iz Kuršumlije, protestovalo je juc(e ispred zgrade Opštinskog suda u Kuršumliji, a jedan od zahteva je bio smena Radiše Jovica, predsednika ovog suda.
Prvi zahtev rezervista, kako je istakao vodja kuršumlijskih rezervista Dejan Miloševic, je donošenje zakona kojim bi se regulisao ravnopravan tretman svih ucesnika rata na Kosmetu u celoj Srbiji.
- Svaki ucesnik rata na Kosovu i Metohiji treba da dobije novac i to istu sumu, kao i naši saborci koji su to pravo ostvarili preko suda. Drzava mora da donese zakon kojim ce ta problematika biti regulisana, jer ovako se samo unosi razdor medju borcima - rekao je Miloševic, koji je i predsednik kriznog štaba štrajkackih odbora 19 gradova Srbije.
On se osvrnuo i na problem sa oko pola miliona dinara na koje je Opštinski sud stavio zabranu raspolaganja, a koje je Vlada Srbije uplatila za šestu ratu rezervistima iz Kuršumlije.
- Sve probleme sa dnevnicama boraca u ovom gradu zapoceo je ovaj sud i njegov predsednik Radiša Jovic i zato trazimo da on bude smenjen. Sa njim ce otici citava garnitura ljudi koji guše ovaj grad - rekao je Miloševic.
Na mitingu je poštar doneo oko dvadesetak poziva za sud koje je policija napisala Miloševicu zbog raznih prekršaja tokom višemesecnih protesta. On je rekao okupljenim borcima da je vec kaznjen sa više od milion dinara i da sada kaznjavaju njega, a sutra ce sve ostale koji su dobili novac.
Zamenik predsednika štrajkackog odbora Branislav Jovanovic je pozvao sve borce da od ponedeljka dodju da se upišu u spisak za kolektivnu tuzbu, kojom ce traziti da svi dobiju istu sumu novca, kao i njihovi saborci koji su to pravo ostvarili preko suda, a medju njima su dvojica sudija, muzevi i braca zaposlenih u sudu, a prvi je to pravo ostvario sin bivšeg sudije, koji sada radi kao advokat.
- Nas su ubedili da povucemo tuzbe i da ce nam novac biti isplacen dogovorom. Mi smo tada bili zadovoljni tom nagodbom, jer smo bili iscrpljeni višemesecnim protestima. Ali zašto da mi dobijemo po 270.000 dinara. a naši prijatelji preko suda po više od 600.000 dinara - istakao je Jovanovic i dodao da su njih ubedili da povuku tuzbe, a da policija povuce prijave, ali da drugi deo dogovora nije ispoštovan.
Posle jednosatnog protesta, borci su se mirno razišli kucama, a sve se odvijalo u prisustvu stotinak policajaca, koji nisu dozvolili da zgradi suda pridje bager.
Autor:
Milen Djordjevic
Navodi se da je ministarstvo uputilo zvanicno pismo podrške Djavoljoj varoši u kome je ministar zaštite zivotne sredine i prostornog planiranja Oliver Dulic istakao da je to jedan od napora da se poboljša imidz Srbije u svetu i da se njeni kvaliteti svuda ucine prepoznatljivim. On je Djavoljoj varoši pozeleo što bolji plasman, a trenutno se nalazi na 14. mestu. Glasanje traje do kraja godine.
Lokalitet Djavolja varoš je pod zaštitom drzave od 1959. godine, a 1995. godine je uredbom Vlade Srbije proglašen za prirodno dobro od izuzetnog znacaja i stavljena u prvu kategoriju zaštite – spomenik prirode.
KURŠUMLIJA - Posetiocima Djavolje varoši, jedinog srpskog kandidata za izbor u sedam svetskih cuda prirode, uskoro ce biti omogucen nocni obilazak ovog cuda prirode. Po recima nadleznih, uradjeno je osvetljenje cuvenih figura pa ce nocne posete biti prava atrakcija. Turisti ce u polumraku ispred osvetljenih figura slušati od vodica legende o nastanku Djavolje varoši, a u pozadini ce svirati „djavolja muzika“. Djavolja varoš se trenutno nalazi na 13. mestu od 170 kandidata za izbor u sedam svetskih cuda prirode i daleko je najbolje plasirana od svih kandidata iz Evrope.
KURŠUMLIJA 06. septembra 2008. (Beta) - Ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Ljajic danas je urucio pomoc desetoclanoj porodici Laketic, koja se nedavno uselila u kucu u Kuršumliji ciju je izgradnju finansirala Vlada Srbije. Prilikom urucenja pomoci u vidu nameštaja i kucnih aparata, Ljajic je kazao da je cilj njegove posete da se u Srbiji podstakne solidarnost s ljudima u nevolji. "Mi cemo nastaviti sa ovakvim akcijama, jer zelimo da podstaknemo solidarnost ljudi, ali i uspešnih firmi i kompanija. Izgleda da se ta solidarnost sa onima koji se nadju u nevolji, a koja nas je krasila prethodnih godina i decenija, izgubila", ocenio je ministar.
Porodica Laketic je prethodnih nekoliko godina zivela u jako lošim uslovima u kuršumlijskom selu Degrmen, jer im je porodicna kuca izgorela u pozaru. Oni su ziveli bez struje i osnovnih zivotnih uslova i nisu imali neophodne stvari za useljenje u novu kucu.
KURŠUMLIJA 3. septembar 2008. - Predsednik Opštinskog suda u Kuršumliji Radiša Jovic podneo je privatnu tuzbu za klevetu protiv vodje protesta toplickih rezervista, a danas zamenika predsednika opštine Dejana Miloševica.
U tuzbi predsednika suda, koga zastupa advokat Radoljub Došovic, nekadašnji komandir policijske stanice u Kuršumliji, navodi se da je Miloševic iznosio neistine tvrdeci da je tuzilac Jovic uputio tuzenom pretnje i da je obustavio isplatu pomoci koju borci dobijaju od Vlade Srbije. Miloševicu se u krivicnoj prijavi na teret stavlja i da je oklevetao Jovica optuzivši ga da je odgovoran za pisanje grafita protiv veterana.
Miloševic je rekao da je krivicna prijava nastavak pritisaka koji vec mesecima traju nakon što je preuzeo funkciju zamenika predsednika opštine. On je najavio da ce ga na rocištu pred sudom u Kuršumliji 1. oktobra zastupati beogradski advokat Vladan Batic.
- Posredno sam saznao da je predsednik suda Radiša Jovic rekao da cu sav novac koji sam dobio kao ucesnik rata vratiti kroz kazne koje donosi sud na osnovu prijava policije za remecenje javnog reda za vreme protesta. Tacno je da sam najavio da ce nova vlast pokušati da se obracuna sa svima koji su se ogrešili o zakon, pa i sa onima koji su na taj nacin pribavili sebi materijalnu korist - kaze Miloševic.
Rocište po tuzbi predsednika suda Radiše Jovica za klevetu zakazano je za 1. oktobar.
Autor:
Milen Djordjevic
KURŠUMLIJA, 01. septembar 2008. (FoNet) - Desetoclana porodica Laketic iz kuršumlijskog planinskog sela Degrmen danas se uselila u novu kucu u Kuršumliji, ciju izgradnju je finasirala vlada Srbije.
Nakon prošlonedeljnog protesta ove porodice, koja je upala u kancelariju predsednika opštine i ultimativno zatrazila da dobiju rešenje za kucu namenjenu njima, danas su Laketicima uruceni kljucevi i oni su se uselili u kucu od 82 kvadrata u naselju Rasadnik.
"Uspeli smo da za tri dana obebedimo sve potrebne dozvole za useljenje porodice Laketic u kucu koja je pre nekoliko meseci sagradjena za njih", kazao je zamenik predsednika kuršumlijske opštine Dejan Miloševic.
Kuca namenjena porodici Laketic zbog nemarnosti opštinske administracije nije imala nijednu potrebnu dozvolu, a nisu bili obezbedjeni ni prikljucci za vodu, elektricnu energiju i kanalizaciju.
Porodica Laketic, Vuko i Biljana sa osmoro maloletne dece, u proteklih nekoliko godina je zivela u planinskom selu Degrmen u kuci letvari od 20 kvadrata, bez struje i elementarnih uslova za zivot nakon što im je porodicna kuca izgorela sa kompletnim pokucstvom.
"Danas je zasijalo sunce za mojih osmoro dece. Struju nisu imali, televiziju nikada nisu gledali, a sada ce moci da odrastu kao i sva druga deca u ovoj zemlji", kazao je Vuko Laketic nakon useljenja u novoizgradjenu kucu.
KURŠUMLIJA - Stotine pasa lutalica šeta svakodnevno centrom Kuršumlije, a opština nema nacina da ih se reši. Iako u blizini postoji azil za pse, njihove usluge su skupe, a ubijanje na nehuman nacin podleze krivicnom zakonu. Šta ce se desiti ukoliko psi povrede neko dete i ko ce onda biti odgovoran?
U gradu se još uvek prepricava dogadjaj kada su psi napali jednog sugradjanina, koji je izlazio iz pekare noseci hleb. Spasao se tako što im je ustupio veknu i brzo se udaljio.
Pre nekoliko godina veterinarska stanica iz Blaca je uradila projekat za izgradnju azila za pse i ponudila opštinama Prokuplje, Kuršumlija i Blace da ucestvuju u finansiranju. Prokuplje i Blace su prihvatili, dok je opština Kuršumlija odustala zbog nedostatka novca. Azil je ipak završen u selu Trbunju kod Blaca, a nabavljeno je i specijalizovano vozilo za hvatanje i transport pasa lutalica.
Sada veterinarska stanica, koja je vlasnik azila, nudi opštini Kuršumlija usluge hvatanja i cuvanja pasa, po ceni od 2.500 dinara po komadu, što opština nece da plati. Kako smo saznali od clanova Lovackog udruzenja iz Kuršumlije, oni ne smeju da ubijaju lutalice po gradu.
Prema recima zamenika predsednika opštine Dejana Miloševica, problem je veliki i, zasad, nerešiv.
-Nemamo mogucnosti da se rešimo pasa lutalica na human nacin, a svaki drugi podleze krivicnim sankcijama - kaze on i objašnjava da je upozoren da je nekoliko puta vidjeno da neko dodje vozilom nocu, iz pravca Blaca i Prokuplja, i izbaci pse iz vozila. Inace, niko ne moze da objasni zašto poslednjih godina ima toliko lutalica po gradu, pa, kako kaze naš sagovornik, ni ova mogucnost nije iskljucena.
Autor:
Milen Djordjevic
POLICAJAC UHAPŠEN ZBOG HEROINA
Izvor: Fonet |
31. avgust 2008. 11:31:33
KURŠUMLIJA, 31. avgust 2008. (FoNet) - Policajac Igor N. iz Kuršumlije uhapšen je zbog posedovanja heroina, saznaje danas FoNet.
Dvadesetosmogodišnjeg Igora N. i njegovog vršnjaka Milana M. je kuršumlijska policija, nakon višednevnog pracenja, uhapsila u subotu uvece na izlazu iz Prokuplja.
Policija je zaustavila automobil "golf" kojim je upravljao Igor N. i pronašla 0,37 grama heroina. U automobilu se nalazio i Milan M, takodje iz Kuršumlije.
Oni su, navodno, heroin kupili u Nišu i na putu ka Kuršumliji ga konzumirali.
Igor N. i Milan M. su uhapšeni i uz krivicnu prijavu za proizvodnju, posedovanje i stavljanje u promet opojnih droga predati istraznom sudiji u Prokuplju, koji ih je nakon saslušanja pustio da se brane sa slobode.
Uselili se u kabinet predsednika
Desetoclana porodica Laketic u opštini ceka kljuceve svoje nove kuce
KURŠUMLIJA - Desetoclana porodica Laketic iz kuršumlijskog sela Degrmen zauzela je juce kabinet predsednika opštine u znak protesta što im još nisu uruceni kljucevi kuce ciju je izgradnju finansirala Vlada Srbije. Glava porodice Vuko Laketic tvrdi da ce sa suprugom Biljom i osmoro dece ostati u opštini sve dok ne dobije kljuceve.
- Ne mogu više da cekam. Došao je 1. septembar i deca moraju da krenu u školu. Opet mi kazu da dodjem u ponedeljak. Prošlo je do sada deset ponedeljaka a oni me i dalje lazu. Ne idem iz opštine dok mi ne uruce kljuceve i rešenje i trazim da dodje neko iz Vlade, da vidi kako se ponašaju prema mojoj porodici. Sad sam cuo da je objekat gradjen bez gradjevinske dozvole. Više ne verujem nikom - kaze Vuko ljutito, ne zeleci ni da sasluša objašnjenje zamenika predsednika opštine Dejana Miloševica, koji je priznao da su zatajile opštinske sluzbe.
- Mi smo nova vlast i nismo znali šta se dešava sa kucom za Laketice. Kada sam procitao tekst u Kuriru, odmah sam pozvao nacelnike sluzbi i zatrazio objašnjenje. Utvrdio sam da je bilo propusta, koji ce biti eliminisani do ponedeljka i Laketici ce moci da se usele - tvrdi Miloševic i najavljuje da ce nova vlast konacno u opštinskim sluzbama uvesti red i da ce svako odgovarati za svoje propuste.
Šef odeljenja za privredu i finansije u opštinskoj upravi Suncica Nestorovic kaze da je moguce, iako je kuca gradjena na divlje, izvršiti primopredaju objekta.
- Pozvala sam izvodjaca radova i nadzorni organ da u ponedeljak hitno dodju u Kuršumliju i obave primopredaju. Posle nje, kljucevi mogu da se uruce Laketicima, a opštinske sluzbe ce kasnije obaviti sve formalnosti u vezi sa pribavljanjem gradjevinske dozvole i tehnickim prijemom objekta - objašnjava Nestoroviceva.
Autor:
Milen Djordjevic
Dobili kucu ali im opština izgubila kljuc
Cetvrtak, 28. avgust 2008. 17:06
Desetoclana porodica Laketic iz kuršumlijskog sela Degrmen najavila je protest ispred zgrade Opštine Kuršumlija jer joj još nije omoguceno da se useli u kucu koju je za nju obezbedilo Ministarstvo za infrastrukturu.
Kuca je odavno završena, a u opštini im je receno da su kljucevi - izgubljeni.
Prema projektu Ministarstva za infrastrukturu, kuca za porodicu Laketic je trebalo da bude završena do 1. juna i trebalo je da se usele odmah.
Mada je kuca završena, Vuku Laketicu je u Opštini receno da ne mogu da se useli jer kljucevi nisu u Opštini. Preporucili su mu da potrazi izvodjaca radova i od zatrazi kljuceve, kaze za agenciju Beta Laketic, otac osmoro dece.
Medjutim, šef opštinskog Odeljenja za privredu i finansije Suncica Nestorovic rekla je za da kuca ne moze da se preda Laketicima jer nije izvršen tehnicki prijem pošto kuca nema ni dozvolu za gradnju.
"Ovoj sluzbi nikada nije upucen zahtev za dobijanje dozvole što je trebalo da ucini Fond za gradjevinsko zemljište", kazala je ona.
Dodala je da se moze desiti da gradjevinska inspekcija nalozi da se kuca sruši jer je "divlje" izgradjena.
Supruznici Vuko i Biljana Laketic ce, kako su najavili, u petak dovesti svoje osmoro dece ispred zgrade Opštine i protestovati dok im ne uruce kljuceve.
Ta desetoclana porodica iz planinskog sela Degrmen, 30 kilometara od Kuršumlije, na administrativnoj liniji Srbije i Kosova, zivi u drvenoj kucici od 20 kvadratnih metara bez struje, vode i puta.
(Beta)
NOVAC IZ NIP ZA SPORTSKE TERENE
Izvor: Fonet
26. avgust 2008. 12:05:17
KURSUMLIJA, 26. avgust 2008. (FoNet) - Vise terena za tenis, rukomet i fudbal gradi se u Kursumliji, posto je 5,5 milona dinara obezbedila Vlada Srbije iz Nacionalnog investicionog plana, receno je danas FoNetu u Opstini Kursumlija.
U blizini sportske hale u Kursumliji u toku su radovi na izgradnji dva teniska igralista na otvorenom, kao i sportskog terena za rukomet i mali fudbal.
Radovi na izgradnji sportskih terena trebalo bi da budu okoncani do polovine septembra, kada ce biti zaokruzen sportski kompleks u Kursumliji, posto su prethodno izgradjeni sportska hala i kosarkaska igralista, a u blizini se nalazi gradski baze.
Mestani prete blokadom puta prema Djavoljoj Varosi
Izvor: Beta
18. avgust 2008. 15:42:14
KURSUMLIJA, 18. avgusta 2008. (Beta) - U znak protesta zbog toga sto je izostavljena izgradnja puta od Djavolje Varosi do Dobrog Dola mestani mesnih zajednica dva sela - Dobri Do i Ivan Kula najavili su da ce ove nedelje blokirati put prema Djavoljoj Varosi ili magistralni put Nis-Pristina. "Ukoliko nam se ne obrati niko od nadleznih i izadje sa konkretnim predlogom mi cemo biti prinudjeni da turistima blokiramo put prema Djavoljoj Varosi. Valjda ce se tada nas glas cuti posto na desetine nasih dopisa sa zahtevom za izgradnju ovog puta niko nije ni procitao", kazao je predsednik MZ Dobri Do Milan Jaksic. Mestani su najavili da ce put blokirati zapreznim vozilima i stokom. Mestanima pogranicnih sela koji su se sinoc okupili u centru Dobrog Dola zamenik predsednika opstine Dejan Milosevic je obecao da ce predstavnici lokalne samouprave vec u toku ove nedelje od nadleznih ministarstava zatraziti da se taj problem sto hitnije resi. Istovremeno, Milosevic je obisao i nekoliko seoskih domacinstava koja se nalaze uz samu administrativnu granicu sa Kosovom. "U pitanju su brdsko-planinska sela odsecena od civilizacije. Ljudi su bukvalno prepusteni sami sebi jer je do njih skoro nemoguce doci bez terenskog vozila dok se do pojedinih kuca moze doci iskljucivo pesice. Smatram da je ovo ozbiljan problem i lokalna samouprava ce se maksimalno zaloziti da se ova dva zabacena sela povezu sa magistralnim putem", kazao je Beti Milosevic. Predsednik MZ Dobri Do Milan Jaksic je rekao da su se predstavnici dve mesne zajednice u vise navrata obracali lokalnoj samoupravi u Kursumliji i Vladi Srbije i zahtevali da se sto hitnije izgradi ili makar popravi postojeca staza prema ovim selima, ali odgovor na njihov zahtev nije stigao. U medjuvremenu je Vlada Srbije izdvojila 160 miliona dinara za izgradnju puta do Djavolje Varosi, ali je projektom izostavljena deonica puta od oko osam kilometara koja se nadovezuje od Zebica do ovih pogranicnih sela.
Prebijanje Ivice i Tonija Jovanovica ukazalo na probleme romske populacije
Zivotarenje na margini drustva
Posle incidenta u policijskoj stanici, koordinator za romska pitanja u opstinskoj upravi tvrdi da prebijanje dvojice Roma u policiji nije bilo na nacionalnoj osnovi, ali upozorava na velike probleme koje imaju Romi, pre svega sa skolovanjem
KURSUMLIJA - Tek sto je postavljen na mesto koordinatora za romska pitanja u opstinskoj upravi u Kursumliji, Sasa Petrovic je naisao na problem za cije je resavanje, kako sam kaze, potrebno iskljuciti emocije i prepustiti drzavnim organima da obave svoj posao.
Prebijanje dvojice Roma, Ivice i Tonija Jovanovica, u policijskoj stanici, izazvalo je reakcije mnogih nevladinih organizacija i organizacija za zastitu ljudskih prava.
- Ono sto mogu da potvrdim pod punom odgovornoscu jeste da incident u policijskoj stanici nije bio na nacionalnoj osnovi. Obavio sam vise razgovora sa komandirom policije i njegovim saradnicima i mogu da kazem da su bili vrlo korektni. Ja imam potpuno poverenje u drzavne organe i ocekujem da krivci budu kaznjeni po zakonu, ma ko to bio-objasnjava Petrovic.
On objasnjava da se ova zajednica nalazi na margini drustva, a za takvu situaciju, osim drzave, delimicno krivi i Rome. U dva njihova naselja u Kursumliji ivi 407 stanovnika, a samo trojica su u stalnom radnom odnosu. Od stotinak dece samo jedno pohadja srednju skolu, ali veliko je pitanje da li ce zbog lose materijalne situacije uspeti da je zavrsi, iako je dobar djak. Jedan Rom je ove godine upisao Pravni fakultet u Nisu.
Svako ko prvi put dolazi u Kursumliju, prvo ce sa desne strane, na samo metar od puta, pa dalje uz padinu, zapaziti kuce koje se naslanjaju jedna na drugu. Zidane su uglavnom od cvrstog materijala, ali bez ikakvog plana. U ovom naselju nema ulica, vec samo njihovim stanovnicima znani sokaci, koji krivudaju izmedju kuca. Tu zivi oko osamdeset romskih porodica.
SRBI PREUZELI „CIGANSKE“ POSLOVE
- Sva tradicionalna romska zanimanja preuzeli su Srbi. Pocev od muzike i sviranja po veseljima, preko preprodaje svercovane robe, do sakupljanja sekundarnih sirovina. Jedino nam nisu preuzeli „meckarenje“, a i taj posao se gasi - kaze koordinator za romska pitanja u Kursumliji Sasa Petrovic
ISTO IME I SLAVA, RAZLICITA BOJA KOZE
- Mi ne pravimo razliku izmedju Roma i ostalih. Slavimo iste slave, imamo ista prezimena, jedino se razlikujemo po boji koze. Medjutim, kod Srba postoji antagonizam prema nama, koji ide dotle da majke plase svoju neposlusnu decu recima: „Ako ne budes dobar, ukrasce te Ciganka“-prica pomalo uvredjeno Sasa.
- Uslovi u kojima zivi romska zajednica su katastrofalni. Do pre nekoliko godina sva otpadna voda iz kuca isla je pravo na put. Opstina je zbog toga napravila kanal pored naselja u duzini od stotinak metara i sad se kanalizacija sakuplja u njemu. Uzasno smrdi, pogotovo leti, kada voda isparava a fekalije ostaju. Trebalo je samo od kraja kanala napraviti odvod i kanalizaciju sprovesti u Toplicu i problem bi bio resen - kae Petrovic, koji je donedavno bio predsednik Udruzenja Roma u Kursumliji.
Romi se veoma tesko zaposljavaju i to je najveci problem njihove zajednice. Samo trojica su u stalnom radnom odnosu, a petorica sa zavrsenom srednjom skolom nemaju nikakvu sansu da se zaposle, iako su uredno prijavljeni Nacionalnoj slubi za zaposljavanje. Zbog predrasuda da su neradnici, lopovi i prosjaci, kada se javljaju na konkurse, iako imaju potrebne kvalifikacije, veoma retko dobijaju posao. Romska deca neredovno pohadjaju skolu i tu je kljuc problema. Za to su uglavnom krivi njihovi roditelji, koji ne shvataju da je skolovanje osnovni preduslov za ukljucivanje romske populacije u zajednicu.
- Udruzenje Roma, zajedno sa Centrom za socijalni rad i nekim nevladinim organizacijama, pokusava da edukuje prvo roditelje, a kasnije i decu, da moraju da se obrazuju ako hoce da budu ravnopravni sa ostalima. Deca u skolu moraju da idu uredna, cista i da se pristojno ponasaju. Medjutim, roditelji kazu da njihovoj deci skola nije potrebna za one poslove kojima ce se baviti i da je samo nepotreban trosak-kae Petrovic.
Opstina romskoj zajednici pomaze koliko moze. Za ovu godinu iz budzeta je odobreno 110.000 dinara a uplaceno je cetrdeset, koje su potrosili za pomoc najsiromasnijim i za sahrane i lekove.
- Prvo sto bi moglo da se uradi za nasu zajednicu, a ne kosta mnogo, jeste ostavljanje knjiga od starije dece, za nase djake. Zaposljavanje Roma je goruci problem. Da bi ziveli normalan zivot, mi moramo da imamo normalan posao. Za to bi posebnim programom morala da se pobrine drzava. Politika davanja socijalne pomoci Romima ne resava problem, vec ga produbljuje. Jedna romska porodica ima vise dece, dobija decji dodatak oko pet hiljada dinara, socijalu pet, sest i uz neki povremeni dodatni posao nekako zivotari. To je najveca greska! Romima treba obezbediti posao a ne socijalnu pomoc, jer ona samo navodi na nerad-pojasnjava koordinator za romska pitanja u opstinskoj upravi u Kursumliji Sasa Petrovic.
Autor:
Milen Djordjevic.
Tuzilaštvo u Kuršumliji zatrazilo istragu protiv trojice policajaca
„Defender“ seje strah
Pošto je Nenad Milosavljevic (23) povremeno gubio svest zbog batina, gurali su mu glavu u WC šolju i puštali vodu da se osvesti. Tukli su ga pesnicama na koje su navukli kozne rukavice. U trenutku polusvesti, s glavom u šolji, cuo jednog policajca kako kaze: „Ubismo ga, j... te bog“
KURŠUMLIJA - 16. avgust 2008. Opštinsko javno tuzilaštvo u Kuršumliji podnelo je zahtev za sprovodjenje istrage protiv inspektora M. K. i policajaca I. M. i M. F. iz Policijske stanice Kuršumlija, sumnjiceci ih da su iznudjivali iskaz Ivici (31) i Toniju (27) Jovanovicu, brutalno ih pretukavši u policijskoj stanici 4. avgusta ove godine.
U medjuvremenu su trojica policajaca, posle prituzbe dvojice Jovanovica, suspendovana s posla i protiv njih je poveden disciplinski postupak. Po saopštenju MUP-a, suspenzija je usledila nakon detaljne provere.
U ovom gradicu svi se poznaju, pa se dogadjaji poput poslednjeg premlacivanja dvojice Roma danima prepricavaju. Cini se, medjutim, da su gradjani ovaj put odlucni da se konacno stane na put interventnoj patroli policije, koja sluzbenim vozilom „defender“ seje, kako kazu, strah medju mirne stanovnike. O tome recito govori i zahtev lokalne samouprave koja od nadleznih drzavnih institucija zahteva da hitno sprovedu istragu i kazne krivce.
Svedoci ili dokazi
U poslednje dve godine ovo je cetvrti slucaj prebijanja gradjana i to obicno mladica bez oceva, bez zaštite, ili puke sirotinje i uvek je njihov glavni akter policijski inspektor Miljan Komnenovic. Scenario je uglavnom isti. „Defender“ pokupi „krivca“ i odveze ga u policijsku stanicu gde biva premlacen. Ni tuzbe sudu ne pomazu jer, kako kazu ošteceni, policajci uvek bivaju oslobodjeni zbog nedostatka dokaza ili laznog svedocenja.
Prošle godine, 19. aprila, pretucen je Nenad Milosavljevic (23), koji zivi bez oca. Gradjani su organizovali potpisivanje peticije kojom je trazeno da se slucaj detaljno istrazi. Prikupljeno je 440 potpisa, tuzilac je cak podigao optuznicu, ali je ubrzo odustao. Postupak koji je preuzeo ošteceni Milosavljevic još se vodi pred Opštinskim sudom u Kuršumliji. U medjuvremenu, ni policija nije bila lenja, pa je podnela tuzbu za „napad na sluzbeno lice“. Milosavljevic je u tom postupku ekspresno osudjen na šest meseci zatvora.
NJegov stric Milosav Milosavljevic, poznatiji kao Miša poštar, ucinio je sve da pravdu istera na cistac.
- Moj bratanac je ubacen u „defender“ u centru grada oko ponoci, a onda je odveden van grada, kod stocne pijace i pretucen. Nakon pregleda kod lekara, koji nije ništa zabelezio, mada ga je bratanac molio da ga zadre bojeci se da ce da ga ubiju, odveden je u policijsku stanicu, gde je uz batinanje zadrzan da pet ujutro. Pošto je povremeno gubio svest zbog batina, gurali su mu glavu u WC šolju i puštali vodu da se osvesti. Nenad mi je pricao da su ga tukli pesnicama na koje su navukli kozne rukavice i da je u trenutku polusvesti, s glavom u WC šolji, cuo jednog policajca kako kaze: „Ubismo ga, j... te bog“ - prica poštar Miša.
„Šta se dereš“
Prema njegovim recima, sve je pocelo kada je njegov bratanac, po mišljenju policije malo jacim glasom, drugu preko ulice rekao: „Gde si prijatelju“.
- Policajac ga je upitao: „Šta se dereš„, a decko je odgovorio: „Ne derem se, samo pozdravljam prijatelja, valjda je došla demokratija“. Usledilo je: „Dacu ja tebi demokratiju - daj licnu kartu“. Nenad je odgovorio da mu je licna karta u kolima. posle toga je ubacen u „defender“ - kaze stariji Milosavljevic.
Prema njegovim recima, bratanac je sutradan otišao u prokupacki Dom zdravlja i izvadio lekarsko uverenje.
- Pošto nisam mogao da sprecim da dobije batine, u ime pokojnog brata, a zeleci da se slucaj ispita, otišao sam kod komandira Policijske stanice i zahtevao pravicnu istragu, pa ko je kriv neka odgovara. On mi je rekao: „Ispitacemo“. Pošto je krenulo sakupljanje potpisa za peticiju, organizovan je sastanak u opštini, na kome su bili nacelnik Policijske uprave iz Prokuplja, komandir kuršumlijske Policijske stanice, predsednik opštine i njegov zamenik, sekretar skupštine i ja, gde mi je receno da ce se slucaj detaljno ispitati - priseca se naš sagovornik, ne uspevajuci da se ponovo ne potrese.
Selidba posle upozorenja
Milosavljevic dalje objašnjava da od policijske istrage nije bilo ništa, batinaši su nastavili da rade, a da je javni tuzilac odustao slucaja.
- Policajci su se dosetili i napisali prijavu mom bratancu zbog napada na sluzbeno lice. Našli su „svoje“ svedoke i on je ekspresno osudjen na šest meseci zatvora - kaze razocarano Miša poštar, uz primedbu da su mu poznata još tri slucaja premlacivanja bez razloga, a da se uvek radilo o mladicima koji su ili bez oca ili puka sirotinja, a da je glavni akter uvek taj isti inspektor, dok se ostali „batinaši“ menjaju.
Braca Predrag i Petar Simonovic potukla su se svojevremeno s nekim momcima posle cega su svi bili privedeni u Policijsku stanicu. Posle saslušanja pušteni su svi osim Simonovica, koji su pretuceni. Jalova tuzba sudu i upozorenje: „bolje da ne tuzite bez veze“, bio je motiv porodici Simonovic da se odseli za Beograd.
Autor:
Ekipa Glasa javnosti
Djavolja posla
Zitelji dva kuršumlijska sela odlucili da blokiraju magistralni put Niš-Priština jer ih je zaobišao asfalt koji je stigao do Djavolje varoši
KURŠUMLIJA 16.avgust 2008. - Meštani kuršumlijskih sela Dobri Do i Ivan Kula, koja se nalaze uz samu administrativnu liniju sa Kosovom i Metohijom, traze od Vlade Srbije da se asfaltni put koji se gradi do Djavolje varoši produzi do njih. Tacnije, da se asfaltira i deonica od sela Zebice do Dobrog Dola, cime bi stanovnici ovog od vlasti zaboravljenog kraja napokon dobili bolju vezu sa gradom i Srbijom. Ukoliko se to ne desi, oni prete da ce se organizovati i blokirati magistralni put Niš-Priština.
- Oko 350 meštana sela Dobri Do i Ivan Kula nezadovoljni su jer nije asfaltiran put u duzini od osam kilometara do tih sela, cime su potpuno odseceni od sveta - rekao je predsednik mesne zajednice Dobri Do Milan Jakšic.
On je naveo da su predstavnici te dve mesne zajednice na administrativnoj liniji sa Kosovom, u kojima zivi oko 350 ljudi, više puta trazili od nadleznih asfaltiranje puta koji bi povezao dva sela sa magistralnim putem Niš-Priština, ali da im niko nije odgovorio.
Vlada Srbije je izdvojila 160 miliona dinara za asfaltiranje devet kilometara puta do Djavolje varoši, a taj projekt nije obuhvatio izgradnju puta do Dobrog Dola i Ivana Kule.
- Potpuno smo odseceni od sveta jer su ta dva sela udaljena od Kuršumlije 35 kilometara. Put koji postoji je obican zemljani put, koji koristimo samo kada je suvo vreme - rekao je Jakšic.
On istice da je taj put neprohodan tokom jeseni i zime, i da su meštani dva sela „pola godine odseceni od sveta“.
- Ovde su mahom staracka domacinstva, ali imamo i nekoliko mladih bracnih parova i šest beba,zbog kojih najviše strahujemo jer do sela ne dolaze ni dostavna vozila ni vozila hitnih sluzbi. Prepušteni smo sami sebi - rekao je Jakšic i naveo da niko iz tih sela ne pamti kada ih je poslednji put posetio neki predstavnik lokalne samouprave.
Meštani su upuceni jedni na druge, pa oni mladji i snazniji pomazu starijima i manje pokretnima. Stanovnici tih pogranicnih kuršumlijskih sela prodaju stoku i drva najviše gradjanima susednog Bojnika i tako zaradjuju za zivot.
- Ogorceni smo zbog nerazumevanja opštine i Vlade Srbije - rekao je Jakšic.
Istraga protiv policajaca
15. avgust 2008. | 13:50 -> 17:14 | Izvor: B92
Beograd -- Opštinsko tuzilaštvo u Kuršumliji podnelo je zahtev za sprovodjenjem istrage protiv trojice suspendovanih policajaca iz tog grada.
Tuzilaštvo podnelo zahtev za istragu protiv policajaca, izjavio Tomo Zoric
Miljan Komnenovic, Miloš Filipovic i Ivan Milosavljevic sumnjice se da su 4. avgusta, dok su bili na duznosti, uz upotrebu sile i pretnji, pokušali da iznude iskaz od Tonija Jovanovica i Ivice Jovanovica, rekao je Tomo Zoric, portparol Republickog javnog tuilaštva. On je dodao da se oni terete za krivicno delo "iznudjivanje iskaza u saizvršilaštvu".
"Republicko javno tuzilaštvo, poštujuci standarde iz Konvencije protiv mucenja i drugih svirepih, nehumanih ili ponizavajucih kazni ili postupaka, sa posebnom paznjom razmatra slicne slucajeve koji se povremeno pojavljuju, kako bi se pravovremno reagovalo u cilju zaštite ljudskih i gradjanskih prava i nacionalnih manjina", rekao je on.
"Republicko javno tuzilaštvo ce i ubuduce u okviru svoje zakonske nadleznosti preduzimati sve mere u cilju zaštite ljudskih i manjinskih prava i zaštite nacionalnih manjina", naveo je on.
Podsetimo, Ministarstvo unutrašnjih poslova juce je suspendovalo pomenute policajce, a protiv njih je pokrenut disciplinski postupak. Suspenzija je usledila samo dan nakon što je B92 objavio svedocenja gradjana koji tvrde da su ih policajci zlostavljali.
Kuršumlija: Suspendovani policajci
14. avgust 2008. | 16:59 -> 17:59 | Izvor: B92
Beograd -- Trojica kuršumlijskih policajaca suspendovana su i protiv njih je pokrenut postupak, saznaje B92 u kabinetu ministra policije.
Suspenzija je usledila samo dan nakon što je B92 objavila svedocenja gradjana Kuršumlije koji tvrde da su ih policajci mucili i zlostavljali. Kako saznaje B92, medju tom trojicom je i inspektor Miljan Komnenovic, koji se pominje u svim prijavama gradjana koji su brutalno pretuceni.
Prethodno je oko 450 gradjana Kuršumlije potpisalo peticiju kojom trazi ispitivanje odgovornosti cetvorice policajaca zbog maltretiranja gradjana.
Braca Toni i Ivica Jovanovic su podnela prijavu protiv policajaca jer su ih oni pre nekoliko dana, pod sumnjom za kradju vodomera, priveli u policijsku stanicu u Kuršumliji, brutalno pretukli i iznudili priznanje. Istragom je utvrdjeno da su druge osobe pocinile tu kradju.
U Fondu za humanitarno pravo, koji se bavio ovakvim slucajevima, kazu da ih vest o torturi u Kuršumliji nije iznenadila, jer se u Srbiji policajci vrlo retko nadju na optuzenickoj klupi.
Postoji više prijava gradjana Kuršumlije protiv nekoliko policajaca zbog torture i zlostavljanja, a inspektor Miljan Komnenovic pominje se u svim prijavama ljudi koji su brutalno pretuceni.
Gradjani Kuršumljije su u kameru B92 svedocili kako su maltretirani - policajci su im vezivali ruke, gurali u gepek i pretili pištoljem, uz pretnje da ce da ih pobiju.
U Fondu za humanitarno pravo, medjutim, kazu da su policajci koji su i bili osudjeni, posle odsluzene kazne vracani su na posao. Drzava Srbija nije ispoštovala ni odluke Komiteta Ujedinjenih nacija protiv torture.
U Fondu podsecaju da se nikada nije postavilo ni pitanje odgovornosti pripadnika policije koji su batinali ljude na ulicama tokom protesta 1996, 1997. ili 2000 godine, a prebijeni su danas invalidi.
Peticijom do odgovornosti policije
13. avgust 2008. | 09:16 -> 18:18 | Izvor: B92
Kuršumlija -- Oko 450 gradjana Kuršumlije potpisalo peticiju kojom trazi ispitivanje odgovornosti (etvorice policajaca zbog maltretiranja.
Ni deset dana posle prebijanja dvojice Roma u policijskoj stanici u Kuršumliji, zvanicih informacija o tome šta se dogodilo nema, kao ni da li ce neko snositi odogovornost za taj dogadjaj. Postoji više prijava gradjana Kuršumlije protiv nekoliko policajaca zbog torture i zlostavljanja. A inspektor Miljan Komnenovic pominje se u svim prijavama ljudi koji su brutalno pretuceni.
Ivica i Toni Jovanovic tvrde da su 4. avgusta bili pretuceni u policijskoj stanici od strane policajaca koji su na taj nacin hteli da iznude njihovo priznanje da su pocinili kradju.
Jedan od policajaca, Miljan Komnenovic, kako tvrde, pretio im je i pištoljem.
O povredama koje su zadobili svedoci lekarski izveštaj u kome piše da braca Jovanovic imaju modrice po telu.
Jedan od brace, Ivica, koji inace boluje od epilepsije, imao je otok ispod levog oka i nagnjecenje grudnog koša.
"Kako da se osecam, ogorcen sam. Tolko su me tukli da sam se sve uneredio. Ja kad sad vidim policiju, begam od njih 20 metara da ih ne sretnem. Toliko se plašim", rekao je Ivica.
MUP: Postupak u toku
Postupak utvrdjivanja okolnosti povodom navoda o prekoracenja ovlašcenja policije u Kuršumliji još uvek je u toku, receno je za B92 u MUP-u Srbije.
Kasnije se ispostavilo da Jovanovici nisu pocinili kradju. Zbog toga su, kako tvrde, u policiji pokušali da se nagode sa njima.
"Nudili su nam da nam plate 3-4 dnevnice što nismo radili i još neki dinar da ih ne tuzimo, da se ne cuje za to", izjavio je Toni.
Nenad Milosavljevic je, kako tvrdi, dobio batine od policajaca u maju prošle godine zbog toga što nije imao licnu kartu.
Policajci su mu, izmedju ostalog, vezali ruke, stavili ga u gepek i odvezli ga na stocnu pijacu.
"Došli smo do stocne pijace. Izveli su me, poceli su da me šutiraju. Ometaš ovlašcena lica u vršenju dunosti. Za ovo ceš u zatvor, rekli su mu. Stavili su mi lisice. Taj Komnenovic je izvadio pištolj i pretio mi je. Rekao je: pucacu u tebe", navodi Milosavljevic.
Miloš Ristic i šestorica njegovih prijatelja podigli su prijavu protiv dvojice policajaca zbog toga što su ih, kako kae, bez ikakvog razloga maltretirali u centru grada.
"Ovaj je skocio i izvadio pištolj. Bio je u civilu. Uperio mi je pištolj u srce, pricao kako ce da nas pobije."
"Udarao ih je taj i drugi inspektor po glavi. Imao je hematom na glavi. Drzao je mog brata za vrat. Pitao sam ga zašto ga drzi, i on me je obema rukama udario u predelu vilice", izjavio je Ristic.
Mreza odbora za ljudska prava (CHRIS) ranije je pokrenula dva sudska postupka protiv policajaca u Kuršumliji.
"Advokati mreze CHRIS su od 2005. do danas procesurirali dva predmeta protiv policajaca u Kuršumliji za delo zlostavljanje i mucenja, i u oba dela se pominju isti policajci kao okrivljeni", kaze Dragan Djordjevic iz Mreze odbora za ljudska prava.
"I u ovom slucaju dvojice Roma, po izjavama oštecenih, pominje se ime jednog policajca kao lica koje je ucinilo zlostavljanje i mucenje", rekao je Djordjevic.
On dodaje da je u oba slucaja policija pokrenula krivicne prijave za ometanje sluzbenih lica u vršenju sluzbene duznosti.
"Simptomaticno je da sud prvo procesuira predmet gde sluzbena lica pokrecu krivicnu prijavu, a predmete u kojima naši advokati zastupaju oštecene procesuira sa zakašnjenjem od 6 meseci do godinu dana", navodi Djordjevic.
Iako ga je policija stavila u gepek, Nenad Milosavljevic je nepravosnzanom presudom osudjen na šest meseci zatvora zbog ometanja sluzbenih lica u vršenju duznosti.
Postupak koji je Milosavljevic pokrenuo protiv policajaca još traje.
Sudija Radomir Jovanovic u jednom predmetu je bio istrazni, a u drugom sudeci sudija.
Prelaz izaziva strah
12.Avg.2008, Izvor: Kurir
KURŠUMLIJA - Prelaz preko pruge za meštane Samokova prava je nocna mora, jer je vidljivost na tom mestu svega desetak metara, iako po Zakonu o bezbednosti saobracaja treba da bude 150 metara. Sa jedne strane pruge izrasli su bagremovi, sa druge je ograda obrasla u korov. Na tom mestu pre tri godine zivot je izgubila troclana porodica Andjelic. Inspektor za zeleznicki saobracaj nalozio je ogranicenje brzine vozova na 20 kilometara na sat.
Premlacivanje dvojice Roma u policiji nije bilo na nacionalnoj osnovi
Masnice su dokaz „zakona pendreka“
Romi ogorceni, traze hitnu istragu i kaznjavanje krivaca. Oni radikalniji traze organizovanje protesta. NJihove zahteve podrao je zamenik predsednika opštine Dejan Miloševic
KURŠUMLIJA 11.avgust 2008. - Ni posle sedam dana od kako su policajci pretukli dva pripadnika romske zajednice u Kuršumliji, strasti se ne smiruju. Romi su ogorceni brutalnošcu policije, ali ipak smatraju da premlacivanje njihovih sunarodnika nije bilo na nacionalnoj osnovi. Obavljeno je nekoliko razgovora sa komandirom policije, a preksinoc je romsko naselje posetio i zamenik predsednika opštine Dejan Miloševic.
Romi tvrde da policija nije smela da bije mladice, a pogotovu da preti repetiranim pištoljem.
- Mi ne znamo šta se tacno dogodilo u policijskoj stanici. Ali smo videli masnice po telu naših momaka. Trazili smo da se utvrdi istina i da, ukoliko se utvrdi da su policajci prekoracili svoja ovlašcenja, oni budu kaznjeni. Isto tako, ukoliko su se naši momci ogrešili o zakon, i oni trebaju da budu kaznjeni - kazu Romi, dok nekoliko radikalnijih, traze organizovanje protesta kako bi se policiji stavilo do znanja da oni nece da trpe kabadahijsko ponašanje i „zakon pendreka“
Prema recima koordinatora za romska pitanja u opštinskoj upravi Saše Petrovica, posle tog dogadjaja on je više puta pozivan u policijsku stanicu, gde mu je receno da ce slucaj biti ispitan po proceduri.
- U svim razgovorima policija je bila vrlo korektna. Kako su mi rekli, posle prituzbi na rad policije postoji redovna procedura kako se prituzba rešava i oni ce nas o tome obavestiti - kaze Petrovic uz negodovanje nekoliko starijih Roma da policija prvo tuce a onda ispituje slucaj.
Inace, prethodnih dana, kako su nam rekli Romi, bilo je mnogo poziva iz Udruzenja Roma iz Beograda, Sombora, Novog Sada. Javilo se i više nevladinih organizacija koje su im ponudile pravnu pomoc, kao i predstavnici romskih politickih partija.
Zamenik predsednika opštine Dejan Miloševic je osudio „brutalnost“ policije i rekao da policija ne sme da bije gradjane i da na taj nacin iznudjuje priznanje, pogotovu ako neko nije kriv, a mora pod batinama da prizna delo koje nije ucinio.
- Valjda je prošlo vreme kada je sve rešavao pendrek. Postoje i druge policijske metode za utvrdjivanje necije odgovornosti, a ne guranje repetiranog pištolja u usta. Opština ce traziti istragu i odgovornost policije i krivci moraju da budu kanjeni - rekao je Miloševic.
Prošlog ponedeljka trojica policajaca su puna cetiri sata maltretirali bracu Ivicu (31) i Tonija (27) Jovanovica. Kako su oni izjavili u zvanicnoj prituzbi, tukli su ih dok nisu „priznali“ kradju, a posle su nastavili zato što nisu odmah priznali. U medjuvremenu je otkriveno da su kradju izvršile druge osobe, a braca Jovanovic su podnela zvanicnu prituzbu protiv policajaca.
Autor:
Milen Djordjevic
Baka nazdravila uz pivo
Neranda Mitrovic iz kuršumlijskog sela Zuc proslavila 90. rodjendan u prisustvu šezdeset clanova svoje familije. Cak je i u kolu zaigrala
KURŠUMLIJA 11.avgust 2008. - Neranda Mitrovic iz kuršumlijskog sela Zuc proslavila je devedeseti rodjendan i krsnu slavu Svetog Pantelejmona u prisustvu šezdeset clanova svoje familije, dok je dvadesetak bilo opravdano odsutno. Porodica je stigla iz Francuske i iz više gradova Srbije, a baka Neranda pronalazila je nacin da poprica i sa potomcima koji ne govore srpski. Cak je i u kolu zaigrala.
- Srce mi je puno. Ovoliko - kaze baka šireci ruke. Došli sinovi, cerke, zetovi, snaje, unuci, praunuci. - Samo još da jziv moj pokojni Vlada, da zajedno podelimo radost.
Baka je na proslavi pijuckala pivo, koje joj je, kaze, preporucila doktorka.
- Rodila sam pet sinova i tri cerke. Imam 19 unucadi i 24 praunucadi i svakog trenutka ocekujem da mi jave da mi se rodio cukununuk - objašnjava baka. Sa unukama, bliznakinjama iz Francuske, koje ne znaju ni rec srpskog, baka je uspela da se isprica. Prica baka na svom jeziku, a unuke na svom, i odlicno se razumeju.
Uz osmeh prica kako se udala za svoga Vladu.
- Došao svekar kod mog oca i oni se dogovorili. Mene niko ništa nije pitao. Otac mi samo rekao da idem u bogatu kucu. A onda se bogatstvo drugacije merilo. Bili su bogati jer je bilo dvadeset šestoro celjadi i mnogo stoke. A za snašu i mladozenju nisu imali ni krevet. Spavali smo na zemlji pokrivenoj slamom, u podrumu. Secam se, pada napolju sneg, a ja se, kao zbog hladnoce, privijem uz mog Vladu - objašnjava baka izazivajuci smeh prisutnih.
Neranda najviše kritikuje mlade što ne radjaju više dece i za to optuzuje struju i televiziju.
- Nekad, cim padne mrak, ako nema mesecine da se prede, tka ili plete, išlo se u krevet. A noc duga... I onda svake godine po jedno dete - kaze ona sa širokim osmehom.
Autor:
Milen Djordjevic
Mladic pucao sebi u vrat
KURŠUMLIJA 9. avgust 2008. - Predrag Milovanovic (36) iz kuršumlijskog sela Degrmen, pokušao je juce oko osam sati da izvrši samoubistvo, pucajuci iz pištolja sebi u vrat. Nesrecni covek je s povredama opasnim po zivot prebacen u Dom zdravlja u Kuršumliji, a zatim na Ušnu kliniku KBC u Nišu. Kako smo saznali, Predrag je zadobio prelom vilice i lekari se nadaju da ce preiveti.
Po nezvanicnim informacijama, Predrag je juce ujutru pomagao majstoru koji je izvodio radove na njihovoj novoj kuci, dok su drugi clanovi porodice obavljali uobicajene poslove na imanju. Oko osam sati svi su se okupili, popili zajedno kafu, a zatim je Predrag otišao u svoju sobu odakle su se ubrzo zacula dva pucnja.
Autor:
Milen Djordjevic
Dva Roma pretucena zbog kradje koju nisu pocinili
Izvor: Beta |
8. avgust 2008. 09:24:17

KURŠUMLIJA, 8. avgusta 2008. (Beta) - Braca Toni (27) i Ivica (31) Jovanovic, Romi iz Kuršumlije optuzili su danas trojicu policajaca da su ih teško pretukli u policijskoj stanici u Kuršumliji i od njih iznudili priznanje za delo koje nisu pocinili. Jovanovici su podneli prijavu protiv tih policajaca jer su ih oni pre nekoliko dana pod sumnjom za kradju vodomera priveli u policijsku stanicu, brutalno pretukli i iznudili priznanje. Istragom je utvrdjeno da su druge osobe pocinile tu kradju. "Poceli su da nas tuku pendrecima i pesnicama cim su nas uveli u stanicu. Jedan od njih, koji nas je najviše tukao, potegao je i pištolj, uperio ga u mene i zatrazio da priznam da sam ukrao nekakve vodomere. Nakon višesatne tuce, morali smo da priznamo da smo pocinili kradju iako to nije istina", kazao je Toni Jovanovic. Policija je bracu Jovanovic pustila oko ponoci, nakon cetiri sata zadrzavanja. U medjuvremenu je policijskom istragom utvrdjeno da su druge osobe ukrale vodomere za koju su najpre bili osumnjiceni Jovanovici. Sa tim slucajem upoznato je i Udruzenje Roma u Kuršumliji u cijem prisustvu su braca Jovanovic podnela prijavu protiv trojice kuršumlijskih policajaca. U kuršumlijskoj policiji agenciji Beta je potvrdjeno da je podneta prijava protiv tri policajca, kao i da ce biti sprovedena istraga. Tamo nisu zeleli da saopšte identitet osumnjicenih policajaca za to delo.
„U usta mi je stavio repetiran pištolj“
Kada su braci batinama iznudili priznanje da su ukrali vodomere, nastavili su da ih biju jer nisu odmah priznali Prebijanje dvojice Roma izazvalo je uznemirenje u romskoj zajednici
KURŠUMLIJA - Braca Ivica (31) i Toni (27) Jovanovic, Romi iz Kuršumlije, podneli su prijavu protiv trojice policajaca jer su ih u ponedeljak uvece tukli i maltretirali puna cetiri sata sumnjiceci ih za kradju. Kada su pod batinama „priznali“, prebijanje je nastavljeno jer nisu priznali na vreme. Da bi bio ubedljiviji jedan od policajaca je Toniju Jovanovicu zapretio repetiranim pištoljem, od cega je nesrecni mladic „premro od straha“. U medjuvremenu, pravi lopovi su otkriveni, a braca Jovanovic nisu dobila ni izvinjenje.
Sve je pocelo kada je policijska patrola u ponedeljak oko 19.30 privela Jovanovice u Policijsku stanicu, sumnjiceci ih za kradju više vodomera, vlasništvo Komunalnog preduzeca.
- Odveli su nas u stanicu i traili da priznamo kradju. Ja sam im odmah rekao da ne znam o cemu se radi, ali su oni poceli da me tuku. Udarali su me rukama, nogama, palicom, motorolom ma, udarali su me cime su stigli - zapoceo je zajednicku ispovest mladji brat Toni.
Policajci su bracu ispitivali zajedno, a povremeno su ih razdvajali. Stariji Ivica nije mogao da trpi batine, pa je vrlo brzo „priznao“ da je uradio sve što su mu stavljali na teret.
- Mislio sam u tom trenutku da je sve bolje od batina. Oni su me nemilosrdno tukli. Smenjivala su se njih trojica. Rekao sam da sam ukrao vodomere iako nisam imao pojma o cemu se radi. Nadao sam se da ce prestati da me biju - objasnio je Ivica.
Ali, stariji Jovanovic se grdno prevario. Policajci su doveli mladjeg brata Tonija iz druge prostorije, na suocenje. I dok je Ivica plašeci se novih batina i dalje tvrdio da su ukrali vodomere, mladji brat Toni je sve to uporno negirao.
- Odmah sam shvatio da je moj brat priznao kradju jer nije mogao da istrpi batine, ali ja nisam hteo. Batinanje je nastavljeno. U jednom trenutku jedan od policajaca je repetirao pištolj i gurnuo cev u moja usta govoreci: „Priznaj majku ti jeb..!“. Dali su nam da popijemo sok, valjda da se malo oporavimo, pa su nastavili sa batinama. Više nisam mogao da izdrzim, pa sam i ja rekao da smo ukrali te vodomere - prica Toni, pokazujuci vidljive podlive na ledjima i zadnjici.
Medjutim, tu nije bio kraj maltretiranju. Kako kazu braca, prvo su ih izgleda tukli da priznaju kradju, a kada su oni pod batinama „priznali“, nastavili su da ih tuku što nisu odmah priznali. Posle puna cetiri sata braca su puštena iz policijske stanice bez ikakvog zapisnika i receno im je da dodju sutradan u devet.
U medjuvremenu je otkriveno da su kradju famoznih vodomera izvršili D. M. i A. P, koji su ih preprodali otkupljivacu starog gvodja iz Blaca. Vodomeri su pronadjeni i vraceni, a Jovanovici nisu dobili ni izvinjenje, pa su sa vidnim povredama po svim delovima tela, a ponajviše bolom u duši, odlucili da podnesu prijavu protiv policajaca i traze da se oni adekvatno kazne. O zvanicnoj prituzbi uredno je u policiji sacinjen zapisnik.
Prebijanje dvojice Roma izazvalo je uznemirenje u romskoj zajednici, pa je policija, kako smo saznali, pozvala dvojicu predstavnika Udruzenja Roma u Kuršumliji, sa kojima je obavljen razgovor. Kako nam je receno, potvrdjeno je da je bilo odredjenih nepravilnosti i policija ce u roku od 15 dana, kako propisi nalazu, rešiti pritubu u skladu sa Uputstvima o rešavanju prituzbi i Zakona o policiji.
DACIC: ISPITATI SLUCAJ
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dacic nalozio je juce da budu ispitane sve okolnosti o „navodnom prekoracenju ovlašcenja“ pripadnika MUP-a u Kuršumliji, kada su pretucena dva Roma, saopštio je MUP. U saopštenju je navedeno da je Dacic nalozio ispitivanje svih okolnosti „navodnog incidenta“ i da ce MUP obavestiti javnost po utvrdjivanju svih cinjenica o ishodu istrage.
Autor:
Milen Djordjevic
Veteranima uruceno 100 prijava za remecenje reda i mira
Izvor: Beta |
6. avgust 2008. 15:22:54
KURŠUMLIJA, 6. avgust 2008. (Beta) - Nekoliko clanova organizacije Toplicki gvozdeni puk i predsednik te organizacije Dejan Miloševic, koji je i zamenik predsednika opštine Kuršumlija, dobili su oko sto prekršajnih prijava sa kaznama od ukupno milion dinara. Prekršajne prijave za remecenje javnog reda i mira, ometanje saobracaja i odzravanje neprijavljenih skupova sudski cinovnici urucili su u protekla dva dana, a prijave su vezane za višemesecne demonstracije i blokade puteva, kada su rezervisti trazili isplatu zaostalih ratnih dnevnica iz vremena rata na Kosovu. Miloševic je agenciji Beta rekao da "lokalni mocnici ne mogu da se pomire sa cinjenicom" da su rezervisti preuzeli deo vlasti u opštini Kuršumlija i da prekršajnim prijavama "pokušavaju da se svete veteranima". "Mi cemo opet da "podignemo vojsku" i necemo dozvoliti da im ovaj pokušaj prodje", rekao je Miloševic. Miloševic je istakao da je to "samo deo" prijava urucenih veteranima u Kuršumliji, i dodao da prosecna kazna iznosi oko 12 i po hiljada dinara.
Trazi se gej ekspert
Bivši odbornik u Kuršumliji sudski kaznjen zbog tvrdnje da ima video snimak na kojem tadašnji predsednik Skupštine kaze da su dvojica uglednih direktora i opštinskih funkcionera pederi
KURŠUMLIJA - Presudom Opštinskog suda u Kuršumliji odbornik u prošlom sazivu opštinske skupštine u ovom gradu Slavko Ilic mora da plati 15.000 dinara bivšem predsedniku Skupštine Slavku Carapicu po tuzbi za klevetu. Naime, Ilic je kao opozicioni odbornik prošle godine za skupštinskom govornicom izjavio, drzeci visoko u desnoj ruci CD, da ima video zapis u kome Slavko Carapic, tadašnji predsednik Skupštine opštine, tvrdi da su dvojica uglednih kuršumlijskih direktora i opštinskih funkcionera pederi. Posle presude Ilic je najavio zalbu višem sudu, objasnivši da ce traiti mišljenje ovlašcenog veštaka seksualne struke, koji treba da utvrdi cinjenicno stanje.
Dvojica prijatelja iz Kuršumlije, Ilic i Carapic, zajedno su se deset godina borili protiv rezima Slobodana Miloševica, a danas ne samo da nisu prijatelji vec su i sudske mušterije.
Predsedavajuci Carapic, koji je u medjuvremenu ušao u koaliciju sa pomenutim „spornim“ dvojcem i na osnovu tog dogovora dobio funkciju, brze-bolje je rekao da Iliceva izjava nije tacna i odredio pauzu.
Na pauzi, ispred skupštinske sale zapocela je zucna diskusija. Dok su jedni tvrdili da ako neko zeli da uspe, mora izvesno vreme da provede u zatvoru ili da bude gej, drugi su oštro napali navodno seksualno opredeljenje svojih sugradjana. U cošku, duboko zabrinut, jedan od prozvanih tiho je kazao da je sve to moda i dobro, jer ga je zena cesto optuzivala za švaleraciju, pa valjda više nece da sumnja. Njegov sagovornik, medjutim, rekao mu je šapatom da bi mu zena švaleraciju mozda i oprostila, ali ovo nece.
Sve u svemu, tu se prica završi, ali zapoce sudski proces. Carapic je podneo tubu za klevetu protiv Ilica, uz tvrdnju da on nikada nije izjavio da su njegovi sadašnji prijatelji pederi.
- U zaru predizborne kampanje izjavio sam da pomenuti politicari mogu da se uclane u jednu malu politicku stranku, sa socijaldemokratskim predznakom, koja je nekako uvek u vlasti ili oko vlasti, a sve ostalo je politicka konstrukcija opozicije i Ilica - objasnio je Carapic.
Sud nije hteo ni da pogleda video zapis, vec je osudio Ilica za klevetu i nalozio da isplati Carapicu 15.000 dinara za pretrpljen duševni bol, plus sudske troškove. Glavni ‘’junaci’’ nisu podneli tuzbe niti su prisustvovali rocištu, ni kao posmatraci.
Cim je pre neki dan dobio presudu, Ilic je najavio zalbu višem sudu, uz obecanje da ce stvar isterati na cistac.
- Trazicu mišljenje ovlašcenog veštaka seksualne struke, koji treba da utvrdi cinjenicno stanje. Ja verujem predsedniku Skupštine, a sud mora da pogleda snimak njegove izjave, jer samo na taj nacin moze da presudi. Ukoliko sudu snimak nije dovoljan dokaz, morace da odredi veštaka koji bi uradio strucnu ekspertizu - kaze Ilic i dodaje da nema ništa protiv bilo cijeg seksualnog opredeljenja, ali hoce da zna istinu, kako bi bio oprezan. Za svaki slucaj.
U caršijskim razgovorima još nije utvrdjeno da li postoji veštak tog profila i koga bi Ilic eventualno mogao da predlozi za te aktivnosti ukoliko sud ne nadje dovoljno strucnog kandidata. Licitiranje je pocelo...
Preletanje
Bivši odbornik u SO Kuršumlija Slavko Ilic je, posle clanstva u SPO i SDPO, nedavno pristupio Demokratskoj stranci, dok je Slavko Carapic posle prestanka mandata predsednika Skupštine postao direktor Zemljoradnicke zadruge, a zatim je sa svojim rodjakom Nebojšom Carapicem osnovao stranku „Djeneral Draza Mihailovic'“, u kojoj obavlja posao generalnog sekretara.
Autor:
Milen Djordjevic
Incident bez povredjenih
Izvor: Fonet |
2. avgust 2008. 11:47:19
KURŠUMLIJA, 02. avgust 2008. (FoNet) - U sinocnjem incidentu na administrativnoj granici Srbije i Kosova u ataru Tacevca, gde je ispaljeno više hitaca kada je prolazila patrola Vojske Srbije, niko nije povredjen.
Do oruzanog incidenta, kako FoNet saznaje u kuršumlijskoj policiji, došlo je juce oko 19 casova, kada je vojna patrola zatekla dva Albanca u blizini nenaseljene kuce Kostadina Aleksica u Tacevcu.
Dva albanska civila su se, primetivši vojnu patrolu, dali u beg ka kosovskoj opštini Podujevo, ispalivši tom prilikom, najverovatnije u vazduh, više hitaca iz pištolja. Patrola Vojske Srbije nije uzvratila na vatru.
U aprilu su albanske šumokradice u ataru Tacevca pucale na policiju koja ih je zatekla u nelegalnoj seci šume. U istom selu je jula prošle godine u podmetnutim pozarima izgorelo jedno domacinsto, više pomocnih objekata i seoska škola.
Zeli da stane na svoje noge
KURŠUMLIJA 1. avgust 2008.- Aleksandar Stamenkovic (25) iz kuršumlijskog naselja Markovica koji od rodjenja boluje od cerebralne paralize ima šansu da stane na svoje noge jedino posle operacije. Takve zahvate vrhunski ruski strucnjaci obavljaju na privatnoj specijalnoj hirurškoj bolnici “Medikus” u Cupriji, a kompletan zahvat košta 5.000 evra. Aleksandar rano detinjstvo pamti po selidbama iz bolnice u bolnicu.
- Ja samo hocu da stanem na svoje noge, jer to nikad nisam uspeo. Zelim da osetim slobodu koju donosi hod, šetnja. Zeleo bih da trcim, skacem, ali to verovatno nikad necu moci - prica Aleksandar sa širokim osmehom, dok se niz lice majke Ljiljane slivaju suze. Otac Radoje, i sam invalid, gleda negde u daljinu i samo povremeno baci pogled na sina.
Ljiljana prica da su pre mesec dana poslednji put bili na pregledu i da lekari, iako ne zele da daju prognozu, smatraju da je operativni zahvat jedino rešenje.
- Lekari su rekli da moraju da urade dva zahvata. Prvi na nogama i jednoj ruci, a drugi na kicmi i drugoj ruci. Svaka operacija košta po 2.500 evra - kaze Ljiljana.
POMOZITE!
Aleksandrova porodica, koja jedva sastavlja kraj s krajem, uputila je apel svima koji hoce i mogu da pomognu. Komšije iz mesnih zajednica Markovice i Gvozdeni puk vec su sakupile skromnih 50.000 dinara, a pomoc su najavila mnoga preduzeca, banke, institucije i pojedinci, kao i opština. To najverovatnije nece biti dovoljno, pa porodica moli sve ljude dobre volje da pomognu kako bi se ispunila najveca Aleksandrova zelja - da prvi put stane na svoje noge.
Kuršumlija: Izgoreo hektar šume
1. avgust 2008. | 16:36 | Izvor: Beta
Kuršumlija -- U pozaru u ataru kuršumlijskog sela Perunika izgorelo je više od jednog hektara šume, saopštilo je preduzece Srbija šume.
Pozar je juce poslepodne zahvatio mladu borovu šumu koja je zasadjena prošle godine. Šef šumske uprave Branislav Prolovic rekao je agenciji Beta da su u pozaru izgorele sve borove sadnice i da je uzrok pozara ljudski faktor.
Prošle godine na teritoriji kuršumlijske opštine izgorelo je nekoliko stotina hektara šume, tri seoska domacinstva, jedna seoska škola i jedna trafo stanica, a pricinjena je i velika materijalna šteta poljoprivrednim usevima.
Zaratile komŠije biznismeni
KURŠUMLIJA 1. avgust 2008. - Dok je bio na moru, Radoljubu Ognjanovicu, vlasniku STR ‘’Neimar’’ kod zelene pijace u Kuršumliji, komšija Slaviša Milenkovic srušio je prirucni magacin kako bi proširio sopstveni objekat, iako nema potrebne dozvole nadleznih slubi za radove ni za mesto gde je bio njegov privremeni objekat, a kamoli za prostor na kome se nalazio komšijin magacin. Ognjanovic je zatrazio intervenciju gradjevinske inspekcije i policije i podneo tubu Opštinskom sudu, koji je doneo privremenu meru o prekidu gradjevinskih radova do okoncanja postupka, ali Milenkovic nastavlja sa gradnjom.
Ognjanovic je vlasnik objekta u kome prodaje gvozdjarsko-farbarsku robu. Tvrdi da mu je zbog radova koje izvodi komšija napukao zid, o cemu je obavestio gradjevinsku inspekciju.
- Kupio sam ovaj objekat sa prirucnim magacinom. Objekat sam renovirao i imam sve dozvole nadleznih slubi. Tacno je da je mali prirucni magacin izgradjen bez dozvole, ali ja sam ga nasledio i nisam mu menjao namenu - kae Ognjanovic i istice da ce, ako se gradnja komšijinog objekta nastavi, biti ugrozen njegov lokal.
Vlasnik susednog lokala Slaviša Milenkovic kaze da je predao zahtev sa potrebnom dokumentacijom za izgradnju novog objekta jer je prethodni bio od drveta i nije odgovarao nameni. Tvrdi da nije srušio magacin, vec da je sam pao kada je uklanjao svoj privremeni objekat, koji je naslanjao na njega. Robu iz srušenog magacina STR ‘’Neimar’’ Slaviša Milenkovic je uredno popisao i smestio na sigurno, a kada se Ognjanovic vratio sa odmora, uredno mu u prisustvu policije vratio, o cemu je sacinjen zapisnik.
Grom udario u zgradu Crvenog krsta i zapalio je
Izvor: Beta |
22. jul 2008. 17:30:54
KURŠUMLIJA, 22. jula 2008. (Beta) - Za vreme snaznog nevremena koje je u popodnevnim casovima zahvatilo Kušrumliju grom je udario u zgradu Crvenog krsta i zapalio je. Od udara groma, zahvacene su elektroinstalacije pa se pozar brzo proširio na krovnu konstrukciju, a zatim i na celu zgradu. Niko od zapolenih, koji su u vreme udara groma bili u zgradi, nije povredjen. U gašenju pozara koji je ubrzo lokalizovan ucestvovalo je tri vatrogasna vozila Policijske uprave iz Prokuplja. Šatori, razna oprema i hrana koji su bili skladišteni u toj zgradi delimicno su spaseni, ali se šteta još procenjuje.
PROTESTI DVE GRUPE REZERVISTA
Izvor: Fonet |
22. jul 2008. 14:05:21
KURŠUMLIJA, 22. jul 2008. (FoNet) - Dve grupe rezervista jutros su u centru Kuršumlije odrale dva paralelna mitinga koje su obezbedjivali brojni pripadnici policije.
Rezervisti okupljeni oko politicke organizacije "Toplicki gvozdeni puk" odrzali su skup u zgradi opštine, trazeci isplatu još dve rate ratnih dnevnica, pored vec šest koje im je Vlada Srbije isplatila u prethodnih šest meseci.
S druge strane, u centru Kuršumlije odrzan je miting druge, suprostavljene grupe rezervista, koja je optuzila predstvnike"Gvozdennog puka" da su vršili mallverzacije sa dobijenim dnevnicama.
Oba skupa, koja su obezbedjivale jake policijske snage, protekla su bez incidenata.
Ekološki incident u Toplici
22. jul 2008. | 12:27 | Izvor: FoNet
Kuršumlija -- Ribolovacka sluba u Kraljevu prijavila je policiji da je u reci Toplici uginulo nekoliko desetina kilograma ribe.
Ovaj ekološki incident dogodio se u ponedeljak uvece kada je u Toplicu ispuštena voda iz kanala koji se u reku uliva u centru grada. Tom prilikom je, prema svedocenju meštana koji ive u blizini reke, uginulo nekoliko desetina kilograma ribe.
Uvidjaj su izvršili policija i opštinski inspektor za zaštitu zivotne sredine i prema prvim procenama, uzrok pomora ribe je izlivanje fekalija i mulja u reku Toplicu u cijem koritu je, usled suše, nizak vodostaj.
Krš na ceni!
Djavolja varoš zainteresovala investitore, ali placevi se ne prodaju zbog niske cene. Hektar u okolini sada košta nekoliko stotina evra
KURŠUMLIJA - Poslednjih meseci sve je više zainteresovanih za kupovinu placeva pored puta koji vodi ka djavoljoj varoši. Vlasnik dobrog dela zemlje na tom potezu je Šumsko gazdinstvo ‘’Toplica’’ iz Kuršumlije, ali ono za sada nije u mogucnosti da daje zemlju u zakup, jer to ne predvidjaju tzv. Šumsko-privredne osnove, koje odredjuju namenu zemljišta.
Prema recima Branislava Prolovica, šefa Šumske uprave u Kuršumliji, javljaju se privatni investitori, koji zele da zakupe zemljište da bi na putu ka djavoljoj varoši izgradili turisticko-ugostiteljske objekte i druge pratece sadrzaje.
- Po dokumentu koji se zove Šumsko-privredne osnove i koji na duzi period odredjuje namenu zemljišta, za sada nema mogucnosti da Šumsko gazdinstvo izda u zakup zemljište na kome bi se gradili takvi objekti. Medjutim, trenutno se radi novi dokument za narednu deceniju i siguran sam da ce u njemu biti predvidjena i ta mogucnost i tada bi se zemlja izdavala na 99 godina - kae Prolovic.
Meštani u selima oko djavolje varoši zasad mudro cute i nevoljno priznaju da ima zainteresovanih za kupovinu zemlje. Medjutim, pošto je cena niska, kazu tek nekoliko stotina evra po hektaru, oni cekaju bolju ponudu.
S obzirom na veliku posecenost djavolje varoši u poslednje vreme i nedostatak ugostiteljskih objekata du puta, gradnja turistickih sadrzaja je interes i opštine Kuršumlija i drzave. Svakog vikenda nekoliko hiljada posetilaca iz cele Srbije, ali i inostranstva, hrli da vidi cudo prirode, koje postoji vekovima, ali je tek kandidaturom za izbor u sedam svetskih cuda prirode postalo hit.
Do figura se stize djavoljom ili Paklenom jarugom. Drvene stepenice i nekoliko mostica olakšavaju prilaz, a na vidikovcu, kao na dlanu, vide se cuvene kule. Oko podneva uz ‘’djavolju’’ stazu vec' stize više stotina posetilaca. Oni koji ne zele da pešace kilometar, imaju na raspolaganju vozic, koji vuce traktor. Turisticki radnici nadaju se da ce drzava shvatiti znacaj ove turisticke destinacije i finansirati bar izgradnju puta.
OVOG LETA 20.000 TURISTA
Djavolju varoš cine ukupno 202 „figure“ visine od tri do 15 metara, u podnoju široke oko tri metra, a pri vrhu samo tridesetak centimetara, drze kamene „kape“ teške nekoliko stotina kilograma. Rukovodilac djavolje varoši Radoje Stepanovic, ili ‘’gradonacelnik’’, kako ga svi oslovljavaju, kaze da je u poslednja tri meseca ovaj fenomen prirode obišlo 20.000 turista i da je posecenost desetak puta veca nego lane.
Djavolja varos je postala hit nakon sto je kandidovana za jedno od novih cuda prirode, za koje se glasa putem interneta. Ni to nije dovoljan dokaz celnicima opstine Kursumlija, da je internet fenomen koji znaci napredak i unapredjenje cele opstine, vec se i dalje radi po zastarelim principima. U samoj opstinskoj upravi ne postoji sirokopojasna internet konekcija, a od toga se bezi kao od ludacke kosulje. Na inicijativu sefa za opste poslove D. Gasica, umesto kompjutera, samo pre nekoliko dana su u opstinskoj upravi nabavljene "nove" mehanicke pisace masine, kao u doba gestapoa, i sumnjivog lica. I to jedna masina za cenu pola kompjutera.
Ponovo radi semafor
KURŠUMLIJA - Posle više od dvadeset godina, na raskrsnici u centru Kuršumlije saobracaj ce ponovo biti regulisan semaforom. Postavljen pocetkom osamdesetih, posle samo nekoliko godina semafor je iskljucen jer je samo pravio saobracajnu guvu. Na molbu vlasnika auto-škola, nova opštinska vlast je donela odluku da se popravi semafor, koji ne radi više od dvadeset godina. Kandidati za polaganje vozackog ispita morali su do sada da putuju u Prokuplje da polazu vonju, samo zbog nedostatka semafora.
Autor:
Milen Djordjevic
Novo šetalište pored reke
KURŠUMLIJA - Opština Kuršumlija zapocela je uredjenje korita i desne obale reke Toplice u duzini od 1.000 metara. Po projektu, pored Toplice je predvidjeno šetalište i biciklisticka staza, a kasnije ce biti izgradjeni i ugostiteljski objekti pored reke. Osim toga, ovih dana uredjuje se i prostor kod autobuske stanice, gde ce biti veliki parking.
Autor:
Milen Djordjevic
Trnje donelo pare!
U zabitom selu Sagonjevu kod Kuršumlije 85 domacinstava, razbacanih po brdima, uspešno uzgaja maline, jagode i kupine
KURŠUMLIJA - U zabitom planinskom selu Sagonjevu kod Kuršumlije 85 domacinstava, razbacanih po brdima, posvetilo se pre petnaestak godina proizvodnji jagodicastog voca. Malo-pomalo, povecavali su zasade i postali primer kako se i na planini, ako ima sloge, mogu stvoriti uslovi za solidan zivot. Kao kruna rada, dobrih komšijskih odnosa i upornosti pocela je izgradnja asfaltnog puta.
Sagonjevo je oko 16 kilometara udaljeno od Kuršumlije a do njega se stie iz pravca sela Zuc, i to cetiri kilometra pravo uz brdo. Mladji su morali u grad kako bi se školovali, i tu su se pozenili i poudavali. U selu su ostali samo stari...
Prelomni trenutak desio se devedesete godine, kada je “Hladnjaca” iz Kuršumlije ponudila besplatne sadnice jagodicastog voca. Seljaci, koji su se do tada bavili ‘’svaštarenjem’’, najviše stocarstvom, poceli su da gaje kupine, jagode i maline. Pocetak nije bio lak. Bilo je otpora.
- Zar da sadim trnje (kupine) a ceo zivot pokušavam da ga iskrcim sa njiva? - govorili su stari domacini.
Milosav Novicic, jedan od prvih koji je na svom imanju poceo da gaji kupine i maline, a danas ima i jagode, kaze da su novu proizvodnju vrlo brzo prihvatili mladji ljudi, poceli su da se vracaju iz grada i krce porodicna imanja zarasla u korov. Ovo podneblje, iako pripada tek šestoj kvalitetnoj klasi zemlje, na izmedju 800 i 900 metara nadmorske visine, pokazalo se kao izvanredno za proizvodnju ovih kultura.
- Na deset ari maline prošle godine proizveo sam 1,7 tona, a ove godine oko 1,2 tone. Cena je odlicna, krece se oko 180 dinara po kilogramu. Ako uporedimo s proizvodnjom kukuruza, koji smo godinama sejali zbog ishrane stoke, vidi se koliko su maline isplativije. Po jednom hektaru, i kad je najbolja godina, kukuruz ne moze da rodi više od dve tone, a zarada je 40.000 dinara, dok se sa deset ari maline dobije preko 200.000 dinara - objašnjava Milosav i dodaje da svake veceri dva otkupljivaca dolaze u selo i odmah isplacuju preuzete proizvode.
OBNOVA PORODICNIH KUCA
Danas je selo Sagonjevo, pogotovo preko leta, puno naroda. Dolaze oni koji su odavno otišli i obnavljaju porodicne kuce. Zajednickom akcijom pre nekoliko godina izgradili su crkvu, a sada grade i put. Doduše, ovaj veliki posao pomogla je i drzava, sa dvadeset miliona dinara iz NIP.
Protest radnika modne konfekcije 7 juli
Izvor: Beta |
10. jul 2008. 16:07:18
KURŠUMLIJA, 10. jula 2008. (Beta) - Nekoliko desetina radnika Modne konfekcije " 7 Juli" koja je u stecaju, danas su protestvovali u sali opštine Kuršumlija gde su od opštinskog rukovodstva zatrazili da posreduje u pregovorima sa Vladom Srbije da im se isplate zaostale plate. Radnici preduzeca "7 Juli" saopštili su danas celnim ljudima opštine da vec cetiri godine ne primaju licne dohodke i da im nije rešeno pitanje povezivanja radnog staza od kada je preduzece otišlo u stecaj. Oni su zatrazili od prvih ljudi opštine da posreduju u pregovorima sa Vladom Srbije od koje ce zatraziti da im se isplate otpremnine i poveze radni staz. Upozorili su da se nalaze na ivici egzistencije i da ce organizovati stalne proteste i odlazak pred zgradu Vlade Srbije ukoliko njihovi zahtevi uskoro ne budu ispunjeni. Pre pet godina došlo je do spora radnika i novog vlasnika Modne konfekcije "7 Juli" u Kuršumliji koju je kupio privatni preduzetnik Bogdan Aleksic iz Kuršumlije. Nakon niza štrajkova radnika tog preduzeca, novi vlasnik je fabriku zatvorio 2004. godine, a preko 500 radnika je ostalo bez posla i ikakvih primanja u prethodne cetiri godine.
Kuršumlija: Grad velicine lešnika
9. jul 2008. | 01:00 -> 13:44 | Izvor: Beta
Kuršumlija, Vranje -- Nevreme praceno olujnim vetrom, kišom i gradom juce posle podne nanelo veliku štetu usevima u opštini Kuršumlija.
Razmere štete još nisu poznate, a u pojedinim delovima opštine Kuršumlija padao je grad velicine lešnika. U selu Dankovice kod Kuršumlije, vetar i vodene bujice iscupali su iz korena pet stabala. Pokidan je i jedan telefonski kabl, pa su prekinute veze sa Lukovskom Banjom.
Za sada nema informacija da li je bilo povredjenih i kolika je eventualna materijalna šteta nastala na objektima tokom jednosatnog nevremena koje je zahvatilo kuršumlijsku opštinu.
Vodena bujica poplavila je nekoliko kuca i podruma u centru Kuršumlije.
U selima Grabovnici, Tocanu i Dedincu usevi su pretrpeli ogromnu štetu. Još nema podataka kolika je šteta, ali meštani procenjuju da je uništeno oko 50 odsto useva.
U Grabovnici je oštecena i seoska škola.
Uklonjeno 20 divljih deponija
KURŠUMLIJA 5. jul 2008. - Nekoliko stotina gradjana Kuršumlije, u organizaciji lokalne samouprave, juce je uklonilo dvadesetak divljih deponija u gradu i okolini. Cišcenje grada i uklanjanje divljih deponija organizovalo je novo opštinsko rukovodstvo u Kuršumliji. Uz pomoc teške mehanizacije društvenih i privatnih preduzeca iz Kuršumlije, nekoliko stotina gradjana je volonterski cistilo grad i uklanjalo divlje deponije.
- Akcija je organizovana na dobrovoljnoj bazi i njoj se odazvao veliki broj gradjana, ali i ovdašnja preduzeca, koja su nam teškom mehanizacijom pomogla da uklonimo divlje deponije - rekao je predsednik opštine Kuršumlija Zoran Lakic.
Dva slubenika Skupštine Kosova uhapšena s pola kilograma heroina
Niška policija presekla šverc heroina sa Kosmeta u kojem su ucestvovala braca Halili iz Prištine
[objavljeno: 03/07/2008]
Niš , Kursumlija,– U okolini Kuršumlije, nedaleko od motela „Rado”, pre tri dana, u švercu droge, uhapšena su i dvojica kosovskih Albanaca, za koje je juce zvanicno potvrdjeno da su zaposleni u nelegalnoj Skupštini Kosova.
Da podsetimo, u organizovanoj akciji pripadnika Policijske uprave Niš, uhapšena su trojica narkodilera. U niškoj policiji receno je da su zbog osnovane sumnje da su pocinili krivicno delo protivzakonite proizvodnje i stavljanje u promet opojnih droga, uhapšeni i zatvoreni braca Naim (45) i Aziz Halili (38), obojica iz Prištine, i Goran Blazic (44), iz Niša.
Prilikom hapšenja, neposredno pred primopredaju droge, policija je zaplenila više od pola kilograma heroina visokog kvaliteta i cistoce. Dogovor brace Halili i Nišlije Gorana Blazica bio je da se nadju na parkingu motela „Rado”, nedaleko od Kuršumlije, zbog cega su dvojica Albanci iz Prištine pod okriljem mraka, usred noci, ilegalno prešli administrativnu liniju razdvajanja izmedju Srbije i Kosova. Svojim putnickim vozilom do Kuršumlije stigli su seoskim i šumskim putem, nedaleko od Podujeva i sa sobom poneli tacno 527,32 grama heroina.
Sva droga bila je sakrivena u njihovom putnickom automobilu i po njihovom dolasku na parking motela i susreta sa Goranom Blazicem iz Niša, koji ih je tu cekao, pronadjena je i zaplenjena. Droga, cija je vrednost procenjena na oko 20.000 evra, pretpostavlja se, bila je namenjena niškom narkotrzištu.
U Policijskoj upravi u Nišu receno nam je da je odmah utvrdjeno da je rec o radnicima kosovske nelegalne skupštine – da je Naim šef voznog parka, a Aziz, saznaje se, poslanik i funkcioner u njoj. Nacelnik Policijske uprave Niš, Zoran Stojanovic, za „Politiku” je rekao:
– Prema svim ovim osobama za koje postoji osnovana sumnja da su izvršili teško krivicno delo, postupali smo kao i prema svima drugima koji prekrše zakon. Mi, u policiji, organu drzave Srbije, nismo posebno imali potrebe da se raspitujemo o njihovom eventualnom clanstvu u nekom od organa nelegalno i nelegitimno proglašenog Kosova, mada smo odmah ujutru o tome imali pouzdana saznanja. Za nas ni ti organi, ni njihove funkcije ne postoje i zbog toga smo ih odmah prosledili istraznim organima.
Posle hapšenja sva trojica – Albanci Naim i Aziz Halili i Goran Blazic iz Niša predati su istraznim organima Okruznog suda u Prokuplju, gde im je odredjen jednomesecni pritvor i gde je protiv njih pokrenuta istraga, koja je u toku.
Istragu vodi sudija prokupackog suda Ljuba Jovanovic, koji je juce za „Politiku” rekao da je Naim odmah priznao da „radi” u Skupštini Kosova, ne precizirajuci i ne navodeci tacno radno mesto.
– Sve vreme saslušanja Aziz je bio potpuno po strani. Nije pominjao gde i šta radi, a pravdao se da je samo pravio društvo bratu, i da nije znao da ovaj ima heroin kod sebe, ali i da je pošao na put da bi iskoristio prevoz do motela kod Kuršumlije, da vidi starog prijatelja iz Niša – kazao je sudija Jovanovic.
Toma Todorovic
Obesio se zatvorenik
2. jul 2008. | 18:14 | Izvor: FoNet
Prokuplje -- Zatvorenik Nebojša T. (49) iz Kuršumlije izvršio je samoubistvo vešanjem u kupatilu Okruznog zatvora u Prokuplju, saopštila je danas Uprava prokupacke policije.
Prema navodima policijske istrage, Nebojša T, koji je bio pritvoren pod sumnjom da je u aprilu ove godine silovao 82-godišnju staricu u centru Kuršumlije, iskoristio je trenutak kada su ostali pritvorenici bili u krugu zatvora i izvršio samoubistvo u kupatilu.
On je iz pojasa trenerke izvukao uckur za vezivanje i njime se obesio.
Posle sprovedene istrage policija je pronašla oproštajno pismo koje je Nebojša T. ostavio u spavaonici zatvora u Prokuplju.
Radikali, „Gvozdeni puk“ i DSS preuzeli vlast u Kuršumliji
Kursumlija, 30 jun 2008
Vlast po volji biraca
Nova garnitura obecala ubrzani razvoj, uz ogorcenje što je ova opština kaznjena prvo zbog cetništva, a kasnije jer nije dozvolila doseljavanje Albanaca
KURŠUMLIJA - U Kuršumliji je konacno formirana vlast po volji biraca. Tri politicke opcije koje su na lokalnim izborima osvojile najveci broj odbornickih mesta postigle su sporazum i preuzele odgovornost pred gradjanima za vodjenje opštine.
Popularni radikali
Srpska radikalna stranka koja je godinama najpopularnija, sa osvojenih sedam odbornika dobila je mesto predsednika opštine. Tu funkciju je preuzeo Zoran Lakic, advokat po profesiji, osnivac opštinskog odbora SRS i bivši poslanik te stranke u republickom parlamentu. Zamenik predsednika opštine je Dejan Miloševic, vodja protesta rezervista u Toplici, predsednik Udruzenja boraca „Gvozdeni puk“ koje okuplja borce iz 21. opštine juga Srbije i jedan od prvih oponenata rezimu Slobodana Miloševica, cija je GG osvojila šest odbornickih mandata. Funkciju predsednika Skupštine opštine preuzeo je Goran Dragovic iz DSS, koja takodje ima šest odbornika.
Prvu izjavu za medije posle preuzimanja funkcija Lakic i Miloševic su dali za Glas javnosti, uz insistiranje na zajednickom razgovoru jer ce oni biti tim koji se dopunjuje.
- Vlast su formirale opcije koje su osvojile najveci broj odbornickih mesta, što je najviši vid demokratije. Nismo dozvolili pojedincima, koji su zaklanjajuci se iza velikih stranaka trazili skoro apsolutnu vlast, a na izborima im biraci nisu dali apsolutno poverenje. SRS, iako godinama najpopularnija, do sada, zahvaljujuci neprincipijelnim koalicijama, nije imala priliku da preuzme odgovornost za sudbinu opštine - kae Zoran Lakic, novi predsednik opštine, a njegov zamenik Dejan Miloševic dodaje da su oni otvoreni i za druge stranke, pogotovu za DS, koja prvo mora da se oslobodi uticaja pojedinaca sa strane, kojima je najvaniji licni interes.
STAGNIRALI 70 GODINA
Novi funkcioneri opštine zajednicki konstatuju da kuršumlijska opština s privredom kakvu ima ne moze da ucini mnogo, bez pomoci drzave, za ubrzani razvoj, kakav je neophodan, ukoliko vlast zeli da stanovništvo ostane na ovom prostoru.
- Kako moze opština sa budzetom od dvesta miliona da pravi lokalne puteve, kada je precnik opštine 100 kilometara - pitaju se Lakic i Miloševic uz obecanje da ce uciniti sve, da se posle skoro 70 godina stagnacije i zivotarenja, krupnim koracima krene napred, jer ovaj narod je kroz istoriju mnogo puta dokazao da to zasluzuje.
Novi opštinski rukovodioci obecavaju gradjanima završetak zapocetih projekata i zapocinjanje novih.
- Kuršumlijska opština je po prostranstvu jedna od najvecih u Srbiji, a trenutno ima oko 18.000 stanovnika. Pre samo tridesetak godina nas je bilo dvostruko više. Naš osnovni zadatak je zaustaviti iseljavanje. Uradicemo Strategijski plan razvoja opštine i trazicemo od vlade pomoc za konkretne projekte. Kuršumlija, zbog polozaja, administrativne linije sa Kosovom u duzini od 105 kilometara, dramaticnog smanjivanja broja stanovništva, katastrofalnih puteva, trecine gradskih ulica koje nemaju asfalt, vode iz azbestnih cevi, mora da dobije poseban status - kaze Miloševic i dodaje da je tako bilo još za vreme kralja Aleksandra Karadjordjevica, a komunisticka vlast nije ništa ucinila za razvoj ovog kraja i ni u višestranackom sistemu nismo bolje prošli.
Iskoristiti potencijal
- Zapošljavanje je goruci problem. Ponudicemo svakom ko zeli da se bavi biznisom i zaposli najmanje deset radnika, besplatan plac sa rešenom komunalnom infrastrukturom. Iako lokalna samouprava nema velike ingerencije oko zapošljavanja, uz pomoc Vlade Srbije i resornih Ministarstava, ucinicemo sve da privucemo investitore sa strane, a pruzicemo podršku i lokalnim biznismenima - kaze Lakic, dok Miloševic dodaje da o stanju puteva najbolje zna predsednik Tadic, koji je pola sata kasnio prilikom dolaska u Kuršumliju u januaru ove godine, baš zbog katastrofalnog puta.
- Mi moramo da iskoristimo ono što imamo. Tri banje, tri reke, zdrava sredina. Razvojem turizma i poljoprivrede, pogotovo stocarstva i vocarstva, ojacacemo našu privredu, koja je potpuno uništena. Oformicemo tim koji ce organizovati kulturne manifestacije, pozorišne predstave, koncerte jer našoj omladini, osim kafica, nije ponudjeno ništa u toj sferi - objašnjava Lakic.
O velikim problemima stanovništva na selu, koje je raštrkano u devedeset naseljenih mesta, Miloševic kaze da ce opština pomagati mlade bracne parove sa decom.
Prevoz za djake pešake
- Seoska deca ne mogu da pohadjaju škole jer su udaljene. Roditelji moraju da se sele u grad, gde nemaju posla ili da decu u grad pošalju s roditeljima i placaju kiriju, dok oni ostaju na selu. Opština ce naci nacina da školski kombi prevozi svakog djaka do škole i to besplatno - kae Miloševic, dok predsednik Lakic objašnjava da je poseban problem sela uz administrativnu liniju sa Kosovom, gde je ostalo da zivi svega trista stanovnika. Kuršumlijska opština je kaznjena, to javno kazem, što nije dozvolila naseljavanje Albanaca sa Kosova. Stanovnici nisu prodali nijedno imanje iako su im nudjene velike pare, a sada ogroman novac ide u Bujanovac, Preševo i Medvedju jer su to mešovite sredine. Neka nam neko kaze da cemo dobiti pomoc ako dozvolimo naseljavanje deset hiljada Šiptara, da to i uradimo. Samo u ovoj sredini to nije moguce. Ako znamo da je najveci natalitet u Evropi, na Kosovu, onda oni koji su dobili mandat da vode ovu drzavu, moraju da stave prst na celo i da dobro razmisle, kako da pomognu ovom narodu, koji je prirodna brana prodoru Šiptara ka Nišu, kako su odavno nacrtali na karti velike Albanije - završava pomalo ogorceno Lakic.
Autor:
Mladen Djordjevic
U KURSUMLIJI IZABRANA OPSTINSKA VLAST
26. JUN 2008.
Na danasnjoj sednici SO-e Kursumlija verifikovani su mandati 37 odbornika Skupstine i izabrani su skupstinski organi i neki organi opstine.
Za predsednika skupstine izabran je Goran Dragovic (DSS), za potpredsednika Branislav Jovanovic (Gvozdeni puk) a za sekretara skupstine ponovo je postavljen Dragan Vidic.
Predsednik opstine u narednom mandatu bice Zoran Lakic (SRS) a njegov zamenik Dejan Milosevic (Gvozdeni puk).
Na taj nacin formirana je skupstinska vecina od 19 odbornika koju cine SRS, DSS i GG Gvozdeni puk.
Djavolja Varoš postaje atrakcija
28. jun 2008. | 11:36 | Izvor: Beta
Kuršumlija -- Prirodni spomenik Djavolju Varoš, koji je nominovan za izbor sedam svetskih cuda prirode, u protekla dva meseca posetilo je oko 15.000 turista iz zemlje i inostranstva.
Direktor Turisticke organizacije Kuršumlija Radovan Tanaskovic rekao je agenciji Beta da je to rekordan broj posetilaca od kada se zna ovaj prirodni spomenik.
"U odnosu na ranije godine broj turista se povecao za više od deset puta. Interesantno je to da turisti dolaze organizovano iz Rusije, Ukrajine, Finske, Norveške, Nemacke i drugih evropskih zemalja. Pored njih redovne su i posete naucnika koji se bave izucavanjem prirode", kaao je Tanaskovic.
Turisticko preduzece "Planinka", koje se stara o tom prirodnom spomeniku, i Turisticka organizacija organizovali su uredjenje i sredjivanje kulturno istorijskih spomenika tog kraja, jer veliki broj turista koji obilaze Djavolju varoš posecuju i ostale spomenike kulture kojih, ima na teritoriji cele opštine.
Istovremeno, kako kazu predstavnici Planinke, to preduzce je spremno da obezbedi smeštaj, hranu, kao i vodice i za naredni period kada se, kako kazu, ocekuje još veci broj posetilaca.
Za vreme isplate pomoci ucesnicima rata povecava se traznja za devizama
Evra ni za lek
Ima sve više predloga da Dejan Miloševic, vodja protesta boraca i jedan od najzaslunijih što su dobili novac, bude izabran za predsednika opštine
KURŠUMLIJA 18. jun 2008. - Tokom isplate pomoci rezervistima iz Kuršumlije, koja traje desetak dana svakog meseca, u menjacnicama i bankama veoma teško mogu da se nadju evri. Bar polovinu od oko 70 miliona dinara, koliko vlada isplacuje mesecno ucesnicima rata na Kosmetu 1999. godine, oni iskoriste da kupe evropsku valutu, kako bi je sacuvali za crne dane. Posle lokalnih izbora na kojima su borci osvojili šest odbornickih mesta, sve više se cuju predlozi da Dejan Miloševic, vodja višemesecnih protesta, bude izabran za predsednika opštine. Medjutim, iako on ima dosta pristalica, cini se da ima još više protivnika.
Kako smo saznali u menjacnici „Dolar“ u centru grada, potranja za evrima tokom isplate pomoci borcima je povecana.
- Iako postoji povecana potraznja za evropskom valutom, ta pojava nije baš u tolikoj meri izrazena da bi dovela do poremecaja na trzištu. Dosta ljudi prvo placa nagomilane racune, pa šta preostane iskoriste za kupovinu evra. Kada bi svi pohrlili u menjacnice i banke, potraznja bi bila skoro milion evra mesecno - kazu u ovoj menjacnici.
„Gvozdeni puk“ sa osvojenih šest odbornickih mesta, isto koliko i DS i DSS, a samo jedan manje od SRS, postao je ozbiljan politicki faktor, koji mnogima smeta.
NEMA „SEZONACA“
Ako se zna da je ukupan platni fond svih zaposlenih u Kuršumliji oko 30 miliona dinara, onda je jasno koliko je suma od 70 miliona, koliko rezervisti dobijaju svakog meseca, velika. Zato i ne cudi što ovih dana u gradu ne mogu da se nadju sezonski radnici iako se dnevnica krece do 20 evra.
Pošto do sada nije došlo do dogovora o podeli vlasti, ocigledno se ceka formiranje republicke vlade, kako bi se vlast preslikala i u Kuršumliji. Kako ce proci dve grupe gradjana ostaje da se vidi.
Dejan Miloševic tvrdi da je prošlo vreme kabinetskih opštinskih funkcionera, koji sede godinama u udobnim foteljama.
- Vreme je da vlast preuzmu mladi i ambiciozni. Predsednik opštine i ostali funkcioneri treba da iskoriste svoje funkcije kako bi privukli investitore, pospešili zapošljavanje, zaustavili migraciju. Oni moraju da rade u interesu opštine i da opšti interes stave iznad licnog. Ko to nije u stanju, neka se ne prihvata nikakve funkcije jer c'e u nama imati estokog kriticara - kaze Miloševic i dodaje da je spreman da sa svima udje u koaliciju.
Autor:
Mladen Djordjevic
Novopeceni otac pretukao ginekologa
17. jun 2008. | 20:04 | Izvor: Beta
Prokuplje -- Branko Radojevic iz Prokuplja pretukao je ginekologa mesne bolnice Kostu Denica koji je porodio njegovu suprugu, i prijavio se policiji.
Radojevic je kazao da je njegova supruga pre nekoliko dana imala veoma teak porodjaj u prokupackom porodilištu. Sukob izmedju Radojevica i ginekologa Denica nastao je jer je supruga od lekara trazila da joj predoci kompletnu sliku njenog zdravstvenog stanja, što je on odbio.
Lekar je rekao da "doktori ne broje konce" koje ušivaju, i usledila je svadja i tuca u hodniku bolnice.
Dvojica sukobljenih su se, zatim, iz prizemlja bolnice, gde su porodilje i bebe, popela na drugi sprat i u jednoj od kancelarija nastavila tucu.
Policija iz Prokuplja je sacinila sluzbenu belešku o tuci i tek treba da bude odluceno da li ce, osim prekršajne, biti podneta i krivicna prijava.
U izjavi policiji, otac Radojevic je kazao da je nezadovoljan radom lekara i odnosom prema pacijentima, tvrdeci da je lekar zapoceo fizicki sukob.
Prokupacka bolnica je izdala zvanicno saopštenje u kojem osudjuje napad na osoblje i navodi da je doktor Denic danas brutalno pretucen na svom radom mestu.
Vucko Savic iz Mackovca kod Kuršumlije napravio kucu za uzivanje
Zna i seljak šta je merak
Osim mesta za odmor, napravio i vidikovac na boru, koji raste pored kuce. Kod kapije cesma, na kojoj, osim vode, tece i rakija, a svom vepru napravio bazen i tuš
KURŠUMLIJA 13. jun 2008.- Od 2005. godine, kada je propala firma u kojoj je proveo 25 godina, Vucko Savic'(59) iz Mackovca kod Kuršumlije postao je, kako sam kaze, seljak za merak. Domacinstvo je uredio pod konac, a za sebe i suprugu Jelu (56) napravio nekoliko mesta za uzivanje, u zavisnosti od doba dana i polozaja sunca. Jedno od tih mesta je na visokom boru, na šest metara visine, kako bi mogli da posmatraju okolinu. Da bi sve bilo po njegovoj volji, na dvorišnoj cesmi, osim vode, tece i rakija i to na jednoj slavini meka, a na drugoj ljuta. Iznad kapije imanja Vucko je napisao „Seljak za merak“, a na ulazu u kucu „Dobro došli“. Na sredini dvorišta dominira lepo uredjen travnjak, a okolo cvece, Vucko kaze da je ovo mesto za prepodnevno uzivanje.
- Sve sam stekao poštenim radom, bez godišnjeg odmora, bolovanja i sabotiranja. Radno vreme mi je non-stop, a trenutke odmora koristim na najbolji moguci nacin. Obradjujem deset hektara svoje i tudje zemlje, imam voce, a od zivotinja - pas, macka, fazani, zivina, svinje, krava i vepar, nabraja Vucko, onako kako ih je poredjao u ekonomskom delu dvorišta. Iznad ulaznih vrata u prizemlje kuce stoji neobican natpis „Pokloni se pa udji. Amin“.
- Kucu je moj otac gradio u nezgodno vreme. Posle rata. Od jedne plate školovao je šestoro dece i zidao kucu. Imao je samo dva hektara zemlje, pa je od toga bila slaba vajda. Da bi uštedeo na materijalu, prizemlje je malo nisko, a ja zbog obicaja i poštovanja prema roditelju, nisam hteo ništa da menjam, ali sam napisao upozorenje da neko ne razbije glavu - objašnjava domacin.
PROPUTOVAO SFRJ
- Punih deset godina, menjao sam radna mesta, gradove i republike ondašnje SFRJ. Radio sam u Beogradu, Hrvatskoj, Sloveniji... Sve što sam zaradio odnele su zene i kafane, ali ne zalim. Lepo je to vreme bilo. Mogao sam mirno da zaspim pored puta, u parku ili u kuci. Danas, pored puta ne smem od pasa, u parku od drogeraša, a u kuci od ljute zene. Ostaje samo planina - objašnjava Vucko.
Vucko sa ponosom pokazuje lozu i kaze da je dugacka sto metara. U bašti leje luka, salate, paradajza i drugog povrca. Sve pod konac. Zemlja meka, nigde korova, a gospodja Jela ljubazna. Iza bašte vocnjak. Više od dvesta stabala raznog voca i uveden sistem „kap po kap“. U ekonomskom delu dvorišta ne oseca se uobicajeni miris. Posebno mesto zauzima vepar, kome je Vucko napravio bazen i tuš: „Ako ja mogu da uzivam, moze i on“.
A ponos celog domacinstva je vidikovac na vrhu bora, dve stolice i sto. Vucko se vrlo vešto, uz grane bora penje do vrha. Vidikovac je u nivou Vuckove dvospratne kuce. Na laganom vetru ljulja se bor i sto zajedno sa njim.
- Ja spustim tacnu, a moja Jela, koja ne sme da se penje, stavi kafu, rakiju ili vino. Ja okrecem cekrk i sve to dodje do mene. Ovo sam napravio da bih mogao da posmatram okolinu. Dvorište je opkoljeno vocem, pa nemam dobar pregled. Zato se ja uvece popnem ovde i uzivam - prica sa ponosom domacin.
Na kraju domacin pokazuje neobicnu cesmu sa tri slavine. Iz jedne slavine tece hladna voda, a iz druge dve - rakija.
- Ovo je gradjevina pored puta, a iz nje na tri slavine, tece hladna voda i rakija, meka i ljuta - rece Vucko i natoci po jednu za srecan put. Seljak za merak!
Autor:
Mladen Djordjevic
Srpstvo iznad svega
Carapici iz Srbije, Crne Gore, BiH i dijaspore odrzali dvodnevni šesti sabor bratstva u Kuršumliji
KURŠUMLIJA 12. jun 2008.- U Kuršumliji je ovog vikenda odrzan šesti sabor bratstva Carapica, koji vode poreklo iz plemena Kuca, selo Ubalac u Crnoj Gori, a ciji je najpoznatiji rodjak cuveni vojvoda iz Prvog srpskog ustanka, Vasa Carapic, po kome nosi ime jedna od glavnih ulica u Beogradu. Vasa je poginuo kod Stambol kapije oslobadjajuci Beograd 1806. godine.
Na jednom mestu okupili su se Carapici iz Bara, Podgorice, Beograda, Kruševca, Cuprije, Kuršumlije i drugih gradova da bi se, kako je istakao domacin sabora Nebojša Carapic, upoznali i druili.
- Na svakom saboru upoznajemo se sve više i osecamo koliko smo slicni i bliski. Vazda kroz istoriju, pokazali smo i dokazali da nam je srpstvo na prvom mestu. Carapica ima nekoliko hiljada, rasuti su po celom svetu. Ovo saborovanje je pokušaj da se okupljamo i druzimo, istakao je Nebojša Carapic, privatni preduzetnik iz Kuršumlije, inace, predsednik stranke „Djeneral Draza Mihailovic“.
Najpoznatiji Vasa CarapiC'
Dobrovoljnim prilozima Carapica iz celog sveta na Avali je podignut monumentalni spomenik najpoznatijem Carapicu, Vasi, po kome nose ime, škola i kasarna, a koji je po sopstvenoj zelji, posle pogibije, sahranjen pored manastira Rakovica.
Neki uz kralja, neki uz Tita
- Gde god su otišli, Carapici su prenosili slavu srpstva, a za vreme Drugog svetskog rata, Carapici iz Srbije listom bili za kralja i otadbinu dok su oni iz Ubolca bili u partizanima, a cak desetorica su nosioci spomenice. Zbog toga su Ubolac nazvali Mala Moskva-prica Milorad, koji je uradio rodoslov svih Carapica u Crnoj Gori, a uskoro mu iz štampe izlazi knjiga.
Kako kaze jedan od organizatora sabora Slavko Carapic, veoma je teško okupiti bratstvo jer su nemirna vremena terala Carapice da cesto menjaju boravište. Tako ih ima na svim kontinentima. Ipak, centri su selo Ubalac, odakle svi poticu, zatim Bar, Nikšic, Mojkovac, Kolašin, Kuršumlija, Gornji Milanovac, Kruševac i Beli Potok na Avali.
Po recima Milorada Carapica (71) iz Bara, svi Carapici poticu iz sela Ubalac kod Podgorice iz plemena Kuci.
- Mladi ne znaju kako smo mi dobili prezime, koje i danas sa ponosom nosimo. Nekada su se naši preci prezivali Vujoševic' i bili su poznati po tome što su na sve nacine prkosili Turcima. Rodonacelnik Carapica je Velimir-Vuša, koji je, da bi nervirao pašu, ustrelio njegovo pseto. Paša je bio toliko besan da je podigao vojsku i napao selo, ali su meštani na vreme utekli u planinu u svoje katune. LJutiti paša je iz osvete spalio selo. Pošto se priblizavala zima, neko od vidjenijih meštana je otišao kod paše i objasnio mu da ce ovi u planini skoncati od zime i da ce on imati samo štete, nego da je bolje da, tadašnji Vujoševici, plate štetu i vrate se u svoje selo-objašnjava Milorad.
Paša je posle dueg razmišljanja doneo odluku da plate 500 groša i da ce im biti oprošten bezobrazluk.
- Ali naši preci ne bi bili ono što jesu, da i u takvoj situaciji nisu napravili još jedan marifetluk. Umesto u kesu, novac su spakovali u carapu i tako poslali paši. Iako ljut, lakomi paša je uzeo novac, a mi dobismo prezime Carapic-isprica sa osmehom Milorad i dodade da su Carapici vrlo brzo obnovili selo.
Po Miloradovoj prici izmedju 1750. i 1760. godine, trideset porodica Carapica krenulo je u Srbiju i naselilo Beli Potok, Kuršumliju, Gornji Milanovac, Cacak, Uzice, Kruševac, Valjevo i stigli su do Rusije, gde su mnogi bili visoki oficiri u carskoj vojsci, a trojica brace su otišla u Gorazde u Bosnu i naselili se u selu Bucju.
Jedan od najstarijih Carapica u Kuršumliji Vojimir-Voja (81) kae da je doseljavanje u ove krajeve pocelo posle oslobadjanja od Turaka 1878. godine i tada su prvi došli Matija i Miloš Carapic. Danas ih ima najviše u selu Mackovcu.
Autor:
Mladen Djordjevic
postizborni blok
KONACNA RASPODELA MANDATA NA OSNOVU REZULTATA LOKALNIH IZBORA U KURŠUMLIJI
STRANKA
|
BROJ MANDATA
|
SRS
|
7
|
DS
|
6
|
GVOZDENI PUK
|
6
|
DSS
|
6
|
SVI ZAJEDNO
|
5
|
NS
|
4
|
SPS
|
3
|
UKUPNO
|
37
|
Protesti u Kuršumliji
5. jun 2008. | 12:02 -> 15:22 | Izvor: Beta, Tanjug
Kuršumlija
Nekoliko stotina veterana rata okupilo se ponovo ispred Opštinskog suda u Kuršumliji u znak protesta zbog odluke Suda da se blokira jedan deo novcanih sredstava koja je Vlada Srbije izdvojila za isplatu zaostalih ratnih dnevnica.
Veterane rata na Kosovu, koje okuplja Udruzenje "Gvozdeni puk", ispred zgrade Suda docekao je policijski kordon koji ih je sprecio da udju u zgradu, a u Sudu je tokom protesta, "iz bezbednosnih razloga", obustavljen rad.
Na skupu veterani su opet zatrazili odmrzavanje sredstava namenjenih za isplatu ratnih dnevnica.
Predsednik Udruzenja "Tolicki gvozdeni puk" Dejan Miloševic ponovio je optube na racun predsednika Suda Radiše Jovica i drugih sudija da su zloupotrebili polozaj i nezakonito blokirali novac za ratne dnevnice.
"Okupili smo se da upozorimo predsednika Suda i pojedine sudije da se ne igraju sa strpljenjem rezervista jer su moji saborci ogorceni. To su naše pare koje smo mi krvavo zaradili braneci zemlju. Vlada Srbije je te pare namenile nama i niko ne sme da uskracuje ovu sirotinju u Kuršumliji za novac koji joj pripada", kazao je on.
Predsednik Suda Radiša Jovic negirao je navode rezervista da im je novac za isplatu ratnih dnevnica blokiran.
Prema njegovim recima, "privremenom merom Suda, u pet sudskih postupaka ukupno je blokirano 945.000 dinara, a rezervisti sa preostalih 70 miliona mogu slobodno da raspolazu".
Uprkos velikom prisustvu policije, koja veteranima nije dozvolila da se priblize zgradi Suda, nije bilo incidenta. Posle jednosatnog skupa okupljeni su se mirno razišli, najavljujuci nastavak protesta za naredne dane.
"Gvozdeni puk" trazi smenu Jovica
3. jun 2008. | 13:03 -> 16:48 | Izvor: FoNet
Kuršumlija -- Ratni veterani, predstavnici stranke "Gvozdeni puk" protestovali su u centru Kuršumlije zahtevajuci smenu predsednika Opštinskog suda Radiše Jovica.
Demonstrante je na ulazu zgrade Opštinskog suda zaustavio dvostruki kordon policije pod punom opremom za razbijanje demonstracija. Nekadašnji ucesnici rata na Kosovu okupljeni oko Udruzenja "Toplicki gvozdeni puk", danas su ispred opštinskog suda u Kuršumliji ultimativno zatrazili da im se odmrznu navodno blokirana sredstva za isplatu ratnih dnevnica.
Njih je na ulazu zgrade suda docekao kordon policije sa štitovima i opremom za razbijanje demonstracija.
Rezervisti su se zaustavili ispred kordona koji im nije dozvoljavao da pridju ulazu u zgradu suda.
Oni su ponovili optuzbe na racun pojedinih sudija suda u Kuršumliji koje optuzuju da su nedavno donetim presudama blokirali isplatu pete rate zaostalih ratnih dnevnica za koje je pre šest meseci Vlada Srbije izdvojila više od 400 miliona dinara za oko dve hiljada nekadašnjih pripadnika rezervnog vojnog sastava koji su boravili na Kosovu.
"Zahtevamo da nam u roku od dva dana budu odmrznuta sredstva za isplatu ratnih dnevnica ili cemo vec u cetvrtak radikalizovati proteste, a s obzirom da su naši saborci ogorceni zbog takve odluke necemo snositi posledice ukoliko dodje do vecih incidenata", rekao je obracajuci se okupljenima predsednik Udrueznja rezervista Dejan Miloševic.
Zaposleni u Opštinskom sudu su oko 12 sati, neposredno pre pocetka demonstarcija, napustili radna mesta, zbog, kako je u izjavi Fonetu rekao predsednik sindikata zaposlenih u sudu Novak Milenkovic, "ugrozene bezbednosti zaposlenih najavljenim okupljanjem rezervista ispred zgrade suda".
Sa druge strane, na mitingu koji je pre demonstarcija odrzan u centru Kuršumlije, procitano je i pismo koje su ratni veterani uputili Ministarstvu pravde.
Oni u pismu traze da budu smenjeni predsednik suda u Kuršumliji Radiša Jovic i sudija ovog suda Slavko Maljevic koje, kako navode u ovom pismu, "smatraju odgovornim što je došlo do kulminacije nezadovoljstva rezervista, jer su oni najodgovorniji za zaustavljanje isplate ratnih dnevnica".
Demonstracije rezervista u Kuršumliji završene su bez incidenata, ali su predstavnici Toplickog gvozdenog puka uputili ultimatum da se u roku od dva dana deblokiraju novcana sredstva za isplatu ratnih dnevnica, ili ce, kako
su najavili, u suprotnom vec u cetvrtak 8. juna radikalizovati protest.
Kuršumlija: Obustava rada suda
2. jun 2008. | 07:25 -> 17:15 | Izvor: B92, FoNet, Beta
Kuršumlija -- Zbog ucestalih pretnji udruzenja "Toplicki gvozdeni puk", Opštinski sud u Kuršumliji obustavio je rad na dva sata.
"Jutros smo vracali gradjane na ulazu u zgradu suda u znak protesta što su sve ucestalije pretnje i napadi ratnih veterana upucene sudijama i zaposlenima u ovom sudu", rekao je šef obezbedjenja suda Rade Stojanovic. Ministarstvo pravde navodi da su pretnje sudu nedopustive, dok DHSS navodi da je rec o hajki predsednika suda jer mu ne odgovara izborni rezultat.
Prema njegovim recima, ovakvim protestom zele da skrenu panju nadleznim institucijama na nedopustivo stanje da se ugrozava sigurnost i bezbednost sudija ovog suda i njihovih porodica.
Zaposleni u sudu odrzali su u jednoj od sudnica i skup podrške sudijama kojima je prethodnih dana preceno.
Obustava rada u sudu je okoncana nakon dva sata na insistiranje predsednika suda Radiše Jovica, zbog toga što "time trpe samo stranke koje imaju zakazana rocišta ili treba da izvade potrebna dokumenta u ovoj pravosudnoj instituciji".
Predsednik Udruzenja ratnih veterana "Toplicki gvozdeni puk" Dejan Miloševic u subotu uvece saslušan je u stanici policije zbog pretnje koje je uputio Radiši Jovicu i njegovoj porodici.
U subotu uvece cerka predsednika Opštinskog suda u Kuršumliji Ivona Jovic prijavila je policiji da je Dejan Miloševic uputio pretnje njenom ocu i njenoj porodici.
"U svojoj zgradi sam srela Dejana Miloševica i tada me je uhvatio za ruku i zapretio mi je. Rekao mi je da kazem svom ocu da se ne igra zivotom i da ce to loše da se završi i po njega i po celu porodicu'', kazala je Ivona.
Policija je nakon ove prijave saslušala Dejana Miloševica, koji je posle date izjave u policijskoj stanici u Kuršumliji negirao sve optuzbe.
''To su ciste lai. Ta borba oko suda traje vec više od godinu dana u vezi ratnih dnevnica. Oni su pokušavali više puta podvalama i prevarama da mene oljagaju'', rekao je Miloševic.
Predsednik Opštinskog suda u Kuršumliji Radiša Jovic kaze da je njegova i bezbednost njegove porodice ugrozena i da c'e o tome obavestiti Ministarstvo pravde i Vrhovni sud Srbije, ali da ce protiv Miloševica podneti i krivicnu prijavu.
''Krivicnu prijavu cu podneti za ugrozavanje sigurnosti i pokušaj ubistva", rekao je Jovic.
Inace, ratni veterani iz Kuršumlije, clanovi udruzenja "Toplicki gvozdeni puk", ranije su najavili da ce organizovati demonstracije, a zatim i blokadu Opštinskog suda u Kuršumliji zbog, kako navode, nezakonitih i samovoljnih presuda pojedinih sudija suda u Kuršumliji koji su zaustavili isplatu pete rate ratnih dnevnica tako što su blokirali novcana sredstva koja je izdvojila Vlada Srbije.
Ministarstvo: Rad prekinut zbog sastanka
U Ministarstvu pravde za B92 kau da današnji prekid rada kuršumlijskog suda nije blokada ili štrajk, vec je rad prekinut nakratko zbog sastanka zaposlenih i predsednika Opštinskog suda u Kuršumliji.
"Naravno da u nadlenosti Ministarstva pravde nije procesuiranje predmeta koji se vode pred sudovima te u tom smislu se Ministarstvo se nece mešati u rad suda", izjavila je drzavna sekretarka Ministarstva pravde Snezana Malovic.
"Medjutim, svakako je nedopustivo da postoje pretnje sudijama bilo kog suda u ovoj zemlji i, ukoliko se ispostavi da su te pretnje ostvarene i tacne, Ministarstvo pravde u saradnji sa drugim drzavnim sluzbama, a pre svega sa MUP-om, ce upotrebiti sva sredstva koja ima na raspolaganju", kaze ona.
DHSS optuzuje sudiju za klevete
Demohrišcanska stranka Srbije (DHSS) optuzila je predsednika suda u Kuršumliji Radišu Jovica da vodi kampanju protiv Udruzenja "Gvozdeni puk", koje je koalicioni partner DHSS-a.
DHSS je u saopštenju naveo da Jovic, koji je kadar Socijalisticke partije Srbije, širi klevete i neistine o predsedniku Udruzenja Dejanu Miloševicu zato što mu smeta izborni rezultat DHSS-a i "Gvozdenog puka", koji su zajednickim nastupom na lokalnim izborima osvojili šest odbornickih mesta.
Sud demantuje lidera Gvozdenog puka
30. maj 2008. | 14:07 | Izvor: B92
Beograd -- Opštinski sud u Kuršumliji demantovao je tvrdnje lidera "Gvozdenog puka" da mu je predsednik tog suda pretio i obustavio isplatu pomoci Vlade veteranima.
Kolegijum Opštinskog suda u Kuršumliji i predsednik Opštinskog suda u Kuršumliji Radiša D. Jovic saopštili su da su izjave lidera stranke Ratnih veterana "Gvozdeni puk" Dejana Miloševica "neistinite i sracunate sa odredjenim ciljem".
"Sudije ovoga suda niti predsednik nikakvu pretnju nisu izrekli prema navedenom gospodinu, a ne mogu ni izvršiti bilo kakvu blokadu isplate", kaze se u saopštenju Kolegijuma Opštinskog suda u Kuršumliji.
Veteran optuzio sudiju za pretnje
29. maj 2008. | 17:04 | Izvor: Tanjug
Kuršumlija -- Lider stranke ratnih veterana "Gvozdeni puk" Dejan Miloševic optuzio je predsednika suda u Kuršumliji Radišu Jovica za pretnje i za obustavu isplate pomoc'i vlade.
Miloševic je Tanjugu rekao da je na njegovom privatnom lokalu protekle noci ispisana poruka "Borce na vrbe", kao i da se to dogodilo neposredno nakon što su objavljeni zvanicni rezultati izbora na lokalu. "Policija je izlazila na lice mesta i o tome je napravljen zapisnik", kazao je Miloševic.
Lider "Gvozdenog puka", stranke koja je prvi put ucestvovala na lokalnim izborima, kaze da veruje da "Jovic i sudija Slavko Maljevic imaju direktne veze sa tom pretecom porukom" jer je, ukazao je, njegova stranka najavila "ozbiljan obracun sa pojedincima koji su više decenijia vladali kuršumlijskom opštinom enormno se bogateci".
Maljevic i desetina njegovih rodjaka, poznanika i prijatelja, tvrdi on, prvi su naplatili razlike u ratnim dnevnicama putem suda u iznosu izmedju 500.000 i 700.000 dinara.
Miloševic tvrdi i da je Jovic'zaustavio isplatu pete tranše pomoci koju, po odluci vlade, ratni veterani, ucesnici rata na Kosovu i Metohiji 1999. godine, primaju od januara.
On tvrdi da je novac uredno stigao na podracun opštine, a da je Jovic zaustavio isplatu sa obrazloenjem da je rec o "sredstvima dobijenim na ime pomoci kuršumlijskoj opštini".
Miloševic, koji je bivši predsednik štrajkackog odbora ratih veterana Toplickog okruga, rekao je i da je za utorak, 3. jun, zakazao miting na koji su pozvani svi borci i gradjani te i drugih toplickih opština, ali i ministar pravde Dušan Petrovic.
Nakon tri puta ponavljanih izbora na dva biracka mesta u Kuršumliji, stranka veterana "Gvozdeni puk" osvojila je šesti odbornicki mandat, SRS je izgubila jedan mandat i sada ima sedam, DSS i DS takodje imaju po šest, GG "Svi zajedno za Kuršumliju" pet, Nova Srbija cetiri i SPS tri odbornicka mesta.
Predsednik suda Jovic za sada nije reagovao na ove optuzbe.
Kuršumlija: Još jedan mandat "Puku"?
27. maj 2008. | 11:19 | Izvor: Beta
Lista ratnih veterana "Gvozdeni puk" na ponovljenim lokalnim izborima na dva biracka mesta u Kuršumliji osvojila je još jedan mandat, saopštili su iz izbornog štaba ratnih veterana, ali to nije mogla da potvrdi Opštinska izborna komisija.
Na ponovljenim lokalnim izborima na dva biracka mesta, u Lukovskoj Banji i jednom u Kuršumliji, ratni veterani sa listom "Gvodeni puk" osvojili su još jedan mandat i sada ukupno imaju šest mandata, saopštilo je Udruzenja boraca.
Medjutim, u Opštinskoj izbornoj komisiji kazu da još nije poznato ko je osvojio još jedan mandat.
"Opštinska izborna komisija još uvak nije utvrdila ko je dobio još jedan mandat. Rezultati ce biti poznati tek u sredu kada istice rok za dostavaljanje prigovora", kazala je clan Opštinske izborne komisije Zivka Veljovic.
Opštinskoj izbornoj komisiji do sada nije podnet nijedan prigovor na regularnost ponovljenih lokalnih izbora na dva biracka mesta.
Na lokalnim izborima u Kuršumliji, prema dosadašnjim podacima, SRS je osvojila osam mandata, DS i DSS po šest, lista rezervista "Toplicki gvozdeni puk" i grupa gradjana "Svi zajedno za Kuršumliju" po pet mandata, Nova Srbija cetiri, a socijalisti tri mandata.
Prema podacima izbornog štaba ratnih veterana, na osnovu ponovljenih lokalnih izbora 26. maja, na dva biracka mesta lista "Govozdeni puk" osvojila je još jednan mandat i sada ukupno ima šest mandata, dok se radikalima oduzima jedan mandat, pa ce ta stranka u lokalnom parlamentu imati sedam odbornika.
U lokalnoj skupštini u Kuršumliji ima 37 odbornika.
Kuršumlija: Treci krug izbora
23. maj 2008. | 14:25 | Izvor: B92, FoNet
Kuršumlija -- Okruzni sud u Prokuplju odlucio je da odbaci prigovore "Toplickog gvozdenog puka" i Demokratske stranke Srbije, pa se u ponedeljak odrava treci krug izbora.
Time je potvrdjena odluka Opštinske izborne komisije da se 26. maja odri treci krug lokalnih izbora na dva mesta u toj opštini. Podsetimo, "Gvozdeni puk" cine predstavnici ratnih veterana, koji su pre cetiri dana blokirali Opštinsku izbornu komisiju jer su smatrali da im nedostaje jedan mandat.
Opštinska izborna komisija poništila je glasanje na ponovljenim lokalnim izborima 18. maja na dva biracka mesta, a prigovore Okruznom sudu u Prokuplju podneli su predstavnici liste rezervista "Toplicki gvozdeni puk" i DSS.
U ponedeljak 26. maja odrace se treci krug izbora u Lukovskoj Banji i jednom birackom mestu u centru Kuršumlije.
Na lokalnim izborima u Kuršumliji radikali su osvojili osam odbornika, Demokratska stranka i DSS po šest, lista rezervista "Toplicki gvozdeni puk" i grupa gradjana "Svi zajedno za Kuršumliju" po pet odbornickih mandata.
Nova Srbija je dobila cetiri odbornika, a socijalisti tri mesta u lokalnoj skupštini, u cijim klupama bi trebalo da sedi 37 odbornika.
Gvozdeni puk krivicno "goni" OIK
Sreda, 21. maj 2008. 14:43
Predstavnici Udruzenja ratnih veterana "Toplicki gvozdeni puk" podneli su krivicnu prijavu Okruznom sudu u Prokuplju protiv clanova Opštinske izborne komisije u Kuršumliji, zbog, kako navode u prijavi, "prekrajanje izborne volje gradjana Kuršumlije".
Vojni rezervisti iz Kuršumlije podneli su krivicnu prijavu dan pošto su upali u zgradu Opštine Kuršumlija gde se odrzavala sednica izborne komisije.
Oni su zahtevali da im izborna komisija verifikuje još jedan osvojeni odbornicki mandat.
"Krivicnu prijavu smo podneli protiv Opštinske izborne komisije, jer je odluka da se po drugi put ponove izbori na dva biracka mesta u Kuršumliji, direkna kradja glasova koje smo osvojili na lokalnim izborima", rekao je predsednik Udruzenja rezervista "Toplicki gvozdeni puk" Dejan Miloševic.
On je dodao da nece dozvoliti da "neko prekraja izbornu volju gradjana".
Miloševic je kazao da su rezervisti podneli prigovor Okruznom sudu u Prokuplju na odluku da se po drugi put ponovi glasanje na dva sporna biracka mesta u Kuršumliji.
Prema njegovim recima, ratni veterani ce spreciti treci krug lokalnih izbora na dva birac(a mesta u opštini Kuršumlija, zakazan za nedelju, 25 maj.
Opstinska izborna komisija u Kuršumliji donela je odluku da se zbog neregularnosti ponište ponovljeni izbori na dva biracka mesta u Kuršumliji koji su odrzani u nedelju, 18 maja.
Nezadovoljno takvom odlukom izborne komisije, nekoliko desetina rezervista je upalo u ponedeljak u zgradu opštine i drzalo clanove izborne komisije zatvorene oko dva sata trazeci da im se verifikuje i šesti odbornicki mandat koji su, kako tvrde, osvojili na lokanim izborima.
Na osnovu rezultata izborne komisije, Srpska radikalna stranka ce u novom sazivu lokalne Skupštine imati osam odbornika, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije po šest, a lista rezervista "Toplicki gvozdeni puk" i grupa gradjana "Svi zajedno za Kuršumliju"
po pet odbornickih mandata.
Nova Srbija ce imati cetiri predstavnika, dok c'e Socijalisticka partija Srbije imati tri odbornicka mesta u lokalnoj skupštini u Kuršumliji.
Skupština opštine u Kuršumliji ima 37 odbornika.
(Beta)
Veterani blokirali OIK
20. maj 2008. | 09:29 -> 12:15 | Izvor: FoNet, Beta, Tanjug
Kuršumlija -- Više desetina ratnih veterana iz Kuršumlije koji su ucestvovali na lokalnim izborima sa listom "Gvozdeni puk", kasno sinoc blokirali su rad Opštinske izborne komisije.
Oni su nezadovoljni radom te komisije i trazili su da im se verifikuje još jedan osvojeni odbornicki mandat. Rezervisti su gotovo dva sata clanove Opštinske izborne komisije drzali zatvorene u skupštinskoj sali.
Veterani koji su ucestvovali na lokalnim izborima sinoc je oko 21 sat upalo u skupštinsku salu, gde je tokom protekle noci i celog jucerašnjeg dana Opštinska izborna komisija prebrojavala glasove sa dva biracka mesta i razmatrala prigovore na neregularnost izbora.
Oni su prvo optuzili predstavnike te komisije da zele da im nelegalno oduzmu jedan mandat, a zatim su zatrazili da im se saopšte zvanicni rezultati i odluka o tome da li ce izbori biti poništeni.
"Mi samo trazimo da poništite rezultate glasanja na dva biracka mesta i verifikujete nam šesti odbornicki mandat, u suprotnom, necemo dozvoliti nikome da napusti ovu prostoriju", zapretio je tada predsednik Udruzenja rezervista "Toplicki gvozdeni puk" Dejan Miloševic.
Miloševic navodi da su razlozi za poništavanje izbora na dva biracka mesta to što je na jednom pronadjen višak glasackih listica, a na drugom zato jer se rodjeni brat predsednika Opštinskog suda u Kuršumliji Radiše Jovica glasao sa isteklom licnom kartom, a to je ucinio pet minuta pre zatvaranja birališta.
Prema njegovim recima, te nepravilnosti su namerno nameštene samo da bi izbori bili poništeni.
U medjuvremenu, dok su nezadovoljni veterani cekali u hodniku, clanovi Opštinske izborne komisije doneli su odluku da se ponište ponovljeni izbori na dva biracka mesta na kojima je došlo do kršenja izbornih pravila.
Istovremeno su, uprkos najavama da nece biti odran i treci krug izbora, doneli i odluku da se u nedelju, 25. maja, po treci put odre izbori na dva sporna biracka mesta.
S obzirom na to da rezultati sa ta dva biracka mesta mogu ozbiljno da uticu na raspodelu odbornickih manadata, Opštinska izborna komisija je donela odluku da se ponište izbori na ta dva biracka mesta i odrzi treci krug lokanih izbora, objasnila je predsednica Opštinske izborne komisije u Kuršumliji Milijana Rakic.
Posle ovakve odluke, nezadovoljni veterani su upali po drugi put u prostoriju gde je odrzavana sednica Komisije i više od sat vremena nisu dozvoljavali nikome da izadje iz zgrade Opštine Kuršumlija.
U veoma napetoj atmosferi, koja je bila na ivici tezih incidenata, u nekoliko navrata je došlo do guranja veterana i clanova Izborne komisije, koji su hteli da napuste prostoriju.
Pripadnici policije su nakratko ušli u Opštinu, ali su bez intervencije posle nekoliko minuta napustili zgradu.
Tek oko 23 casa, clanovi Opštinske izborne komisije napustili su zgradu Opštine Kuršumlija, a clanovi "Toplickog gvozdenog puka" su najavili da ce spreciti da se odrzi trec' krug izbora u nedelju 25. maja.
Na osnovu do sada osvojenih odbornickih mandata na lokalnim izborima u Kuršumliji, radikali su osvojili osam mesta, DS i DSS po šest, lista "Toplicki gvozdeni puk" i Grupa gradjana "Svi zajedno za Kuršumliju" po pet odbornickih mandata, Nova Srbija je osvojila cetiri, a socijalisti tri odbornicka mesta u lokalnoj skupštini, koja broji 37 odbornika.
30. april 2008. | 13:44 | Izvor: FoNet
13 lista u Kuršumliji
Opštinska izborna komisija u Kuršumliji proglasila je 13 izbornih lista za lokalne izbore 11. maja.
Pod brojem jedan na glasackom listicu 11. maja naci ce se izborna lista Demokratske stranke, koja samostalno izlazi na lokalne izbore u Kuršumliji.
Pod rednim brojem dva je izborna lista Jedinstvene Srbije, a na trecem mestu naci ce se lista Nove Srbije. Sledi odbornicka lista Srpske radikalne stranke.
Na petom mestu je lista Socijalisticka partija Srbije i Partija ujedinjenih penzionera Srbije. Šesta na glasackom listicu je lista Demokratske stranke Srbije, koja kao i Demokratska stranka u Kuršumliji izlazi samostalno.
Na sedmom mestu je izborna lista Pokreta Veterana Srbije, opštinski odbor u Kuršumliji.
Pod rednim brojem osam na glasckom listicu je lista lokalnog pokreta "Djeneral Draza Mihajlovic'", a deveta na glasackom listicu je lista G 17 plus.
Na desetom mestu je lista "Borci-Toplicki gvozdeni puk - Demohrišcanska stranka Srbije".
Zatim, na jedanaestom mestu je još jedna lokalna lista pod nazivom "Svi zajedno za Kuršumliju". Na mestu pod rednim brojem 12 naci ce se izborna lista Srpskog pokreta obnove i Liberalno-demokratske partije pod nazivom "Zajedno za Kuršumliju - Drobnjak Miodrag Doka".
I pod rednim brojem 13 na glasakom listicu 11. maja naci ce se još jedna lokalna organizacija cija lista nosi naziv "Opstanak".
HRONIKA VESTI IZ KURSUMLIJE
Sreda, 23.april 2008.
Veternicani Dušan Manojlovic i Radoja, Ljiljana i Radoslava Djuric osudjeni su juce na ukupno 15 godina zatvora za trgovinu ljudima. Oni su od novembra 2002. do marta 2003. godine, u kafani ''Kolašinka'' u Veterniku, radi prostitucije drzali tada maloletnu Lj.M. iz Mola.
Kako piše ''Dnevnik'', osudjena Ljiljana Djuric je nesrecnu devojku ''prodala'' za 500 evra izvesnom biznismenu iz Kuršumlije.
Devojka je uspela da se oslobodi veternicke kriminalne grupe tek 2006. godine, kada je pobegla kod porodice u Mol.
Trgovina ljudima u svetu postaje sve veci problem. Po konstataciji Ujedinjenih nacija, ova kriminalna radnja poprima epidemijske razmere jer je u paklu tog novog vida ropstva oko 26 miliona ljudi. Najcešce zrtve trgovine ljudima su zene i deca, a njima se trguje najviše zbog prostitucije, ugovorenih prisilnih brakova ili pravog ropskog rada u fabrickim pogonima i u kucama „gazda“.
U okviru posebnog projekta Nacionalnog društva Crvenog krsta s danskim Crvenim krstom, Crveni krst Vojvodine se prošle godine ukljucio u rešavanje humanitarnih pitanja vezanih za zrtve trgovine ljudima – kaze sekretar Crvenog krsta Vojvodine mr Sinjka Somer.
– Obucili smo 100 volontera koji ce delovati preventivno, odnosno širiti informacije u školama i ostalim mestima gde se procenjuje da se zrtve mogu najlakše naci. Volonteri su obuceni i da rade neposredno sa zrtvama trgovine ljudima.
Crveni krst je samo jedna karika u suzbijanju trgovine ljudima, a njegova najveca uloga je u prevenciji. Po recima Sinjke Somer, u tom kontekstu je za ovu godinu planirano organizovanje seminara i obuke za zdravstvene i prosvetne radnike.
Primopredaja posmrtnih ostataka
30. maj 2008. | 10:32 | Izvor: Tanjug
Beograd -- Na administrativnom prelazu Merdare bice obavljena primopredaja identifikovanih posmrtnih ostataka dvojice Srba koji su ubijeni tokom rata na Kosovu.
Predaja posmrtnih ostataka (Beta)
Njih su tokom ratnih sukoba 1999. kidnapovali, a potom ubili albanski teroristi, saopštila je Komisija za nestala lica. Predsednik komisije Veljko Odalovic naveo je da su od 2000. godine porodicama predati posmrtni ostataci 279 osoba kidnapovanih i ubijenih na teritoriji Kosova i Metohije.
Prema podacima Komisije za nestala lica Srbije, na listi nestalih i kidnapovanih su još 553 osobe.
Kuršumlija: Lekovita "travarica"
28. april 2008. | 09:19 | Izvor: B92
Kuršumlija -- U kuršumlijskom kraju je veoma raširena proizvodnja domace rakije šljivovice, kruškovace i jabukovace, kao i travarice koju meštani smatraju lekovitom.
Gajenje šljiva i pecenje rakije u kuršumlijskom kraju ima izuzetno bogatu tradiciju. Gotovo sva domacinstva u selima kuršumlijskog kraja imaju kazane u kojima se spravlja rakija šljivovica izuzetnog kvaliteta. Tako je i u domacinstvu Miše Ilica iz Kuršumlije, koji objašnjava kako se proizvodi ova kvalitetna rakija.
''Ovo je cista domaca, prirodna, rakija šljivovica. Ne stavlja se šecer, jer u šljivama ga ima. Kada se ispece, odstoji u drvenom buretu, kada prevri dodje do naleganja i tada je gotova za pice. Pravi je lek'', kae Ilic.
To su samo osnovni podaci o nacinu na koji se pece rakija šljivovica u ovom kraju, ceo postupak je dobro cuvana tajna, koja se prenosi sa kolena na koleno vec vekovima.
U domacinstvu Pantic smo zatekli potpaljen kazan i prve kolicine spravljene rakije. Aleksa Pantic kaze da se radi o specificnoj rakiji koju on proizvodi, o rakiji travarici.
''Iskljucivo pecem rakije travarice, jer ovde kod nas postoji mnogo lekovitih trava. Obicnu šljivovicu svako ovde proizvodi. Travarica, pored toga što ima lep ukus i aromu, i lekovita je", kae Pantic.
Osim cuvene šljivovice, u ovom kraju se proizvodi jabukovaca i kruškovaca, a travarica, kako kaze, u malim kolicinama je pravi lek. Ova rakija ce se uskoro naci na rafovima poljoprivrednih sajmova, gde ce je degustirati mnogobrojni posetioci.
Incident na administrativnoj liniji
15. april 2008. | 23:22 | Izvor: FoNet
Kuršumlija -- Na administrativnoj granici sa Kosovom, u ataru sela Tacevac, došlo do oruzanog incidenta kada je grupa Albanacaa pucala na patrolu srpske policije, nema povredjenih.
Do oruaznog incidenta, u kojem nema povredjenih, došlo je u 14.30 kada je patrola policije uocila grupu albanskih šumokradica koja je u ataru sela Tacevac na teritoriji opštine Kuršumlija, na samoj liniji razdvajanja Srbije i Kosova nelegalno sekla šumu. Šumokradice su tada otvorili vatru iz automatskog oruja na patrolu policije.
U grupi Albanaca bilo je od tri do pet osoba koje su ušle nekoliko stotina metara u dubinu teritorije Srbije.
Nakon što su ispallili više rafala iz automatskog oruja na policiju, oni su se na traktoru natovarenom drvima udaljili ka podujevskom selu Metojija na Kosovu. Policijska patrola nije uzvratila na vatru albanskih šumokradica.
Policija je posle incidenta pronašla motorne testere na mestu odakle je na njih pucano. Prilikom ovog oruzanog incidenta nije bilo povreenih.
Uvidjaj na mestu incidenta još nije obavljen zato što je potrebno da predstavnici Kfora osiguraju sa druge strane administrativne linije bezbednost za istrane organe Srbije.
Kuršumlija: Sve više siromašnih
6. april 2008. | 10:10 | Izvor: B92
Kuršumlija -- Broj gradjana opštine Kuršumlija koji zive ispod granice siromaštva se u poslednje vreme znatno povecao.
Zbog toga je ta opština medju najsiromašnijim u Srbiji. Kako Opštinska organizacija Crvenog krsta, tako i lokalna samouprava još uvek nemaju nikakav program za smanjenje siromaštva. U ovoj opštini je u proteklih nekoliko godina više preduzeca prestalo sa radom, pa je na stotine radnika i njihovih porodica ostalo bez stalnih prihoda.
Jedan od takvih primera je i šestoclana porodica Nestorovic iz ovog grada u kojoj niko nije zaposlen. Njihov jedini prihod je deciji dodatak u iznosu od 5.000 dinara koji primaju za cetvoro dece.
"Bojimo se za decu , za njihovu egzistenciju, za zivot. Ne mozemo ništa da im priuštimo u ovoj situaciji sada. Znaci ostaje samo taj deciji dodatak da od njega zivimo", kazu u porodici Nestorovic.
Najsiromašniji u ovoj opštini mogu samo da dobiju jednokratnu pomoc lokalne samouprave, koja najcešce ne prelazi nekoliko hiljada dinara.
U medjuvremenu, narodna kuhinja je presatala sa radom, pa je nekoliko stotina najugrozenijih gradjana Kuršumlije ostalo uskraceno jednog besplatnog obroka dnevno.
"Imali smo onda od kuhinje pet obroka, sad nemamo ni taj jedan. Ja pocistim nekad neciju kucu, pa dobijem neki dinar i tako, eto jako teško. Narodna kuhinja nam je mnogo znacila. Za razvitak ove dece naše. Troje dece imamo", pozalili su se Nestorovici.
Kako kae sekretar opštinskog Crvenog krsta u Kuršumliji Miki Nikolic, potrebno je da se uradi sveobuhvatnije istraizvanje i utvrdi koliki je to broj ljudi u ovoj opštini koji zivi ispod praga siromaštva.
"Treba neko da napravi da snimi situaciju na terenu, da se napravi nekakva kalkulacija, koje su to potrebe tih ljudi i da se prezentira opštinskoj vlasti, a opštinska vlast koliko moze da ucestvuje u tome, a koliko ne moze, da prosledi to Vladi Republike Srbije", rekao je Nikolic.
Ovakvo istrazivanje o broju i potrebama najsiromašnijih zitelja u opštini Kuršumlija još nije uradjeno.
Takodje, u lokalnoj samoupravi ne postoje programi, ali ni budetska sredstva iz kojih bi se eventualnofinansirali projekti usmereni ka smanjenju siromaštva u ovoj opštini na jugu Srbije.
Deca zarazena salmonelom su dobro
15. mart 2008. | 13:18 | Izvor: Tanjug
Prokuplje, Niš -- Deca zarazena salmonelom u kuršumlijskom vrticu "Sunce" uspešno oporavljaju i dobro su, kazu u prokupackoj bolnici.
"Na odeljenju se trenutno leci još petoro mališana", navela je dezurna lekarka Infektivnog odeljenja prokupacke bolnice Snezana Jovanovic'. Od prošle srede, kada je otkrivena zaraza izazvana bakterijom salmonela u zitu sa šlagom i piletini, u prokupackoj bolnici ukupno je hospitalizovano 12 malih bolesnika.
Nacelnik Centra za prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje u Nišu prof. dr Zoran Velickovic rekao je ranije Tanjugu da je ukupno zarazeno 27 dece i dvoje radnika kuršumlijskog vrtica.
"Na osnovu analiza uzoraka hrane bakterija je izolovana u zitu sa šlagom i u piletini koja je podeljena deci u vrticu za obrok", rekao je Velickovic'.
Prema njegovim recima, ispitivanja koja se nastavljaju pokazace da li je uzrok zaraze sama hrana ili je kontaminacija posledica kontakta sa hranom radnika koji su vec bili zarazeni salmonelom.
Od 15 briseva uzetih sa površina u vrticu u tri slucaja je utvrdjeno prisustvo bakterija, napomenuo je on.
“Salmonelom zarazeno 27 dece”
14. mart 2008. | 13:49 -> 17:00 | Izvor: Beta, Tanjug
Kuršumlija -- Od srede do danas u kuršumlijskom vrticu "Sunce" salmonelom je zarazeno 27 dece i dva radnika, kaze dr Zoran Velickovic.
"Na osnovu analiza uzoraka hrane bakterija je izolovana u zitu sa šlagom i u piletini koja je podeljena deci u vrticu za obrok", kazao je nacelnik Centra za prevenciju bolesti Instituta za javno zdravlje u Nišu. Prema njegovim recima, ispitivanja ce pokazati da li je uzrok zaraze hrana ili je kontaminacija posledica manipualacije hranom od radnika koji su vec bili zarazeni salmonelom.
Od 15 briseva uzetih sa površina u vrticu u tri slucaja utvrdjeno je prisustvo bakterija, naveo je on.
Portparolka prokupacke bolnice Jelena Pantovic rekla je Tanjugu da je sinoc na Infektivno odeljenje primljeno još jedno dete zarazeno salmonelom iz kuršumlijskog vrtica.
"Ocekuje se da odeljenje napusti dvoje ili troje dece koja su prethodnih dana lecena u bolnici", kazala je Pantoviceva.
Od pocetka zaraze na prokupackom Infektivnom odeljenju hospitalizovano je ukupno 12 mališana.
Salmonela u piletini i zitu sa šlagom
Republicki sanitarni inspektor Suzana Stojkovic potvrdila je danas da je u decjem vrticu "Sunce" u Kuršumliji bakterija salmonele pronadjena u pilecem mesu i zitu sa šlagom.
Bakterija salmonele od koje je obolelo 12 dece iz kuršumlijskog vrtica, pronadjena je u zamrznutom pilecem mesu proizvodjaca "Agroziv", rekla je Stojkovic novinarima.
"Iz upotrebe je povuceno oko 72 kilograma piletine, kao i zito i šlag koji su se nalazili u skladištu decjeg vrtic'a", dodala je Stojkovic.
Na infektivnom odeljenju prokupacke bolnice na lecenju je još šestoro dece i njihovo zdravstveno stanje je stabilno, receno je Beti u toj ustanovi.
Kuršumlija: Salmonela u vrticu
12. mart 2008. | 13:14 | Izvor: Beta
Kuršumlija -- Utvrdjeno je da se bakterija salmonele nalazila u zitu sa šlagom koje je podeljeno deci u vrticu "Sunce", saopštio Boban Lukovic.
Direktor Zavoda za zaštitu zdravlja u Nišu je, medjutim, rekao da još nije poznato da li je bakterija bila u hrani ili je nosilac neko od zaposlenih. U vrticu "Sunce" nije bilo novoobolele dece, a zdravstveno stanje njih jedanaestoro, koji su od juce smešteni na infektivnom odeljenju u Prokuplju pod sumnjom da su obeleli od salmomene, danas je stabilno.
U obdaništu ocekuju da ce do kraja nedelje biti gotovi rezultati briseva zaposlenih.
Decji vrtic' "Sunce" radi, ali je danas prisutno manje dece nego uobicajeno.
Nastavljena isplata ratnih dnevnica
10. mart 2008.
Kursumlija -- U zgradi SO Kursumlija nastavljeno je sa isplatama zaostalih ratnih dnevnica, i sve isplate teku po planu i bez vecih zadrzavanja i guzvi.
Obustavili isplatu ratnih dnevnica
7. mart 2008. | 14:32 | Izvor: Beta
Kuršumlija -- Vojni rezervisti iz Kuršumlije obustavili su isplatu zaostalih ratnih dnevnica zbog ucestalih prekršajnih prijava.
Prijave protiv clanova tog udruenja podnosi policija zbog ucešca u protestima. "Hajka na nas je i danas nastavljena, i dalje nam urucuju prekršajne prijave. Predsednik suda i nacelnik lokalne policije nas maltretiraju i bez osnova podnose krivicne prijave", kazao je predsednik udrzuenja Dejan Miloševic.
Policija je jutros privela jednog rezervistu koji se nije odazvao sudskom pozivu zbog prekršajne prijave za remecenje javnog reda i mira.
Miloševic je dodao da ce rezervisti u nedelju organizovati protest u Kuršumliji, a da ce zatim, nastaviti demonstracije na administrativnom prelazu Merdare.
Na današnjem sastanku nedavno formiranog udruzenja ratnih veterana sa juga Srbije "Gvozdeni puk" bice odluceno o tome da li ce i kako protest biti nastavljen u slucaju da policija ne prestane da urucuje prekršajne prijave.
Policija je, do sada, podnela 150 prekršajnih prijava zbog remecenja javnog reda i mira protiv rezervista koji su protestovali u proteklih pet meseci.
Formirano Udruzenje "Gvozdeni puk"
2. mart 2008. | 10:32 | Izvor: Tanjug
Kruševac -- Rezervisti 16 opština juga i jugoistoka Srbije osnovali su u Kruševcu Udruzenje "Gvozdeni puk", potvrdio Dejan Miloševic.
Prvi predsednik tog udruenja Dejan Miloševic, koji je predvodio nedavne višemesecne proteste kuršumlijskih rezervista povodom ratnih dnevnica, rekao je da Udruzenje obuhvata borce iz ratova 1999. godine.
Prema njegovim recima, osnovni zadatak tog udruzenja, koje obuhvata oko 60.000 rezervista, s tendencijom da se proširi, bice zaštita interesa i briga o borcima i njihovim porodicima i sprecavanje daljeg raseljavanja ovog podrucja.
"Rec je o opštinama uz samu administrativnu liniju s Kosovom i Metohijom u kojima je nekada zivelo mnogo više porodica nego danas", rekao je Miloševic, a kao primer naveo Kuršumliju koja je, podsetio je, pedesetih godina imala 48.000 stanovnika, a sada tamo zivi jedva 20.000 stanovnika.
Miloševic je kazao i da nastajanje tog udruzenja nije povezano sa bilo kojom politickom opcijom u Srbiji i da im "nije namera da se bave politikom".
On je najavio da ce prvi korak novog udruzenja biti upis u zvanicni registar, a potom povezivanje sa borcima drugih organizacija, osnivanje opštinskih odbora i širenje clanstva.
Drugi krug isplate ratnih dnevnica
U zgradi opstine Kursumlija od ponedeljka 3. marta pocinje isplata druge rate dnevnica rezervistima, u iznosu od 70 miliona dinara.
Uplacene dnevnice rezervistima
31. januar 2008. | 17:49 | Izvor: Beta
Kuršumlija, Kruševac -- Vojnim rezervistima iz Kuršumlije danas je uplacena prva rata u iznosu od 70 miliona dinara koju je odobrila Vlada Srbije.
Predsednik štrajkackog odbora rezervista Dejan Miloševic rekao je agenciji Beta da je uplacena prva rata duga rezervistima i dodao da ce svakom pojedinacno biti isplaceno od 30 do 40 hiljada dinara u narednih šest meseci. Vlada Srbije je dogovorila danas i sastanak s rezervistima iz Kruševca za 6. februar.
Prema sporazumu koji su sa predstavnicima Vlade sklopili rezervisti, predvidjeno je da im se iplati 425 miliona dinara u sest mesecnih rata.
Prema ovom sporazumu, i rezervisti iz šest opština juga Srbije dobice u narednih šest meseci oko 2 milijarde dinara.
Sastanak s rezervistima iz Kruševca
Radna grupa Vlade Srbije i predstavnici rezervista sa podrucja Kruševca dogovorili su se danas da Odbor rezervista u saradnji sa lokalnom samoupravom do 6. februara sacini predlog kriterijuma za raspodelu novcane naknade na ime pomoci ucesnicima rata na Kosovu 1999. godine.
U zakljuccima sa sastanka u Kruševcu,navedeno je da ce nakon 6. februara, do kada ce biti završeno i evidentiranje ucesnika rata sa podrucja te opštine, biti organizovan novi sastanak na kome ce se razgovarati o "visini sredstava koja ce Vlada Srbije i opština Kruševac odrediti za rezerviste opštine Kruševac".
Clan Odbora rezervista Radovan Jovanovic rekao je agenciji Beta da ce se ovih dana odrzati sastanak Odbora sa rukovodstvom opštine i podsetio da je osnovni kriterijum za isplatu ratnih dnevnica vec ugradjen u pravilnik tog tela.
"Rezervisti Kruševca traze da se pri isplati ratnih dnevnica primene isti kriterijumi koji su primenjeni i za ucesnike rata sa podrucja Toplickog i Jablanickog okruga, na osnovu sporazuma od 11. januara" istakao je Jovanovic.
Kuršumlija: Blokada Opštinskog suda
23. januar 2008. | 07:15 -> 12:29 | Izvor: Beta
Kuršumlija -Vojni rezervisti iz Kuršumlije blokirali rad Opštinskog suda u tom gradu jer su protiv njih podnete prekršajne prijave.
Nekoliko stotina vojnih rezervista u znak protesta zbog krivicnih prijava koje su protiv njih podnete zbog remecenja javnog reda i mira u periodu kada su organizovali proteste zbog neisplacivanja ratnih dnevnica, jutros nije dozvolilo zaposlenima da udju u Opštinski sud u Kuršumliji. Prijave su podnete zbog remecenja javnog reda.
Predsednik štrajkackog odbora Dejan Miloševic rekao je da je Opštinskom sudu podneto nekoliko desetina prekršajnih prijava protiv vojnih rezervista zbog navodnog remecenja javnog reda i mira u periodu kada su organizovali proteste i blokadu magistralnog puta.
Rezervisti su pokušali da udju u sud, ali ih je u tome sprecio kordon policije kada je najpre došlo do verbalnog sukoba, a onda i fizickog nasrtaja rezervista na policiju i probijanje kordona.
Guranje i koškanje je dugo trajalo, a povredjenih nije bilo.
Dejan Miloševic je rekao da su rezervisti dobili pretnje od predsednika Opštinskog suda Radiše Jovica da ce sav novac koji dobiju na ime ratnih dnevnica on uzeti.
Rezervisti najavljuju da ce drzati sud u blokadi do kraja radnog vremena i trazti smenu predsednika Opštinskog suda.
Prema dogovoru sa Vladom Srbije od 11. januara, rezervistima treba da budu isplacene ratne dnevnice cije su isplacivanje trazili na protestima koje su organizovali prošle jeseni.
VIDEO SNIMAK
Kursumlija, 17. januar 2008. godine. U sali opstine Kursumlija, drugi dan je u toku upis lica za isplatu pomoci, prema prethodno postignutom sporazumu izmedju strajkackog odbora vojnih rezervista iz Kursumlije i Vlade Republike Srbije. Prema sporazumu isplata ce se izvrsiti u narednih sest meseci, a na osnovu kriterijumima koji ce zajednicki izraditi predstavnici vojnih rezervista i lokalnih samouprava kojima je pomoc ovim sporazumom odredjena.
"Pomoci nerazvijenim opštinama"
13. januar 2008. | 13:31 -> 19:27 | Izvor: FoNet, Beta, Tanjug
Kuršumlija, Beograd, Pirot -- Boris Tadic smatra da drzava mora da pronadje nacin da pomogne nerazvijenim opštinama i obezbedi razvnomerni regionalni razvoj.
"Neophodno je da drava vodi racuna o opštinama koje nisu imale priliku da se razvijaju u prethodnim godinama, zato što je politika bila loša, zato što razvoj zemlje nije bio planiran tako da se svi regioni podizu", rekao je kandidat Demokratske stranke na predstojecim predsednickim izborima u Kuršumliji, gde ga je na skupu u centru grada docekalo više od hiljadu ljudi.
Prema Tadicevim recima, modernizacija i poboljšanje putne infrastrukture kljucni su za privlacenje investitora i razvoj ekonomski slabije razvijenih delova Srbije.
Tadic je ziteljima Kuršumlije, opštine koja se oslanja na administrativnu liniju sa Kosovom, porucio da nikada nece odustati od borbe za ocuvanje Kosova u granicama Srbije.
"Pregovaracu i sa crnim djavolom da branim naše interese na Kosovu. Pregovaracu sa svakim sa kim treba da se suocim zbog ovog pitanja i hocu da lišim gradjane Srbije obaveze da se suocavaju sa takvim ljudima", rekao je Tadic, kome su okupljeni odgovorili skandirajuci: "Ne damo Kosovo".
Tadica je u Kuršumliji pozdravio i veliki broj bivših rezervista koji su proteklih meseci protestovali zbog neisplacenih ratnih dnevnica, a potom i zbog teške materijalne situacije na jugu Srbije.
Rezervisti, obuceni u uniforme, docekali su Tadica s upaljenim bakljama i velikim transparentom s porukom: "Borimo se Borise".
Tadic ce posetiti i Prokuplje, a srpsku Novu godinu docekace s gradjanima Leskovca.
SPORAZUM VLADE I VOJNIH REZERVISTA
Beograd 12.januar 2008. - Ministri pravde i finansija Dušan Petrovic i Mirko Cvetkovic potpisali su juce u Vladi Srbije sporazum sa štrajkackim odborom o isplati pomoci ratnim vojnim rezervistima iz opština Kuršumlija, Blace, Bojnik, Lebane, Zitoradja, Doljevac i Prokuplje. Prema saopštenju Ministarstva pravde, kriterijume za raspodelu novcane pomoci izradice zajednicke komisije koje ce ciniti predstavnici lokalnih samouprava i štrajkackih odbora ratnih vojnih rezervista. S druge strane, advokat vojnih rezervista Vladan Batic saopštio je da je Vlada potpisala sporazum s vojnim rezervistima s juga Srbije kojim se "obavezala da im u narednih šest meseci na ime ucešca u ratnim dejstvima 1999. godine isplati iznos od ukupno dve milijarde dinara, što za oko 10.000 boraca iznosi prosecno po 200.000 dinara". "Na ovaj nacin stavljena je tacka na proteste i štrajkove koji su trajali cetiri meseca, a Vlada Srbije je pokazala da reaguje samo na pritiske", saopštio je Batic u pisanoj izjavi. R. D.

Na fotografiji: Predstavnici štrajkackog odbora
pred zgradom Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici
posle potpisivanja sporazuma.
Kursumlija, 8.1.2008. godine- I danasnji dan je u Kursumliji obelezen mirnim protestima setnjom rezervista kroz centar grada u 14 casova, zbog nezadovoljsta radom opstinskog suda u Kursumliji, opstinske vlasti i neisplacenih razlika za ratne dnevnice.
NASTAVLJEN PROTEST REZERVISTA
Izvor:Beta
Kuršumlija -- Oko 2.000 vojnih rezervista prošetalo je sinoc centrom Kuršumlije, u znak protesta zbog neisplacenih ratnih dnevnica.
Kolona rezervista kretala se centralnim gradskim ulicama do naselja Rasadnik, gde su se zaustavili ispred zgrade u kojoj stanuju celnici lokalne samouprave, kao i predsednik opštinskog suda. Oni su ispred zgrade u kojoj stanuje predsednik suda zviždali i uzvikivali parole optužujuci ga zbog, kako tvrde, selektivnog i nezakonitog donošenja pozitivnih presuda pojedinim vojnim rezervistima.
Pripadnici policije obezbedivali su prilaz magistralnom putu Niš-Priština, kao i skup u gradu.
Na protestu nije bilo incidenata, a rezervisti ce, kako su najavili, protestovati i veceras.
NAPOMENA: Vesti iznete na ovoj stranici imaju svoj izvor i uglavnom su linkovane prema tom izvoru. Prema tome, te vesti, ili bilo sta sto je vezano za njih nisu stav niti autorsko pravo autora ovog sajta, niti on snosi ikakvu odgovornost, za objavljene vesti, komentare, demantije i slicno. Isto se odnosi i na rss feedove i news trackere objavljene na stranicama ovog sajta, a koji su vezani na stranicu Vesti.
|